Јастелек () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасберењ јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Јастелек са околином мини|лево|200п|Пут код моста на Зађви, са католичком црквом преко пута. Насеље се налази на Великој равници, у северном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок и у срцу области Јасшаг, смештено у смеру исток-југоисток од Јасберења, на левој обали реке Зађве. Најближи град је Јасберењ, удаљен нешто мање од 6 километара, седиште жупаније, Солнок, удаљено је 40 километара, док је Будимпешта удаљена приближно 85 километара.Таксативни подаци о насељу
Суседна насеља су Јасјакохалма на северу (удаљена око пет километара), Алатћан на југу (удаљен око један километар) и Јасберењ на северозападу. Периферија насеља се такође граничи са територијама Јаскишера и Јасалшосентђерђа у смеру исток-југоисток, као и Јаношхида у смеру југ-југозапад, иако се сва три поменута насеља заправо налазе на знатној удаљености.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Археолошка истраживања спроведена су у околини насеља Јастелек током лета 1993. и 1994. године. Археолози су у слоју који припада мезолиту (средњем каменом добу) открили ловачку колибу пречника 5,20 метара. Ова грађевина потиче из 7000. године пре нове ере.
Име села први пут се помиње у повељи Јаноша Хуњадија из 1449. године. Првобитни назив села био је Михаљтелек (Mihálytelek). Према легенди, насеље је основао пастир по имену Михаљ Бак (Mihály Bak). Током периода османске владавине, због недостатка воде, он је своје стадо преместио из места Фигедхалом (Fügedhalom) на обалу реке Зађве (Zagyva), где се на крају и настанио. Село је основано између 1433. и 1449. године. Касније је било познато као Јас-Михаљтелек (Jász-Mihálytelek), али је током званичне стандардизације назива места 1901. године преименовано у Јастелек, јер је првобитно име сматрано непотребно дугим.Кратка историја насеља
Око 1550. године, Михаљтелек је био део нахије Берењ (Berény) у оквиру Хатванског санџака. Село је остало без становништва током османских војних похода, али је убрзо након тога поново насељено. Након протеривања Османлија, контролу су преузели Хабзбурговци. У настојању да смањи државни дуг, владајућа династија је брзо реаговала: Леополд I је 22. марта 1702. године продао област Јаскуншаг (Jászkunság) Тевтонском реду за 500.000 рајнских форинти. У то време, судбина области Јасшаг постала је повезана са судбином области Нађкуншаг (Nagykunság) и Кишкуншаг (Kiskunság). Народ Јаса (Jász) није се помирио са губитком својих права. У јесен 1703. године, латили су се оружја и борили се на страни Ференца II Ракоција, који им је заузврат вратио слободе областима Јас и Кун (Куманија) и прогласио Тевтонски ред ван закона. Коначно, 6. маја 1745. године, Марија Терезија је одобрила процес redemptio (откупа), омогућивши народу Јаса да сопственим средствима откупи своју земљу, чиме су им враћене слободе и привилегије. Откуп сопствених поседа представљао је за њих тешко бреме, а друштвене разлике су се продубиле. У том периоду, три главна друштвена слоја чинили су redemptus (они који су откупили своју земљу), irredemptus (они који то нису учинили) и желери (ситни поседници).
Година 1848. поново је донела промене и револуцију. Локални званичници су 27. маја поднели оставке и одржани су нови избори, након чега су нови функционери преузели управу над селом. Заједница је помогла у оснивању Националне гарде, а тридесет добровољаца се упутило у борбу. Под организационим вођством пароха Јожефа Ђенеша (József Gyenes), насеље је подржало Рат за независност обезбеђивањем људства, коња и намирница. Његови војници учествовали су у биткама код Тапиобичкеа (Tápióbicskei csata) и Ишасега (Isaszegi csata). Међутим, након гушења револуције, мушкарци су регрутовани у Аустријску царску војску, док су они који су имали водеће улоге у сукобу осуђени на строге затворске казне.
Први светски рат је захватио готово целокупно мушко становништво способно за војну службу. Регрути су упућивани првенствено на руски, српски или италијански фронт, где су хиљаде мађарских војника дали своје животе. У њихову част, последња недеља маја проглашена је Даном хероја, а 30. октобра 1932. године у централном парку села откривен је споменик.
Након пораза у светском рату, раднички покрет је почео да врши ограничен утицај у Јастелеку. Револуционарни директорат је формиран у оближњем Јасберењу 2. априла 1919. године. Слично тело је вероватно основано и у селу убрзо након тога, мада нису сачувани детаљни записи о његовим активностима. Четири члана директората из Јастелека, Маћаш Сабо (Mátyás Szabó), Јанош Фаркаш (János Farkas), Јанош Тот (János Tóth) и Андраш Киш Т. (András Kis T.), касније су имали значајне улоге у јавном животу након Другог светског рата. Током борби против Чехословака, а касније и Румуна, многи су се придружили Мађарској црвеној армији. Њихов командант био је Иштван Лустик (István Lusztik), борили су се против Румуна код Тисафиреда (Tiszafüred) и Солнока (Szolnok). Након пада Мађарске Совјетске Републике, Иштван Лустик је побегао у Совјетски Савез како би избегао одмазду.
У новом друштвеном поретку успостављеном након Другог светског рата, формирани су локални савети и пољопривредне задруге. (Прва задруга у Јастелеку је основана 1949. године под називом „Толбухин”.) Након револуције из 1956. године уследио је релативно миран период, који је трајао све до промене режима 1990. године.
Демографија Године 2001, 88% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 12% као Роми. Према подацима са пописа из 2001. године, већина становника овог насеља, око 82%, се изјаснило да су римокатолици. Око 4% су реформисти, док приближно 14% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 92,5% становника изјаснило се као Мађари, 10,1% као Роми, а 0,2% као Немци (7,5% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Верска структура била је следећа: римокатолици 69,9%, реформисти 5,3% и лица без верске припадности 10,4% (13,7% се није изјаснило).
Године 2022, 91,4% становништва изјаснило се као Мађари, 5,4% као Роми, 0,6% као Украјинци, 0,4% као Немци, по 0,1% као Словаци, Словенци, Срби и Румуни, а 1,3% као припадници других, нелокалних националности (8,4% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 36,4% су били римокатолици, 4% реформисти, 0,1% гркокатолици, 0,1% лутерани, 1,2% припадници других хришћанских заједница, 0,8% припадници других католичких заједница, а 12,5% лица без верске припадности (44,8% није дало одговор).
Литература
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Јастелека
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок