Сухој Су-57

Сухој Су-57 (ПАК ФА) (), под радном пројектном и заводском ознаком Т-50, је програм руског ловца пете генерације.

Су-57 је веома иновативан ловац пројектован по посве новим ТТЗ-ма (тактичко-техничким захтевима) усаглашеним пред Командом руског РВ-а (ВВС) маја 2001. То је вишенаменски супер-маневарски, супер-крстарећи и стелтни ловац развијен да замени совјетске ловце четврте технолошке генерације МиГ-29 и Су-27.Настао је на бази практичних искустава стечених током оперативне употребе тих ловаца. Полазне основе за развој овог посве новог ловца се тичу три главна услова који почињу словом С а то су: супер-крстарење, супер-маневрибилност и супер-прикривеност или стелтност тј. знатно смањена уочљивост у радарском и топлотном тј. ИЦ-дијапазону ЕМ-зрачења .

Супер-крстарење као способност да се дуготрајно крстари и патролира на борбеном задатку, на радном режиму погонске групе 'Максимал', дакле без коришћења форсажне коморе за пробијање звучног зида и наставак лета у области надзвучних брзина .

Супер-маневрибилност као способност да ловац буде управљив и посве аеродинамички стабилан у свим летним и летно-маневарским режимима и по свим летним параметрима без ограничења по нападном углу у области дозвучних брзина те са одређеним ограничењима по нападном углу у области надзвучних брзина.

Супер-прикривеност у радарском и топлотном дијапазону ЕМ-спектра као способност да ловац приђе заданом објекту борбеног дејства тј. циљу било ваздушном или површинском (на копну или мору), уз мању вероватноћу његовог откривања и упозорења противника на могућа против-дејства. Ово подразумева знатно смањење радарске и топлотне уочљивости .

Су-57 је данас један од пет серијских и оперативних ловачких борбених авиона стелт технологије те пете технолошке генерације у свету поред кинеских Ј-20А и Ј-35А те америчких Ф-22А и Ф-35А, Б, Ц.

Историјат

У време велике затегнутости у односима између суперсила и два супротстављена војна савеза, 1979. године РВ Совјетског Савеза познато као ВВС, формулише тактичко-техничке захтеве за свој нови вишенаменски ловачки борбени авион тада нове пете технолошке генерације, а који је у догледно време требало да замени ловце четврте технолошке генерације МиГ-29 и Су-27. Програм развоја новог ловца је носио назив МФИ (вишенаменски ловац), а на основу нових ТТ-захтева, ОКБ Микојан је конципирао свој предлог назван МиГ 1.44, а Сухој свој С-37, касније 90-их познат као Су-47. Са распадом Совјетског Савеза, а последично и са привредним падом су престали постојати неопходни услови за наставак рада на овом програму. Руска Федерација је програм замрзла, због немогућности финансирања.

Остварени резултати кроз програме Микојана МиГ 1.44 и Сухоја С-47 су сједињени 2002. године и настављен је рад на јединственом пројекту, под одговорношћу фирме Сухој. Потпредседник владе Русије, Сергеј Иванов је у своме интервјуу дао основне информације о програму руског новог ловца. О програму ПАК ФА су светску и домаћу јавност повремено обавештавали и остали руски званичници. Главни конструктор посве новог руског ловца 5те технолошке генерације је био Александр Николајевич Давиденко. Коначно је његов први прототип, успешно први пут полетео 29. јануара 2010. године.

Руски Председник владе Владимир Путин је поздравио први лет авиона ПАК ФА и изјавио је: Руски председник Владимир Путин најавио је у мају 2019. године да ће руско РВ до краја 2027. године набавити укупно 78 нових ловаца типа Су-57. Серијска производња истих у КнААЗ почела је у јуну 2019. године.

Везано за историјат развоја ,земаљских и летних испитивања те почетка серијске производње и оперативне употребе овог ловца, то се може поделити у 3 временска периода тј. три деценије. Период 2000-2010. је био период развоја, усаглашавања нових ТТЗ по потребама које су долазиле од Команде руског РВ-а ,конструисања и израде прототипова. Период 2010-2020. је био период земаљских и летних испитивања укупно 13 прототива. Период 2020-2030. јесте и биће период серијске производње и оперативне употребе Су-57 у оперативним јединицама ВКС и његовог званичног пријема у наоружање ВКС .

Развој

Предходно је поменуто да је програм развоја новог вишенаменског ловца пете генарације покренут маја 2001, а имао је кодну ознаку И-21 (Ловац-21 тј. ловачки авион 21. века ). Пројектна документација је рађена у другој половини 2001. и првој половини 2002. године. Током 2008. изабрани произвођач КнААЗ (Комсомољск на Амуру- Авијациони Завод) званично означава нови ловачки борбени авион својом заводском ознаком Т-50 која је уствари била до тада радна-пројектна ознака Сухоја. Главни конструктор новог ловца Т-50 у то време је био Александр Николајевич Давиденко. Укључени су сви значајнији кадровски, лабораторијски и производни ресурси на реализацији развоја авиона, његовог погона, опреме и наоружања. Почетак прототипског развоја је означио главно-командујући руског војног ваздухопловства генерал-пуковник Александар Зелин 8. септембра 2007. године. Одлучено је да се развију и реализују три прототипа авиона ПАК ФА. Време је показало да је њих било много више. Пробни пилоти Сухоја који су летели на прототиповима су били Сергеј Богдан, Тарас Арцебарски, Јуриј Вашчук, Роман Кондратјев, Сергеј Костин, Сергеј Черњишев, Андреј Шендрик, Игор Кругликов, Рафаељ Сулејманов. Пробни пилоти КнААЗ су били Сергеј Горшков, Сергеј Нестеренко, Александр Пуљенко и Павел Тараканов. У саставу 929 ГЛИЦ МО РФ у АБ Ахтубинск први је на Су-57 летео начелник тог чувеног центра генерал Радик Баријев. Пробни пилоти Сухоја су Су-57 прозвали надимком 'Палтињик' (од броја 50 тј. заводске ознаке Т-50 ).

Први лет Више пута су високи руски званичници најављивали први лет прототипа авиона ПАК ФА. То се није десило, што је сасвим нормална појава у прототипском развоју. Први лет првог прототипа (51) авиона ПАК ФА је коначно реализован, у трајању од 45 минута, изнад фабричког аеродрома, у граду Комсомољск на Амуру, на Далеком истоку, 29. јануара 2010. године. Према расположивим информацијама лет је успешно реализован, са повољном првом оценом пробног пилота Сергеј Богдана. Други прототип са бројем 52, полетео је у марту месецу 2011. године, док је трећи летни прототип са бројем 53 полетео у новембру исте године. Први лет четвртог летног прототипа је забележен 12. децембра 2012. године.

Први надзвучни лет је направио, постигавши брзину од 1224 km/час.Његови творци гарантују да ће постизати брзине веће од 2000 km/час .

Испитивање у лету

Други лет, изведен је исто у Комсомолску-на-Амуру, 12. фебруара, 2010. године. Трећи лет, успешно је изведен 15. фебруара 2010. године, такође на истом аеродрому. Испитивања у лету су обустављена до средине марта, због модификација, након чега су направљена још 4 лета, затим је авион послат у Институт Жуковски на испитивања. Директор компаније Сухој Михаил Погосиан је изјавио да су већ током првих летова проверени равнотежни углови командних површина, а нападни угао је остварен од 27° - док за време испитивања Су-27, исти је летео на максималном нападном углу тек после неколико месеци од првог лета. ПАК-ФА је до 6. априла, 2010. године, извршио је шест пробних летова, сви су били успешни. Како се наводи у војно-индустријском комплексу, авион ПАК-ФА не захтева дугорочна побољшања и модификације. Транспортним војним авионом, Руског ратног ваздухопловства Ан-124 руслан, 8. априла 2010. године, први прототип ПАК ФА је пребачен са аеродрома Комсомолск-на-Амуру на аеродром Института Жуковски, за свеобухватна испитивања, која су отворена са дотадашљим резултатима.МАКС-2013, авион ПАК ФА на приказу у лету..|десно|мини|260п У Жуковски је отпочета главна фаза испитивања у лету 29. априлу 2010. године. Седми лет, а први на главном програму испитивања, новог руског ловца је успешно реализован. Пробни лет је трајао 40 минута, са пилотом Сергејом Богданом. На међународној изложби индустрије хеликоптера Helli Russia 2010. године, која је одржана у Москви, заменик команданта ваздухопловних снага за наоружање генерал-мајор Олег Бармине за Интерфакс-АВН, изјавио је 23. маја 2010. „да испитивања авиона ПАК ФА добро напредују, нема никаквих проблема“. Прва фаза испитивања авиона ПАК ФА, у лету и на земљи, завршена је 17. јуна 2010. године, са 16. летом пробног пилота Сергеја Богдана, на аеродрому Института Жуковског. Први прототип ПАК ФА је направио 40 летова пре краја 2010. године, за испитивање у лету му се придружио и други, 22. новембра 2010. Први лет другог прототипа, у функцији програма испитивања у лету, изведен је 3. марта 2011. године, на аеродрому у Комсомолск-на-Амуру. У четрдесетом лету испитивања, 14. марта 2011. године, ПАК ФА Т-50 је летео брже од брзине звука и то је био почетак програма испитивања на надзвучним брзинама. Два прва прототипа ПАК-ФА, укупно су направили 60 летова, до краја маја 2011. године. До 16. августа 2011. године, ови прототипови ПАК-ФА, укупно су направили 84 лета. Први пут је ПАК ФА приказан јавности 17. августа 2011. године, на међународној изложби МАКС-2011. Авион је направио демонстрациони лет у трајању од пет минута. Стоти лет је направљен 3. новембра 2011. године. Трећи прототип (Т-50-3) је направио први лет 22. новембра 2011. године. Авионом је пилотирао пробни пилот Руске Федерације, Херој Русије Сергеј Богдан. Ловац је остао у ваздуху нешто више од сат времена и слетео је на фабрички аеродром. Лет је био по свим елементима успешан, у складу са планираним програмом. Током лета проверена је стабилност ваздухоплова, евалуације и функција система погона. Авион се добро показао у свим фазама планираног програма лета. Пилот је оценио да је поуздан рад свих система и опреме. У функцији програма испитивања радара Н036, Први лет обављен је 24. јула 2012. године, са антеном са електронским скенирањем, на трећем прототипу (Т-50-3). Од 8. фебруара 2012 ПАК-ФА прототип полетео је више од 120 летова. Сухој је 8. августа 2012. године, почео испитивање ловца Т-50 (ПАК ФА) са новом антеном интегрисаном на радар, са електронским скенирањем. Четврти прототип (Т-50-4) је укључен у летна испитивања 12. децембра 2012. године. Сухој ПАК ФА је направио свој први дугачки самостални лет, од Далеког истока до аеродрома у Институту Жуковски, 17. јануара 2013. године. Авионом Т-50 је први пут летео на пробни пилот Државног опитног ваздухопловног центра 25. априла 2013. године, Сулејманов Рафаель Фаимович. Направио је лет са аеродрома истраживачког института у Жуковски у циљу развоја система и опреме за одвијање програма летних испитивања. Два сата је лет трајао, у складу са планом. Прототипови ПАК ФА су направили више од 450 летова до 28. октобра 2013. године. На међународној ваздухопловној изложби МАКС- 2013. 27. августа 2013. године, по први пут је јавно демонстрирано групно летење три авиона Т-50 (ПАК ФА). Након што се издвојио из програма групе, пилот Сергеј Богдан је демонстрирао солистичке акробације. Октобар 27 , 2013 - Комсомолск - на - Амуре, првог лета Пети прототип је полетео 27. октобра 2013. године, на аеродрому у Комсомолску-на-Амуру. Прототип Т-50-2 је издвојен да учествују у заједничким државним испитивањима у лету 21. фебруара 2014. године.

Прототипови Т-50