25. октобар (25.10.) је 298. дан у години по грегоријанском календару (299. у преступној години). До краја године има још 67 дана.
Догађаји
732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу. 1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије. 1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1938 — Либија постала део Италије. 1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар. 1995 — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали. 2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010 — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.
Рођења 1330 — Луј II Фландријски, гроф Фландрије, Ретела и Невера. (прем. 1384) 1755 — Франсоа Лефевр, француски маршал. (прем. 1820) 1759 — Марија Фјодоровна, супруга руског императора Павла I. (прем. 1828) 1767 — Бенжамен Констан, француски књижевник. (прем. 1830) 1772 — Жеро Дирок, француски генерал. (прем. 1813) 1800 — Жак-Пол Мињ, француски свештеник. (прем. 1875) 1806 — Каспар Шмит (познат као Макс Штирнер), немачки филозоф анархиста. (прем. 1856) 1811 — Еварист Галоа, Француски математичар, познат по теорији која носи његово име. (прем. 1832) 1825 — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент. (прем. 1899) 1827 — Марселин Бертело, француски хемичар и политичар. (прем. 1907) 1838 — Жорж Бизе, француски композитор. (прем. 1875) 1842 — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар. (прем. 1931) 1856 — Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски геолог, палеонтолог и археолог. (прем. 1936) 1877 — Хенри Норис Расел, амерички астроном. (прем. 1957) 1879 — Фриц Харман, немачки серијски убица. (прем. 1925) 1881 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар. (прем. 1973) 1888 — Ричард Берд, амерички контраадмирал, поларни истраживач и авијатичар. (прем. 1957) 1895 — Леви Ешкол, израелски политичар. (прем. 1969) 1913 — Клаус Барби, немачки официр. (прем. 1991) 1916 — Хелге Ларсон, шведски кајакаш. (прем. 1971) 1919 — Беате Узе, немачки пилот и предузетник. (прем. 2001) 1920 — Меган Тејлор, британска клизачица. (прем. 1993) 1921 — Михај Румунски, краљ Румуније. (прем. 2017) 1921 — Иван Хетрих, југословенски и хрватски редитељ. (прем. 1999) 1925 — Пеце Атанасовски, југословенски и македонски музичар. (прем. 1996) 1927 — Лоренс Колберг, амерички психолог. (прем. 1987) 1928 — Ентони Франсиоза, амерички глумац. (прем. 2006) 1928 — Петер Наур, дански научник. (прем. 2016) 1931 — Ани Жирардо, француска глумица. (прем. 2011) 1936 — Арнфин Несет, норвешки серијски убица. 1941 — Ен Тајлер, америчка списатељица. 1947 — Глен Типтон, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе -{Judas Priest}-. 1950 — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Smokie}-. 1957 — Ненси Картрајт, америчка глумица и комичарка. 1959 — Ратко Достанић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Чед Смит, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -{Red Hot Chili Peppers}-. 1969 — Олег Саленко, руски фудбалер. 1971 — Елиф Шафак, турска књижевница. 1976 — Ахмад Ал-Дуки, фудбалер Саудијске Арабије. 1979 — -{Bat for Lashes}-, енглеска музичарка. 1979 — Жоао Нуно Лукас, португалски фудбалер. (прем. 2015) 1984 — Кејти Пери, америчка музичарка и глумица. 1985 — Сијера, америчка музичарка, играчица и модел. 1985 — Влад Топалов, руски певач и глумац. 1987 — Блек Анђелика, румунска порнографска глумица. 1988 — Чандлер Парсонс, амерички кошаркаш. 1989 — Мија Вашиковска, аустралијска глумица и редитељка. 1989 — Филип Гргић, хрватски теквондоиста. 1990 — Милена Рашић, српска одбојкашица. 1993 — Ајзеа Остин, амерички кошаркаш. 1993 — Иван Гарсија, мексички скакач у воду. 1994 — Алекса Аврамовић, српски кошаркаш. 1997 — Федерико Кјеза, италијански фудбалер. 2001 — Елизабета од Белгије, белгијска принцеза.
Смрти 625 — Папа Бонифације V. 912 — Рудолф I од Бургундије, краљ Бургундије. (рођ. 859) 1047 — Магнус Добри, краљ Норвешке. (рођ. 1024) 1154 — Стивен од Енглеске, енглески краљ. (рођ. 1096) 1363 — Војислав Војиновић, српски кнез. 1400 — Џефри Чосер, енглески писац, песник и филозоф. (рођ. 1343) 1415 — Едвард од Норича, војвода од Јорка. (рођ. 1373) 1478 — Катарина Косача Котроманић, босанска краљица. (рођ. 1425) 1495 — Жоао II Португалски, краљ Португалије. (рођ. 1455) 1647 — Еванђелиста Торичели, италијански математичар и физичар. (рођ. 1608) 1651 — Јов Почајевски, руски православни светитељ. (рођ. 1551) 1760 — Џорџ II, краљ Велике Британије и Ирске. (рођ. 1683) 1826 — Филип Пинел, француски лекар и психијатар. (рођ. 1745) 1833 — Абас Мирза, персијски престолонаследник и војсковођа. (рођ. 1789) 1920 — Александар Грчки, краљ Грчке. (рођ. 1893) 1945 — Роберт Лај, нацистички политичар. (рођ. 1890) 1955 — Садако Сасаки, јапанска девојчица симбол страдања Јапана од атомске бомбе. (рођ. 1943) 1963 — Карл фон Терцаги, аустријски грађевински инжењер и геолог. (рођ. 1883) 1973 — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (рођ. 1932) 1994 — Милдред Натвик, америчка глумица. (рођ. 1905) 1997 — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар. (рођ. 1952) 2002 — Ричард Харис, ирски глумац. (рођ. 1930) 2002. — Рене Том, француски математичар. (рођ. 1923) 2010 — Весна Парун, хрватски песник и писац. (рођ. 1922) 2014 — Џек Брус, шкотски музичар и композитор. (рођ. 1943) 2018 — Борислав Пелевић, српски политичар и један од команданата Српске добровољачке гарде. (рођ. 1956)
Празници и дани сећања Римокатоличка црква слави: Папу Бонифација I