мини|десно|170п|Амблем организације
Аненербе () је била нацистичка организација, која се представљала као „друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“. Бавила се експериментима и изучавањем праисторије, археологије, паранормалних појава и мистицизма у циљу поткрепљивања „теорије аријевске расе“, а касније је постала саставни део паравојне организације Шуцштафел (познате и као СС). Аненербе су основали 1. јула 1935. године Хајнрих Химлер, Рихард Валтер Дар и Херман Вирт.
Под њеним окриљем су се од 1938. године до краја Другог светског рата спроводила сва археолошка истраживања. Због значајних финансијских средстава којима је организација располагала и бројних области којима се бавила, у њене редове је временом ступио велики број академика. Неки од резултата ове организације су: ископавање викиншког утврђења из 9. века, експедиције на Тибет, Блиски исток и бројна друга места широм света, заштита праисторијских локација у јужној Русији након немачке окупације ове територије итд. За време рата је прекинуто истраживање наслеђа, али су започети бројни други пројекти: антрополошки (у оквиру којих су мерене лобање логораша из Аушвица или погубљених руских комесара ради упоређивања са лобањама припадника аријевске расе), медицински (попут експеримената Сигмунда Рашера и Јозефа Менгелеа) и др. Аненербе се временом развијала, тако да је крајем рата успоставила контролу и над тотално несродним програмом „V-2“ на чијем челу је био Вернер фон Браун. Постоје тврдње да се организација бавила и истраживањем летећих тањира, мада за то не постоје чврсти научни докази.
Настанак и развој мини|десно|190п|Волфрам Сиверс У јануару 1929. Хајнрих Химлер је постављен за вођу Шуцштафела. Он је одмах покренуо масовну кампању за регрутовање нових чланова, чији број се попео на 10.000 за само две године.-{Pringle, Heather, The Master Plan: Himmler’s Scholars and the Holocaust, Hyperion,}- 2006. После тога је започео трансформацију ове организације у „расну елиту“ младих нордијских мушкараца. Ово је завршено отварањем Канцеларије за расна питања и насељавање () (скраћено -{RuSHA}-) чији је основни циљ био „очување расне чистоће СС-а“. За вођу је именован Рихард Валтер Дар.
Ово је довело до развоја кампање посвећене едукацији нових чланова о њиховој нордијској прошлости у виду недељних предавања која су држали углавном свршени студенти. Као литература је коришћен пропагандни нацистички часопис СС-Лајтхефт, који је излазио од 1934. до 1945. године.
У берлинском штабу СС-а, 1. јула 1935. године, Химлер се састао са пет експерата за расе, на челу са Даром и познатим немачким историчарем Херманом Виртом. Они су заједно основали организацију која се првобитно звала -{Deutsches Ahnenerbe--Studiengesellschaft für Geistesurgeschichte}-, да би 1937. године променила име у -{Ahnenerbe}-. Том приликом је Химлер постављен за врховног надзорника, а Вирт за председника организације.
Почетком 1937. године Вирт је напустио Аненербе, а за новог председника је 1. фебруара исте године постављен Валтер Вист. Он је био стручњак за Индију и декан Лудвиг-Максимилијановог универзитета у Минхену. Регрутовао га је у мају 1936. године извршни секретар Волфрам Сиверс.
У јануару 1939. године ова организација је постала саставни део Шуцштафела.
Експедиције
Аненербе је организовала велики број експедиција различитог карактера широм света.
Бохуслан мини|десно|190п|Страница из Виртове књиге Након путовања у Бохуслан (провинцију на југозападу Шведске) 19. фебруара 1936. године, Вирт је убедио Химлера да пошаље експедицију у овај регион. То је била прва званична експедиција коју је финансирала Аненербе. Бохуслан је познат по великој количини петроглифа (симбола урезаних у стене) за које је Вирт веровао да представљају облик древног писма, претечу свих данас познатих система писања. Химлер је за генералног директора експедиције поставио Волфрама Сиверса, највероватније због проблема са управљањем новчаним средствима које је раније имао Вирт.
Експедиција је кренула на тромесечно путовање 4. августа 1936. са немачког острва Риген до шведске области Бака, познатог налазишта уметности на стенама. Упркос сценама које су приказивале ратнике, животиње и бродове, Вирт је усмерио своју пажњу на линије и кругове за које је веровао да сачињавају праисторијски алфабет.
Мада су његове студије у великој мери биле засноване на личним уверењима, а не на објективним научним истраживањима, Вирт је направио интерпретацију значења идеограма урезаних у стене. Тако је по њему круг пресечен вертикалном линијом представљао годину, а човек који стоји са раширеним рукама је „син Божји“. Тим је правио калупе оних резбарија које је Вирт сматрао најважнијим, преносио их у камп, излевао и потом слао назад у Немачку. Пошто су били задовољни постигнутим резултатима, експедиција је послата на пут кроз Шведску са намером да се дође до норвешког острва Левејландет ().
Блиски исток
Др Франц Алтхајм и његова сарадница Ерика Траутман су 1938. године затражили од Аненербе да спонзорише њихов пут на Блиски исток како би проучили борбу за превласт унутар Римског царства, за коју су веровали да се водила између нордијских и семитских народа. Жељни да докажу да се у позадини успеха Римског царства налази нордијска раса, челници Аненербе су пристали на цифру од 4.000 марака коју је предложио Херман Геринг, стари пријатељ Траутманове.
У августу 1938, након што што су неколико дана провели у забаченим брдима трагајући за рушевинама дачанског краљевства, двоје истраживача је стигло у Букурешт. Овде су се срели са Григореом Флорескуом, директором Градског музеја, и разговарали са њим о историји и дневној политици (укључујући и активности Гвоздене гарде - фашистичке и антисемитске организације).
Након путовања кроз Истанбул и Атину, истраживачи су стигли у Дамаск. Овде их нису нарочито добро дочекали Французи (који су у то време владали Сиријом као својом колонијом), али зато јесу Сиријци који су у Хитлеру видели савезника у борби против Јевреја који су преплавили њихову државу (често бежећи од прогона у Немачкој).
Ирак је у то време изражавао жељу за савезништвом са Немачком и Фриц Гроба, немачки изасланик у Багдаду, је организовао Алтхајму и Траутмановој сусрет са локалним истраживачима и превоз до парћанских и персијских рушевина у јужном делу Ирака и касније до Вавилона.
Тим је кроз Багдад отишао северно до града Асура и ту се срео са шеиком Ађил ел Јаваром (-{Adjil el Yawar}-), вођом највећег племена Бедуина у Ираку. Он је говорио о немачкој политици и његовој жељи да понови успех Абдул Азис ибн Сауда који је 1932. дошао на власт и постао први краљ Саудијске Арабије. Уз његову подршку тим је отпутовао на своје коначно одредиште, рушевине древног града Хатра који се налази у ирачкој области Ал Џазира 110 -{km}- југозападно од Мосула. Овај град се некада налазио на граници Римског и Персијског царства.
Карелија
Ирје фон Гренхаген () је 1935. позван на састанак са Химлером, након што је овај прочитао његов чланак о фолклору Калевале објављеном у франкфуртским новинама. Гронхаген је пристао да поведе експедицију кроз Карелију, област у Финској, како би снимио тамошње врачеве и вештице. С обзиром да нису били сигурни да ли ће им бити дозвољено фотографисање, тиму се придружио и фински цртач Ола Форсел. Музиколог Фриц Бозе је носио магнетофон у жељи да сними паганске песме.
Тим је пошао на експедицију у јуну 1936. Први успех су имали са певачем Тимом Липитсеом () који је знао песму која је веома личила на једну из Калевале, мада он није ни знао за постојање те књиге. Касније, у Толвајерви, тим је фотографисао и снимио Ханеса Ворнанена () како свира финску кантелу (харфу са пет металних жица).
Коначни успех експедиције се огледао у налажењу Мирон-Аку, пророчице за коју су локални мештани веровали да је вештица. Пре сусрета са групом, она је тврдила да је имала визију њиховог доласка. Чланови експедиције су је наговарали да изведе ритуал који би они снимили помоћу камере и магнетофона, а којим би призвала духове предака и „превидела догађаје у будућности“.
Тим је, између осталог, бележио и информације о финским саунама.
Немачка Долина Мурга
Вилигут и Гунтер Кирхоф су 1936. истраживали долину реке Мург у Шварцвалду, где се налазило насеље састављено од старих дрвених кућа, архитектонских украса, крстова, натписа и природних и вештачких камених формација у шуми, а за које се испоставило да представља ранохришћанско насеље.Baker, Alan; Invisible Eagles (dissertation) Током 1937. и 1938. године Густав Рик је предводио ископавања на Гросе Хојнебергу () где је раније откривена древна тврђава. Они су такође проучавали оближње погребне хумке (тумулусе), које се истражују и данас.Kater, Michael; Das “Ahnenerbe” der SS 1935–1945. Ein Beitrag zur Kultur-politik des Dritten Reiches, Munich 1997
Мауерн
Вероватно једно од најзначајнијих Аненербиних открића у Немачкој се десило у Јурским планинама у Баварској. За време ископавања у пећинама Мауерна Р. Р. Шмит је открио црвени окер, пигмент који су Кромањонци правили и користили за пећинско сликарство.
У јесен 1937. др Асиен Бомерс, фризијски националиста који се раније те године пријавио у одељење СС-а за ископавања, је предузео експедицију. Његов тим је наставио да проналази артефакте попут длета, минђуша од слоноваче, скелета длакавог мамута () итд. Такође су открили остатке неандерталских гробница са копљима за бацање и џилитима (малим копљима), за које се раније сматрало да су их измислили Кромањонци.
Бомерс је протумачио да ово значи да су Кромањонци оставили то камење у пећинама пре више од 7.000 година и да је ово због тога најстарије кромањонско налазиште на свету. Да би доказао своје тврдње, Бомерс је путовао по Европи и разговарао са колегама и посећивао изложбе у Холандији, Белгији и Француској.
Француска мини|десно|190п|Таписерија из Бајеа У Париском институту за људску палеонтологију, Бомерс се састао са Анријем Брејем (), стручњаком за пећинско сликарство. Он му је омогућио да посети налазиште „Три брата“ (), чији власник је дозвољавао да га види веома мали број људи. Посетио је још неколико интересантних места у Француској: Фон де Гом () - налазиште у коме су пронађене кромањонске пећинске слике, Теја (), Мут () и пећине Дордоње.
Таписерија из Бајеа
Аненербе је показала велико интересовање за 900 година стару таписерију из Бајеа, с обзиром да се говорило да она приказује германске Франке како побеђују своје непријатеље. У јуну 1941. они су надгледали њен транспорт из катедрале у Бајеу. Након што су Савезници ослободили Париз, у августу 1944. два припадника СС-а су послата да врате таписерију која је премештена у подрум музеја Лувр. Упркос Химлеровим наређењима они нису покушали да уђу у Лувр, највероватније због великог присуства француског Покрета отпора.
Тибет
Током 1937. Химлер је закључио да може да скрене пажњу на Аненербе истраживањем тврдњи Ханса Гинтера да су рани Аријевци освајали велики део Азије, укључујући и нападе на Кину и Јапан око 2.000. године п. н. е. и да је Сидарта Гаутама био аријевски потомак нордијске расе. Валтер Вист ће ово касније још и проширити, тврдећи у јавним наступима да је идеологија Адолфа Хитлера слична Будиној, с обзиром да оне имају заједничко порекло.
Чланови мини|десно|190п|Бруно Бегер Ернст Шефер је био припадник СС-а када се 1935. појавио у немачком конзулату у Чунгкингу. Шефер се управо вратио са путовања кроз Азију, углавном Кину и Индију, на коме су га друга двојица вођа експедиције напустила у страху од урођеничких племена. Он је преокренуо исход експедиције из потпуне пропасти у велики успех и добио је писмо у коме га обавештавају из СС-а да је унапређен у чин СС-унтерштурмфирера (еквивалент чину потпоручника) и да га позивају назад у Немачку из Филаделфије, где је организовао колекцију са овог путовања. У јуну 1936. године он се састао са Химлером, који је након тога обавестио Сиверса и Галкеа да почну организовање експедиције на Тибет.