Марија Гимбутас (; Вилњус, 23. јануар 1921 — Лос Анђелес, 2. фебруар 1994) је била литванско-амерички археолог, позната по изучавању неолита и бронзаног доба Европе.
Биографски подаци Рођена је као Марија Бируте Алсеикаите у Литванији, у граду Вилњус, тада окупираном од стране Пољске. Завршила је Универзитет у Вилњусу 1942. а докторирала је археологију у Немачкој, 1946. године. 1949. одлази у САД, где ради на Харварду.
Чувену „Курганску хипотезу“ представила је 1956. године.
Била је професор археологије од 1963. до 1989. на Универзитету у Лос Анђелесу (-{UCLA}-).
Чувене су њене књиге „Богиње и богови старе Европе“ (-{The Goddesses and Gods of Old Europe}-), „Језик богиње“ (-{The Language of the Goddess}-). У последњој књизи, која је објављена 1991, „Цивилизација богиње“ (-{The Civilization of the Goddess}-) изнела је своје виђење неолитских култура у Европи, односно однос између староевропског система у коме је централну улогу играла богиња-мајка и патријархата Индоевропљана.
Литература
-{www.opusarchives.org/gimbutas}-
Спољашње везе -{Marija Gimbutas "The Balts" e-book}- Signs Out of Time Kristina Berggren and James B. Harrod, "Understanding Marija Gimbutas"
Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Амерички археолози
Категорија:Доктори археологије Категорија:Истраживачи словенског паганизма Категорија:Литвански археолози