мини|десно|Пансловенска застава усвојена на Првом словенском конгресу у Прагу 1848. године.
Пансловенске боје () — плава, бијела и црвена — јесу боје које су присутне на националним и државним заставама многих словенских земаља, регија и организација. Већина истраживача вјерује да боје потичу од трговачке заставе Русије.
Историја мини|десно|Поштанска разгледница са ликовима Светог Ћирила и Методија, са натписом „Чувај нам, Боже, баштину Отаца!” на девет словенских језика.
Комбинација бијеле, црвене и плаве боје, које су касније постала познате као словенске боје, позната је на словенским заставама још од 13. вијека: према извору из 1281. познато је да је застава Србије била црвена и плава (); Гелнхаузенским кодексом из 1407. утврђено је да је застава Моравске плава с црвено-бијелим орлом; заставе Пољске из 15. вијека биле су црвена с бијелим орлом, бијело-плаво-црвени барјак који је приказан и на Стокхолмском свитку, илуструјући свечану поворку у Кракову 1605. године.
На Словенском конгресу у Прагу 1848, према Георгију Вилинбахову, учесници су одлучили да ће узети руску бијело-плаво-црвену заставу као основу за заставе својих ослободилачких покрета. На самом конгресу чешки Морављани су наступили са бијело-плаво-црвеном заставом. Исте године Лужички Срби су прогласили плаво-црвено-бијелу тробојку за свој национални симбол. Исте боје, али у другачије распореду (црвено-бијело-плава) користио је бан Хрватске Јосип Јелачић 1848, на основу чије заставе је заснована савремена застава Хрватске. Словеначке патриоте користиле су руску тробојку у истом распореду боја, а словачки револуционари 1848. усвојили су обрнути распоред боја за заставу — црвена-плава-бијела. Од 1918. плаво-бијело-црвена тробојка постала је симбол Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У иностранству су често виђали руску тробојку како се вијори на трговачким бродовима. У складу са међународном традицијом, по правилу је да је национална или државна застава истовремено и застава цивилне флоте. Стога је управо она сматрана „руском националном заставом”. У самој Руској Империји петровска бијело-плаво-црвена застава често се сматрала филистром, односно народном, и након што је држава одобрила црно-жуто-бијелу заставу 1858, друга застава је првенствено сматрана заставом владе.
На Другом свесловенском конгресу у Русији 1867, главни симбол је био бијело-златни транспарент, на којим су се налазили први словенски учитељи Ћирило и Методије, а изнад њих — Спаситељу, благослови их за апостолско дјело. Према новинским публикацијама тог времена, овај барјак словенског јединства изазвао је поштовање код свих присутних.
Постоји верзија о поријеклу пансловенских боја од боја Француске револуције 1789, које симболизују револуционарне идеје.
Заставе са панслoвенским бојама Заставе су поредане по години настанка.
Државне заставе
Друге и бивше пансловенске заставе
Види још Хеј, Словени Панславизам Српска застава Панмалајске боје Паниранске боје Панарапске боје Панафричке боје Панафриканистичке боје Панкарипске боје
Референце
Литература
Додатна литература
Желиба О. В. Историјат застава словенских народа. Јединство у црвено белом // ОЦИЛО. — 2013, НОВЕМБАР. — № 8. С. 40-47.
Боје Категорија:Словенска култура