Канибализам у популарној култури, као чин једења људског меса, је тема која се стално понавља, посебно у хорор жанру, и представљен је у низу медија који укључују филм, телевизију, књижевност, музику и видео игре. Канибализам је представљен у разним облицима медија још од грчке митологије. Идеја канибализма се сматра једном од најстрашнијих, најодвратнијих мисли. Врхунски злочин, издаја сопствене човечности, гнусоба. Па ипак, постоји дуга историја канибализма који се користи у многим причама као наративно средство, водећи публику у мутне воде, које доводе до мржње, беса; па тако нпр. Томас Харисов Ханибал једе грубијане као казну за њихову инфериорност. Али постоји и друга опција, које у нама изазивају језу низ кичму.

Учесталост ове теме довела је до тога да филмови о канибализму постану значајан поджанр хорор филмова. Тема је приказана на различите начине и повремено је нормализована. Чин се такође може користити у медијима као средство преживљавања, након случајне несреће или је пратилац убиства. Примери истакнутих уметника који су су се у својим делима бавили темом канибализма укључују Вилијама Шекспира, Волтера, Брета Истона Елиса и Хершела Гордона Луиса.

Канибализам на филму Многи хорор филмови, познати као канибалски филмови, експлоатисали су тему канибалских племена. Овај поджанр је доживео период популарности кроз рад италијанских филмских стваралаца 1970-их и 1980-их. Ови филмови се обично баве открићем канибалских племена од стране документариста или антрополога. Први велики филм ове врсте био је „Il Paese del Sesso Selvaggio“ Умберта Ленција („Човек из дубоке реке“, 1972). Каснији филмски ствараоци су уследили, а жанр је достигао врхунац у канибалском буму од 1977. до 1981. године. Најпознатији од ових филмова био је утицајни „Канибалски холокауст“ (1980) Руђера Деодата. Он се сматра једним од најјезивијих филмова у историји, за који је а Деодато изведен пред суд због сумње да је убио своје глумце. Други жанровски филмови укључују Ultimo mondo cannibale (1977)Shipka, D (2011). Perverse Titillation: The Exploitation Cinema of Italy, Spain and France, 1960 – 1980. p.318 и Cannibal Ferox (1981).

Каснији хорор филмови у којима су се појављивале канибалске групе укључују серију The Hills Have Eyes, са кланом канибалских дивљака, и канибалске планинске људе из Погрешног скретања и његових наставака Погрешно скретање 2: Крај пута (2007), Погрешно скретање 3: Лево од смрти (2009), Погрешно скретање 4: Крвави почеци (2011), Погрешно скретање 5: Крвне везе (2012), Погрешно скретање 6: Последње уточиште (2014) и Погрешно скретање: Почетак (2021).. Филм Como Era Gostoso o Meu Francês (Како је укусан био мој мали Француз, 1971), Нелсона Переире дос Сантоса, детаљно описује наводне канибалске праксе аутохтоног ратничког племена Тупинамба против француских и португалских колонизатора у 16. веку.

Референце