Statler Brothers (, понекад једноставно називани Стaтлери) били су америчка кантри, госпел и вокална група из Стантона, Вирџиније. Квартет је формиран 1955. године и у почетку су наступали у локалним црквама, а од 1964. до 1972. године су наступали као предгрупа и пратећи вокали Џонија Кеша.

Првобитно изводећи јужњачку госпел музику у локалним црквама, група је наступала под називом „The Four Star Quartet“, а касније „The Kingsmen“. Године 1963, када је песма „Louie, Louie“ гараж рок групе која се такође звала „The Kingsmen“ постала позната, група је одлучила да наступа под називом „The Statler Brothers“. Упркос имену, само два члана групе (Дон и Харолд Рид) су били права браћа и ниједан члан није имао презиме Статлер. Група је заправо добила име по марки марамица за лице коју су приметили у хотелској соби.

Дон Рид је певао главне вокале; Харолд Рид, Донов старији брат, бас; Фил Балсли баритон; а Лу ДеВит тенор и свирао гитару. Због нарушеног здравља, ДеВита је 1981. године заменио Џими Форчун.Mike Morsch, The Vinyl Dialogues: Stories Behind Memorable Albums of the 1970s as Told by the Artists (Biblio, 2014), pp. 73–76.

Стил бенда био је уско повезан са њиховим госпел коренима. „Узели смо госпел хармоније“, рекао је Харолд Рид, „и пренели их у кантри музику.“Већина њихових албума садржи бар једну госпел песму, а објавили су и неколико албума који садрже искључиво госпел песме. Песму „We Got Paid by Cash“ написала су браћа Статлер као почаст Џонију Кешу, који их је открио и био им ментор.

Каријера Статлери су започели каријеру наступом у методистичкој цркви Линдхерст близу свог родног града Стантона у Вирџинији, под називом „The Four Star Quartet“, и тада је Џо Макдорман био њен главни певач. Године 1964, започели су осмогодишњу каријеру као предгрупа и пратећи вокали Џонија Кеша. Овај период њихове каријере обележен је у њиховој песми „We Got Paid by Cash“. Редовно су наступали у емисији „The Johnny Cash Show“, његовој успешној емисији на АБЦ-ју која се емитовала од 1969. до 1971. године. Због своје успешније сопствене каријере, Статлери су напустили Кешову пратњу средином 1970-их како би се посветили својој каријери, при чему су се разишли у добрим односима.

Две најпознатије песме Статлера су „Flowers on the Wall“, њихов први велики хит који је компоновао и написао Лу ДеВит, и друштвено освешћена „Bed of Rose's“. Током 1980-их, Стетлерови су били главни ослонац на Нешвилској мрежи (TNN), где су њихови видео снимци редовно приказивани. Такође на TNN-у, између 1991. и 1998. године, били су домаћини емисије „Шоу браће Стетлер“, недељне варијете емисије, која је била најбоље оцењени програм мреже током свих седам година њеног емитовања.

Статлери су четири пута заузели прво место на Билбордовој листи, за песме „Do You Know You Are My Sunshine“ 1978. године, „Elizabeth“ 1984. године и „My Only Love“ и „Too Much on My Heart“ 1985. године. Од оснивања, Браћа Статлер су објавила преко 40 албума. 

Током каријере Статлера, велики део њихове популарности произлазио је из укључивања комедије и пародије у њихове музичке наступе, чему су у великој мери допринели хумористична личност и комични таленат Харолда Рида; често су били номиновани за награде како за комедију, тако и за певање. Снимили су два хумористичка албума под псеудонимом Лестер „Роудхог“ Моран и Кадилак Каубоји, а половина једне стране албума Кантри музика тада и сада била је посвећена сатиричном приказивању суботњих јутарњих емисија радио-станица у малим градовима.

Године 1980, Браћа Статлер су купила и реновирала своју бившу основну школу, Беверли Манор, у Стантону, заузимајући комплекс неколико година.Комплекс се састојао од канцеларија групе, малог музеја и аудиторијума, као и суседне зграде која је служила као канцеларијски простор за неповезана предузећа. Изграђена је гаража за складиштење два туристичка аутобуса које је група користила дуги низ година. Изграђена је гаража за смештај два туристичка аутобуса које је група користила дуги низ година. Група је касније продала комплекс, који је хришћанска црква Грејс у Стантону преуредила у академски кампус.

Године 1970, група је почела да наступа на годишњем фестивалу Дана независности у парку Џипси Хил у Стантону. Манифестација, позната под називом „Happy Birthday USA“, трајала је 25 година и окупила је бројне личности кантри музике, међу којима су били Мел Тилис, Чарли Прајд и многи други. Манифестација је сваке године привлачио чак 100.000 посетилаца. Група је такође одала почаст свом родном граду песмом „Стантон, Вирџинија“ на свом албуму из 1973. године „Do You Love Me Tonight“.

ДеВит се пензионисао из браће Стетлер 1982. године због лошег здравља. После трогодишње паузе, вратио се музичкој индустрији као соло извођач и остао активан све до непосредно пре смрти 15. августа 1990. године, у 52. години живота, услед компликација изазваних Кроновом болешћу.

Харолд Рид (рођен 21. августа 1939. године) преминуо је 24. априла 2020. године, у 80. години живота, након дугогодишњих здравствених проблема узрокованих отказивањем бубрега.

Награде Академија кантри музике

Најбоља вокална група 1972. Најбоља вокална група 1977. Награда „Cliffie Stone Pioneer“ 2016.

Удружење кантри музике

Вокална група године 1972. Вокална група године 1973. Вокална група године 1974. Вокална група године 1975. Вокална група године 1976. Вокална група године 1977. Вокална група године 1979. Вокална група године 1980. Вокална група године 1984.

Кућа славних и музеј кантри музике

Примљени 2008. године "Statler Brothers: Country Hall of Fame Honor Tops" . USA Today (June 27, 2008). Retrieved August 20, 2008

Кућа славних госпел музике

Примљени 2007. године

Греми награде

Најбољи нови кантри и вестерн извођач 1965. 1965. Најбољи савремени (R&R) наступ – групни (вокални или инструментални) – „Flowers on the Wall“ Најбољи кантри вокални наступ дуета или групе 1972. – „The Class of '57“ "Grammy Award Winners: 1972, Country." National Academy of Recording Arts and Sciences official website . (undated). Retrieved March 29, 2008.

Америчке музичке награде

Омиљени кантри бенд, дует или група 1979. Омиљени кантри бенд, дует или група 1980. Омиљени кантри бенд, дует или група 1981.

Пензионисање Група се разишла и пензионисала након завршетка опроштајне турнеје 26. октобра 2002. године. Балсли и Дон Рид настављају да живе у Стантону, као и Харолд Рид до своје смрти у априлу 2020. године; Форчун се, међутим, преселио у Нешвил, где наставља своју музичку каријеру као соло уметник, објавивши три албума под својим именом. Статлери остају један од најнаграђиванијих извођача у историји кантри музике.

Дон Рид је наставио своју уметничку каријеру као писац, написавши шест својих књига. Са својим синовима Доналдом („Дебо“) и Ленгдоном, написао је књигу „You Know It's Christmas When...“ Његов брат Харолд и он су заједно написали историјат браће Статлер под називом „Random Memories“, објављен у фебруару 2008. Дон је 2020. године написао комплетну антологију песама браће Статлер, под називом „The Music of the Statler Brothers“.

Утицај Браћи Статлер се приписује заслуга за то што су били први извођачи кантри музике који су носталгију овог жанра пренели из руралног у приградско окружење. Курт Вонегат их је такође назвао „америчким песницима“. Блуграс дуо Дејли и Винсент често наступа са још два члана свог бенда као квартет у стилу Статлера, често изводећи многе њихове хитове у својим наступима. Џими Форчун такође понекад иде на турнеје са Дејлијем и Винсентом.

Чланови

Џо Макдорман – главни вокал (1955–1959) Лу ДеВит – тенорски вокал, гитара (1955–1982; преминуо 1990) Фил Балсли – баритонски вокал (1955–2002) Харолд Рид – бас-вокал (1955–2002; преминуо 2020) Дон Рид – главни вокал (1959–2002) Џими Форчун – тенор вокал, (1982–2002)

Референце

Спољашње везе

Браћа Статлер наступају у Гранд Оле Оприју 1972. године Браћа Статлер изводе госпел у емисији Џонија Кеша током 1960-их Званични веб-сајт Браће Статлер