Авион Фоке Вулф P 195 је био пројект огромног транспортног авиона кога је пројектовала компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена 1942. годинеhttps://www.the-blueprints.com/blueprints/ww2planes/fockewulf/1363/view/focke-wulf_projekt_195/. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Jumo 222 планиран за пројект авиона Фоке Вулф P 195 мини|десно|300п|Скица пројекта авиона Фоке Вулф P 195 Крајем 1941. године Техничка канцеларија Министарства ваздухопловства рајха (RLM) решавајући проблем хитног снабдевања фронта који се већ тада простирао од Норвешке преко Совјетског Савеза, Балкана, средоземља до Северне Африке, кога није било могуће покривати са авионима Јункерс Ju 52 који су у то време представљали гро немачке транспортне авијације, дошла до сазнања да је потребан транспотртни авион већег капацитета (тонаже). Стога је са произвођачима авиона дефинисала техничко-тактичке карактеристике једног таквог авиона.
Компанија Фоке Вулф је имала богато искуство у производњи путничких и транспортних авиона. Шта више она је и отпочела своју производну активност са производњом путничких авиона А 16 још 1924. године и производњом ове категорије авиона се бавила искључиво све до 1931. године када је припајањем фирме Албатрос била принуђена да се бави производњом и војних авиона. Нарочито значајно искуство је стекла производњом четворомоторног, нискокрилног, путничког авиона потпуно металне конструкције, Фоке Вулф Fw 200 који је био први копнени авион који је 1938. године директно без међуслетања прелетао Атлантик. Почетком Другог светског рата сви ови путнички авиони су у Фоке Вулфу конвертовани у транспортне, далеко долетне извиђаче и стратешке бомбардере које је користила морнарица за нападе на свезничке конвоје на Атлантику.
Пројектантски тим Фоке Вулфа на челу са инж. Јансон Фојтсбергер-ом прихватио се почетком 1942. године изради пројекта војно транспортног авиона носивости 30 до 40 тона и долетом од 1500 км. Прорачуни перформанси су били готови до почетка лета исте године а предлог пројектантског тима је био два пројекта: нискокрили авион се шест мотора и други сличан авион са осам мотора. Ови предлози су били изнуђени с обзиром на избор мотора који су били на располагању конструкторима. При прорачуну су узети у обзир сви постојећи мотори који су се производили у то време као и мотори који зу били у развојној фази. Поред тога Министарство (RLM) је одређивало који мотори су се уграђивали у поједине врсте авиона што је опет одређивано у зависности од периодичних ратних напора и расположивих производних могућности произвођача мотораhttps://histaviation.com/fw-1-p-195.htmlhttps://alternathistory.ru/proekt-tyazhelogo-voenno-transportnogo-samoleta-focke-wulf-projekt-195-germaniya/. Технички опис Према пројекту, авион Фоке Вулф P 195 је требао да буде нискокрилни војни транспортни авион са 8 мотора, потпуно металне конструкције са увлачећин стајним трапом и утоварном рампом и носивости од 30 до 40 тонаhttps://fdra-aereo.blogspot.com/2020/07/luftwaffe-proyecto-fw-195-de-focke-wulf.html.
Труп: авиона је био полумомокок конструкције поптуно металне конструкције од дуралуминијума и 20 до 25% челика. Челик се примењивао за улазно излазну рампу, део пода авиона, кран и витла. Авион са платформом (два нивоа) је могао да прими 400 комплетно опремљених војника а обична карго верзија могла је да превезе један тенк и два моторна возила. Попречни пресек товарног простора је био већи од димензија немачког железничког теретног вагона. Кранска мачка носивости три тоне покривала је целом дужином товарни простор авиона. Поред тога, терет се могао увући у теретни простор авиона помоћу вучног витла носивости двадесет тона. Пројектом је било предвиђено солидно одбрамбено наоружање. Стандардно наоружање се састојало од: три куполе наоружане са двоцевним топовима MG 151 (калибра 15 mm или 20 mm) и 600 граната по топу. Ове куполе су се налазиле на горњој површини предњег трупа, на задњем крају трупа и на доњем трупу у његовој задњој трећини. Поред овог стандардног наоружања авион је могао имати и додатно наоружање, два топа MG 151 инсталирана на доњој површини предњег дела трупа и по потреби неколико митраљеза MG 131 калибра 13 mm на бочним прозорима авиона.
Погонска група: При избору мотора разматрани су следећи мотори: BMW 801, дворедни, радијални мотор са ваздушним хлађењем, са 14 цилиндара снаге 1.250 -{kW}- и линијски мотор са течним хлађењем DB 603, са снагом при полетању од 1.250 -{kW}-. Поред тога, листа опција погонског агрегата укључивала је BMW 802, дворедни радијални мотор са 18 цилиндара и снагом при полетању од 1.912 -{kW}- и Jumo 222 – линијски звездасти мотор, течношћу хлађен са 24 цилиндра распоређених у шест редова од по четири цилиндра. Варијанте Jumo 222 A/B које су изабране као најповољније за Пројекат 195 имале су снагу при полетању од приближно 1.838 -{kW}-. Код свих мотора коришћене би биле четвотокраке металне елисе константне брзине.
Крило је конзолно са дебелим профилом. Носећа структура крила се састоји од носача и ребара. Оплата је направљена од танког глатког дуралуминијумског лима причвршћена закивцима за носећу структуру. Крило је петоделно и састоји се од правоугаоног централног дела које је саставни део трупа (центроплан) на који се са стране настављају по два такође правоугаона дела крила сваки са по две гондоле за смештај по два мотора и на крајевима се налазе по два спољна трапезоидна крила на којима су планиране по две гондоле за по два мотора. Спољна крила (трапезасти делови крила) су била опремљена крилцима и закрилцима. Док су правоугаони делови крила опремљени само са закрилцима. У празном простору моторних гондола били су смештени резервоари за уље мотора и точкови стајног трапа а у шупљинама крила налазио се простор за смештај резервоара за гориво и компримовани ваздух.
Репне површине: су конструктивно биле изведене као и крила. Хоризонтални стабилизатори (пераја) су били конзолно везани за репни део трупа, имали су прилично велики позитивни диедар тако да су хоризонтални стабилизатори имали "V" облик, за њих су везана кормила висине. На крајевима хоризонталних стабилизатора су причвршћени вертикални стабилизатори са кормилима правца.
Стајни трап: овог авиона би се састојао од предње (носне) ноге стајног трапа која је имала један точак са нископритисном гумом и увлачила се у труп авиона уназад. Главне ноге стајног трапа а предвиђено је било да их има четири са удвојеним точковима са нископритисним (балон) гумама налазиле су се испод крила, тј. испод гондола мотора ближих трупу. У току лета ове ноге су се увлачиле у празан простор моторних гондола иза мотора. Осам точкова испод крила били су довољан гарант да овако тежак авион може да слеће са пуним оптерећењем и на земљане и травнате писте. Одсуство репног точка на овом авиону је олакшао утоваар-истовар терета из авиона преко истоварне раме која је предвиђена на овом авиону.
Оперативно коришћење Министарству ваздухопловства Рајха (RLM) је у августу месацу 1942. године, Фоке-Вулф поднео на усвајање два пројекта један транспортни авион са шест а други са осам мотора. Пошто ниједан од њих није усвојен привремено су оба пројекта замрзнута, а када је развој мотора Јункерс Јума 222 обустављен, годину дана касније, од пројекта Р 195 се дефинитивно одусталоhttps://war-book.ru/focke-wulf-fw-195-transportnyj-samolet/. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. Dieter Herwig, Heinz Rode: Geheimprojekte der Luftwaffe. Band II: Strategische Bomber 1935–1945. Motorbuch, Stuttgart 1998,
Види још Јункерс Ju 52 Јункерс Ju 90 Јункерс Ju 252 Месершмит Ме 323 Даглас DC-4 Фоке Вулф Fw 200 Фоке Вулф Fw 300 Фоке Вулф Ta 400 Спољашње везе https://www.the-blueprints.com/blueprints/ww2planes/fockewulf/1363/view/focke-wulf_projekt_195/ https://histaviation.com/fw-1-p-195.html https://www.secretprojects.co.uk/threads/focke-wulf-p-95-p-195.51814/ https://en.namu.wiki/w/Fw%20195 https://fdra-aereo.blogspot.com/2020/07/luftwaffe-proyecto-fw-195-de-focke-wulf.html https://war-book.ru/focke-wulf-fw-195-transportnyj-samolet/ https://alternathistory.ru/proekt-tyazhelogo-voenno-transportnogo-samoleta-focke-wulf-projekt-195-germaniya/
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Транспортни авиони