Пиранези () је роман спекулативне фантастике енглеске ауторке Сузане Кларк, који је 2020. године објавила издавачка кућа Bloomsbury Publishing. То је њен други роман, који је уследио чак шеснаест година након њеног дебитантског остварења Џонатан Стрејнџ и господин Норел (2004). Роман је написан у форми дневника из унутрашњости наизглед бесконачне гигантске грађевине која обухвата цео свет, познате као „Кућа”. Пиранези је 2021. године освојио Женску награду за белетристику.

Књигу је у Србији објавила издавачка кућа Чаробна књига 2021. године, у преводу Весне Стојковић.

Радња Главни јунак, познат само по надимку Пиранези, живи у месту званом „Кућа” — свету који се састоји од бесконачних дворана и вестибила испуњених статуама, од којих не постоје две исте. Горњи нивои Куће испуњени су облацима, а доњи нивои океаном који се повремено пролива у средњи ниво пратећи кретање плиме и осеке, што Пиранези педантно бележи. Он свакодневно води дневник, а ти записи чине текст овог романа. Пиранези себе сматра научником, поставивши хипотезу да је Кућа жива и божанска, и наводи да има доказе о постојању свега петнаест људи на свету, од којих су сви осим двојице већ дуго мртви.

Два пута недељно, Пиранези се састаје са Другим, добро одевеним човеком који га ангажује да му помогне у потрази за „Великим и тајним знањем” скривеним негде у Кући. Други повремено доноси Пиранезију потпрепштине које, чини се, потичу ван Куће, попут ципела, електричних батеријских лампи и мултивитамина. Када Пиранези предложи да прекину потрагу за Великим и тајним знањем, Други му одговара да су тај разговор већ водили и упозорава га да Кућа полако затире човекова сећања и личност.

Други упозорава Пиранезија да би шеснаеста особа, коју обојица називају „16”, могла да уђе у Кућу како би му наудила, те да јој се ни под којим условима не сме приближавати како не би изгубио разум. Пиранези потом среће старијег странца кога назива Пророком, а који му открива да је Други заправо Валентајн Кетерли — његов ривал који му је украо идеје о Знању. Пророк изјављује да је Кућа „рукавац светова”, настао од идеја које се преливају из другог света, и најављује да ће довести 16 у Кућу како би напакостио Кетерлију.

Читајући своје дневнике, Пиранези открива записе за које се не сећа да их је написао, а који садрже појмове које је Пророк помињао. Ти записи говоре о окултисти из савременог света по имену Лоренс Арн-Сејлс, који је тврдио да други светови постоје и да им се може приступити; Кетерли је био један од његових ученика. Арн-Сејлс је међу својим следбеницима развио секташки дух и на крају је ухапшен због отмице човека по имену Џејмс Ритер. Ритер је касније описао да је био заточен на месту које подсећа на Кућу.

Пиранези открива да је 16 ушла у Кућу и оставља јој поруку. Избегава да прочита њен одговор, али кроз сукобе са Другим сазнаје да је она жена по имену Рафаела. Након што сазна да ће ретка појава велике плиме ускоро поплавити средњи ниво Куће, Пиранези оставља упозорење за 16 и убрзо проналази њену нову поруку са питањем: „Да ли си ти Метју Роуз Соренсен?” Читање тог имена буди у Пиранезију сећања на савремени свет.

Даља истраживања властитих дневника откривају му да је неко уништио све записе који се односе на Кетерлија. Пиранези саставља уништене странице од комадића које налази у гнездима галебова и тако сазнаје праву истину о томе како је дошао у Кућу: он је био Метју Роуз Соренсен, новинар који је писао књигу о Арн-Сејлсу (за ког се испоставља да је Пророк). Када је Роуз Соренсен отишао да интервјуише Кетерлија, овај га је помоћу обреда заточио у Кући, где је он полако изгубио памћење и изградио нови идентитет ком је Кетерли с подсмехом дао име Пиранези.

На дан велике поплаве, Пиранези се са враћеним сећањима суочава са Кетерлијем баш у тренутку када се Рафаела врати по њега. Кетерли покушава да их обоје убије, али се дави у надошлој води. Након што се вода повуче, Рафаела му објашњава да је она полицијска детективка која истражује нестанке повезане са Арн-Сејлсом, а да јој је он из пркоса према Кетерлију открио обред потребан за улазак у Кућу. Она моли Пиранезија да се врати у свој родни свет, где његова породица већ шест година, колико је провео у Кући, тугује због његовог нестанка. Након дугог већања са сам са собом, он одлучује да оде.

У епилогу, он се прилагодио животу у свом родном свету, али се често враћа у Кућу. Он дозвољава Ритеру и Рафаели да је повремено посете, док се сам брине о Кетерлијевом телу као што се бринуо и о осталих тринаесторо покојника. Он размишља о томе да више није у потпуности ни Роуз Соренсен ни Пиранези, већ да мора изградити трећи идентитет од остатака претходна два. Он прихвата савремени свет као продужетак божанства Куће, након што у свом свакодневном животу почиње да среће људе који га подсећају на статуе из Куће.

Анализа thumb|Округла кула, гравура Ђованија Батисте Пиранезија

Наслов романа је алузија на италијанског уметника из 18. века Ђованија Батисту Пиранезија, који је израдио серију од шеснаест гравура под називом Замишљени затвори, а које приказују огромне подземне сводове са степеништима и моћним машинама.

Роман садржи неколико референци и алузија на серијал Летописи Нарније К. С. Луиса. У поглављу „Статуе” из првог дела књиге, Пиранези напомиње да је сањао фауна како је „стајао у шуми прекривеној снегом и разговарао са женским дететом”, што је највероватније референца на сусрет Луси Певенси са фауном господином Тамнусом у роману Лав, вештица и орман. Лик др Валентајна Ендруа Кетерлија подсећа на Ендруа Кетерлија, негативца из романа Чаробњаков сестрић. Ову везу додатно учвршћује цитат из Чаробњаковог сестрића наведен на самој уводној страници романа, а који у тој књизи изговара управо Ендру Кетерли: „Ја сам велики научник, чаробњак, посвећеник који изводи оглед. Разуме се да су ми потребни испитаници на којима ћу га извести.” Поред тога, постоји неколико сличности између Куће у Пиранезију и „Шуме између светова” из Чаробњаковог сестрића. Оба су алтернативни светови (различити од нашег) до којих се мора стићи натприродним путем, оба садрже живот али мање разноврсне природе него у изворним световима јунака, и оба код посетилаца изазивају заборавност, наводећи их да верују да су одувек били у том новом, натприродном свету.

Прича у Пиранезију поређена је и са Платоновом алегоријом о пећини. У Пиранезију, главни јунак је заточен у свету испуњеном искључиво статуама, које представљају вишу стварност о којој он истовремено ништа не зна. У Платоновој алегорији о пећини, лик без икаквог знања о спољашњем свету заточен је у мрачној пећини где не види ништа осим сенки — одраза стварног света пројектованих на зиду пећине.

Пиранези такође садржи алузије на дела Хорхеа Луиса Борхеса, посебно на његове приповетке „Вавилонска библиотека” и „Астерионова кућа”, о чему је Сузана Кларк и сама говорила у једном интервјуу.

Референце

Спољашње везе Пиранези на сајту Goodreads

Категорија:Романи 2020. Категорија:Британски романи