Ђоко Миљанић (Миљанићи, 1820 — Дуга Никшићка, 1862) био је сердар и јунак.
Биографија Миљанић је био син неза Рада Божова Миљанића. Познат је и под именом Ђоко Бањанин. Веома рано се истакао, водећи непрекидне и крваве борбе с Турцима, раме уз раме са најпознатијим четовођама, као што су били: сердар Шћепан Радојев, поп Лука Јововић, војвода Илија Ђуканов Звицер и други, нимало им не уступајући у храбрости и смјелости.
Одликовао се и у Црногорско–турском рату 1852–1853. и одбрани Грахова исте године, у протјеривању Турака из Бањана 1857. и рушењу карауле на Велимљу у Бици на Граховцу 1858. и многим другим бојевима.
Погинуо је 1862. у Дуги код Никшића, за вријеме Омер-пашиног похода на Црну Гору. Опјеван је у многим народним пјесмама – Јуначком споменику војводе Мирка Петровића и Колима књаза Николе.
Литература
Јевто Ј. Радовић, „Од Бањана до Врбаса“, „Будућност“, Нови Сад, 2004.
Категорија:Рођени 1820. Категорија:Умрли 1862. Категорија:Никшићани Категорија:Црногорски и херцеговачки јунаци