Софија Вукадиновић (Београд, 25. септембар 1904 – Београд, 5. јун 1986) била је српска глумица, певачица и редитељка. Као глумица остала је запамћена по улози Коштане у београдском Народном позоришту.

Софија Вукадиновић је 1937. била међу оснивачима Родиног позоришта, једног од првих професионалних позоришта за децу у Србији, чији је идејни творац био Бранислав Нушић. У овом позоришту је четири године радила као управница, редитељка и глумица, све до 6. априла 1941. године када је, после бомбардовања Београда, позориште престало са радом.

Биографија Софија Вукадиновић рођена је као Софија новаковић 1904. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Поред гимназије похађала је и Музичку школу „Станковић", одсек за клавир и соло певање. На позив Бранислава Нушића, са којим је била у сродству, у јесен 1926. одлази у Сарајево. У то време, од јануара 1924. до марта 1928, Нушић је био управник сарајевског Народног позоришта. После званичне аудиције пред строгом комисијом, на чему је Нушић као управник инсистирао, примљена је у ансмбл овога позоришта.

Позоришна каријера У Народном позоришту у Сарајеву Софија је брзо напредовала. Имала је успеха и у оперетама, па је убрзо добила насловну улогу у Коштани Боре Станковића, а затим се истакла и у глумачким улогама. Када је управа Народног позоришта у Београду сазнала да Сарајево има нову младу Коштану, позвала ју је да пређе код њих. Године 1927. она прелази у Народно позориште, где прво игра неколико мањих улога у комадима који су били на репертоару, да би затим добила улогу Коштане и убрзо постала веома популарна. Почетком 1930. напустила је позориште и удала се за Живојина Бату Вукадиновића, новинара и уредника Политике.

У октобру 1937. године Нушићева ћерка Гита Предић-Нушић, њен супруг, драмски писац Миливој Предић,Софија и Бата Вукадиновић и сценограф, костимограф и сликар Станислав Беложански оснивају Повлашћено позориште за децу и омладину Рода, познатије као Родино позориште. Било је то једно од првих професионалних позоришта за децу у Србији, чији је идејни творац био Бранислав Нушић. У Родином позоришту Софија је четири сезоне била управница, редитељка и глумица. За време окупације позориште није радило, али је почело да ради већ крајем 1944. године, у тек ослобођеном Београду, под именом Пионирско позориште. Средином 1945. нове власти су, из идеолошких разлога, ово позориште укинуле.

После распуштања Родиног позоришта Софија је отишла у Радио Београд, у Групу певача, а затим је 1951. постала чланица Позоришта на Теразијама, у чијем је ансамблу играла до пензионисања.

Референце

Литература

Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски глумци Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду