Миодраг Мркић (Трстеник, 1932) српски је есејиста, књижевни критичар и професор књижевности у пензији. Током Другог светског рата је са породицом избегао са Косова у пожаревачки округ. Радио је као професор књижевности, а најдуже се задржао у београдској средњој грађевинској школи у Хајдук Станковој улици.
Књижевне радове је објављивао у многим књижевним часописима. Написао је више од двадесет књига есеја, огледа и тумачења. У својим радовима се бави различитим темама присутним и актуелним у песништву, како у оном народном, тако и писаном. Широк је спектар писаца и песника о којима је писао: Добрица Ћосић, Миодраг Булатовић, Матија Бећковић, Мирољуб Тодоровић, Мирослав Лукић, Богислав Марковић, Жарко Ђуровић, Перивој Поповић, Мирослав Тодоровић, Мирољуб Милановић, Александар Лукић и др.
Важнија дела „Поетика древног и модерног“, 1991. „Поетика древног и модерног 2“, 1992. „Поетика древног и модерног 3“, 1994. „Поетско досезање бића“, 1996. „У тами знака“, 1997. „У тами знака 2“, 1998. „Дивне реалне лажи“, 1998. „Прилози за биографију ђавола“, 2001. „Аветињска метафизика романа-есеја Ујкин дом Мирослава Лукића“, 2002. „Превредновање“ (Три витеза рестаурације), 2003. „Прилози за биографију Бога“, 2003 „Три огледа о поезији Мирослава Тодоровића“, Ниш, Свен, 2009. - 147 стр. „Видијанска неуротика Драгољуба Симоновића“, Ниш, Свен, 2008. - 354 стр. "ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ : сабрани радови о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу)", Београд, Заветине, 2013. - 511 стр.
Спољашње везе Миодраг Мркић
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Књижевници из Трстеника Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски критичари Категорија:Српски есејисти Категорија:Сигнализам