Корнет или корнет за сладолед (у Северној Ирској познат и као поук, енгл. poke) је крхко пециво у облику купе, обично направљено од обланде сличне текстуре као галете, направљено тако да се сладолед може носити и јести без чиније или кашике. Праве се многи стилови корнета, укључујући Корнето (Cornetto) корнете, корнете обложене шећером и корнете обложене чоколадом (обложене изнутра и споља). Термин корнет за сладолед такође се може неформално односити на корнет са једном или више кугли сладоледа на врху.

Постоје две технике за прављење корнета: једна је печење на равној површини, а затим брзо умотавање у облик (пре него што се стврдну), а друга је њихово печење унутар калупа у облику купе.

Историја

19. век

Корнети, у облику тврдо печених и умотаних обланди, потичу из Старог Рима и Грчке. Када су тачно прешли у употребу за десерте, а посебно за сладолед, није сасвим јасно. Неки историчари указују на Француску почетком 19. века као на место настанка корнета за сладолед: илустрација из 1807. године која приказује париску девојку како ужива у посластици можда приказује корнет за сладолед, а јестиви корнети су се спомињали у француским куварима још 1825. године, када је Жилијен Аршамбо (Julien Archambault) описао како се корнет може умотати од „малих галета”. Године 1846, књига The Modern Cook италијанско-британског кувара Чарлса Елмеа Франкателија (Charles Elmé Francatelli) описала је употребу корнета за сладолед као дела већег десертног јела.

Најранији сигуран доказ о корнетима за сладолед потиче из књиге Mrs A. B. Marshall's Book of Cookery (1888), коју је написала енглеска куварица Агнес Б. Маршал (Agnes B. Marshall). Њен рецепт за „корнет са кремом” наводио је да су „корнети направљени са бадемима и печени у рерни, а не пресовани између пегли”. Због тога се Маршалова често сматра изумитељком модерног корнета за сладолед.

мини|upright=1.35|центар|Ледени пудинг а ла Честерфилд, у књизи The Modern Cook Чарлса Елмеа Франкателија, први пут објављеној 1846. године. Ова илустрација је једна од најранијих која приказује нешто слично корнетима за сладолед, распоређених око основе леденог десерта. Франкатели је описао корнете као „gauffres пуњене са мало сладоледа”.

20. век

мини|Заштитни знак „Ice Cream Sandwich” или „Ice Cream Cornucopia” регистрован је у држави Мисури и представљен на Светској изложби у Сент Луису 1904. године.

У Сједињеним Америчким Државама, јестиве посуде за сладолед постале су популарне почетком 1900-их. Калупи за јестиве чашице за сладолед појавили су се на тржишту 1902. и 1903. године, захваљујући двојици италијанских проналазача и трговаца сладоледом. Антонио Валвона (Antonio Valvona), из Манчестера, патентирао је нови апарат који је подсећао на апарат за галете у облику чаше, направљен „за печење бисквит-чашица за сладолед” изнад плинског шпорета. Наредне године, Итало Маркјони (Italo Marchiony) из Њујорка, патентирао је побољшани дизајн са дном које се одваја, тако да су се од осетљиве смесе за галете могли стварати необичнији облици чашица.

На Светској изложби у Сент Луису 1904. године, након што је продавцу сладоледа понестало папирних чаша, сиријски концесионар по имену Ернест А. Хамви (Ernest A. Hamwi) понудио је решење тако што је умотао кекс од галета у посуду за сладолед. Неки верују (иако постоји много спорова око тога) да је то био тренутак када су корнети за сладолед постали широко популарни. Хамви је неколико година касније основао сопствену компанију за производњу корнета.

Ејб Думар (Abe Doumar) и породица Думар из Норфока у Вирџинији, такође приписују себи заслуге за изум корнета за сладолед. Са 16 година, Думар је почео да продаје притискиваче за хартију и друге предмете. Једне ноћи купио је галету од другог продавца, Леонидаса Кестекидеса (Leonidas Kestekidès), који се из Гента у Белгији преселио у Норфок. Думар је умотао галету и на врх ставио куглу сладоледа. Почео је да продаје корнете на изложби у Сент Луису. Након што су његови „корнети” постигли успех, Думар је дизајнирао и направио машину за печење са четири пегле. На изложби у Џејмстауну 1907. године, он и његова браћа продали су скоро двадесет три хиљаде корнета. Након тога, Ејб је купио полуаутоматску машину са 36 пегли, која је производила 20 корнета у минути, и отворио Doumar's Cones and BBQ у Норфоку, који и данас ради на истој локацији. . Rkpuma.com. Приступљено 20. 11. 2015. . Doumars.com (16. 6. 2013). Приступљено 20. 11. 2015.

Године 2008, корнет за сладолед постао је званични државни десерт државе Мисури.

Комерцијализација

До 1912. године, проналазач по имену Фредерик Брукман (Frederick Bruckman), из Портланда у Орегону, усавршио је сложену машину за обликовање, печење и опсецање корнета за сладолед невероватном брзином. Овакви изуми отворили су пут за велепродају корнета за сладолед. Он је продао своју компанију 1928. године компанији Набиско (Nabisco), која и даље производи корнете за сладолед од 2017. године. Компанија Joy Cone (Joy Baking Group) је највећи произвођач корнета за сладолед у САД, правећи преко две милијарде корнета годишње, укључујући корнет-чашице, шећерне корнете, корнете од галета и чиније од галета у више постројења. То је независна компанија у власништву запослених са преко 100 година искуства у печењу корнета, која снабдева многе компаније за сладолед. Компанија The Konery специјализована је за гурманске корнете од галета са јединственим укусима и бојама, производећи сопствене корнете за разне посластичарнице и специјализоване продавце.

Унапред пуњени корнети мини|десно|Попречни пресек унапред пуњеног корнета за сладолед Године 1928, Џ. Т. „Стаби” Паркер (J. T. "Stubby" Parker) из Форт Ворта у Тексасу, направио је корнет за сладолед који се могао чувати у замрзивачу продавнице, при чему су корнет и сладолед били замрзнути заједно као један производ. Основао је компанију Drumstick 1931. године како би пласирао производ на тржиште, а 1991. године компанију је купио Nestlé.

Године 1959, Спика (Spica), италијански произвођач сладоледа са седиштем у Напуљу, изумео је процес којим је унутрашњост корнета од галета била изолована од сладоледа слојем уља, шећера и чоколаде. Спика је регистровао име Корнето (Cornetto) 1960. године. Почетна продаја била је слаба, али 1976. године Unilever је откупио Спику и започео масовну маркетиншку кампању широм Европе. Корнето је од тада постао један од најпопуларнијих сладоледа на свету.

Године 1979, патент за нови дизајн амбалаже Дејвида Вајнстајна (David Weinstein) омогућио је лакши транспорт комерцијалних корнета за сладолед. Вајнстајнов дизајн омогућио је да се корнет за сладолед умота у паковање од воштаног папира. Ово је учинило корнете хигијенскијим, а истовремено је спречило да се папирни омот ољушти током транспорта или да се залепи за корнет.

Галерија

Види још Drumstick Handwich Krumkake Penny lick

Референце

Литература

Патент за језгро и љуску, који се нагиње уназад да би испустио обликовани корнет надоле; ово се приказује као низ од неколико пегли и обликовача једно поред другог.

Машина која омекшава унапред печене галете пре него што их умота, предата дан пре Вестлинговог патента, описујући сличне циљеве.

Категорија:Амерички десерти Категорија:Британски десерти Категорија:Француски десерти Категорија:Италијански десерти Категорија:Пецива Корнет