Селевењ () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Железничка станица мини|лево|150п|Споменик поплави из 2006. Селевењ је мало насеље смештено у срцу области Тисазуг, на обали реке Хармаш-Кереш. Целокупно подручје је готово сасвим равно, што ствара повољне услове за пољопривредну производњу. Локални речни појас је део Националног парка Кереш-Марош.Топографске информације

Суседна места су му Черкеселе на северу, насеље познато по лековитим и термалним купатилима, и Кунсентмартон на истоку, који је централно место те микрорегије, затим Нађтеке се налази на југоистоку, градови Сентеш и Чонград, који припадају жупанији Чонград-Чанад, смештени су на југу и југозападу, док се на западу налази Чепа. Главна издвојена насеља са значајним бројем становника су Селевењ-Халес (Szelevény-Halesz) и Палоципуста (Pálóczipuszta).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Име насеља се први пут јавља, у облику Zelebyn, током периода када су ово подручје насељавали Словени. Словенско доба је окончано почетком мађарског доласка на ове просторе. Археолошки налази из периода освајања (фрагменти грнчарије) потврђују да су преци Мађара од доласка у ове крајеве боравили у Селевењу и ту се населили.Историја Серевења

Историја У Селевењу су откривени алати из неолитског периода, попут врхова стрела, лукова и пољопривредног оруђа, што указује на то да је ово подручје било насељено током неолита и да су становници вероватно користили реку Кереш за пољопривреду засновану на наводњавању. Касније је утврђено да су најсеверније куће данашњег насеља, као и железничка пруга и станица, изграђене преко праисторијског насеља познатог као Мењасоњ-парт (Menyasszony-part).Кратка историја насеља

Услед монголске инвазије, велики део овог подручја остао је без становништва, а куће су уништене. Током „другог утемељења домовине”, краљ Бела IV населио је групу Кумана у овај крај (назив суседног града, Кунсентмартон, и данас чува успомену на то).

Насеље се поново помиње 1389. године, и даље под именом Зелебин (Zelebyn). Плавно подручје реке Кереш (Körös) пружало је одличне пашњаке за оне који су се бавили сточарством. Између 1541. и 1546. године, услед османско-турских пустошења, читаво подручје је опустело и остало потпуно без становништва. Село је поново оживело око 1635. године, у то време, његова територија припадала је жупанији Чонград. Касније је у различитим периодима припадало жупанијама Пешта, Хевеш или Боршод, али је на крају враћено под надлежност Чонграда. Године 1760. место је имало 438 становника, а до 1881. године број житеља Селевења порастао је на 910.

Године 1848. насеље је поново припојено жупанији Хевеш, а након Рата за независност стављено је под надлежност жупаније Солнок. До 1894. године број становника Селевења достигао је 1.336. Насеље Халес (Halesz) основано је 1881. године а 1894. године имало је 260 становника.

После Првог светског рата из тактичких разлога, Мађарска црвена армија је пробила насип код Тисашаша (Tiszasas) у покушају да поплави румунско упориште. Тај покушај није успео, али је огромна поплава прекрила област Тисазуг (Tiszazug), поштедевши једино цркву и тринаест кућа у Селевењу које су се налазиле на узвишеном терену. Остале куће су уништене, а њихови становници су остали без ичега. Село је обнављено до 1923. године, а до 1935. настава се одвијала у неколико школа.

Године 1935. Селевењ је имао 2.501 становника, од чега је 1.404 живело на удаљеним салашима. Највећа од тих насеља била су Халес, Палоци-Хорват Пуста (Pálóczi-Horváth Puszta), Рет (Rét), Етхалом (Öthalom) и Хосухат (Hosszúhát). У то време, у селу су деловали локални занатлије и трговци, укључујући зидаре, коваче, кројаче, бербере, обућаре, столаре, млинаре (оператере ветрењача), произвођаче сода-воде, месаре и трговце. Деоница железничке пруге Кишкунфелеђхаза – Кунсентмартон (Kiskunfélegyháza–Kunszentmárton) на потезу од Лакителека до Кунсентмартона изграђена је овде 1948. године, а село од педесетих година ХХ века има свог лекара опште праксе и друштвени дом. Број становника почео је да опада око 1960. године; до 1965. у селу је живело свега 1.961 особа.

Године 2006. поплавни талас огромних размера спустио се низ реку Кереш, изазвавши тешке поплаве. Водостај се кретао око 1040 cm. Локално становништво и њихова имовина били су у великој опасности. Срећом, поплавни талас се повукао пре него што је дошло до катастрофе. Од тада, Селевењ сваког априла (пред крај месеца, око 20. у месецу) обележава тај догађај. Тај датум је постао „Дан Селевења”.

Демографија Године 2001. готово 100% становништва насеља изјаснило се као Мађари.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 81% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Роми, а 0,3% као Немци (19% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 48,9%, реформисти 3,6%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 18,7% (28,5% се није изјаснило).

Године 2022. 90,8% становништва се изјаснило као Мађари, 0,7% као Румуни, 0,3% као Немци, 0,1% као Бугари, а 1,5% као припадници других националности (9,1% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 30,4% су били римокатолици, 3% реформисти, 0,3% гркокатолици, 0,3% лутерани, 0,9% припадници других хришћанских заједница, 0,8% припадници других католичких заједница, а 24,4% лица без верске припадности (39,4% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Szelevény a Tourinfo.hu-n A település térképe a terkepcentrum.hu-n Tóth Zsuzsanna: Szelevény és templomai. Kiegészítések a Tiszazug történetéhez. Budapest, 2004. (A Habsburgok és a Bocskay-házasság). Селевењ у Палашовом великом лексикону

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок