Тип система: Партијски систем, неопатримонијална владавина Врховни ауторитет: Оснивач, чланови уже породице или наследни лидер Кључна одлика: Пренос лидерске позиције с оца на сина или унутар родбинског круга Идеологија: Прагматизам, заштита приватног капитала и ресурса Политички ефекат: Блокирање унутарстраначке демократије и мобилности млађих кадрова Политичка база: Клијентелистичке мреже, јавна предузећа и локалне инфраструктуре Конкретни примери у Србији: ПСС (Карићи), ПУПС (Кркобабићи), ЈС (Марковићи), СПП (Зукорлићи), СВМ (Пастори) итд. Шири контекст: Политичка пракса у земљама неразвијене демократије. Стварање политичких династија

Породичне страначке структуре или политичке династије означавају партије у којима се кључне лидерске позиције, моћ и одлучивање генерацијама или унутар исте ере преносе с колена на колено, кроз крвно сродство или брак. Овај феномен је изузетно чест широм света, како у унутарпартијским структурама, тако и на нивоу државне власти. Најизраженији примери су у земљама Азије, примери политичких партија где су особе на високим и највећим позицијама у странци родбински повезане, су присутни и у земљама Европе и Северне Америке, и то у земљама са развијеном демократијом.

Примери

Азија У овом делу света странке често функционишу као породична предузећа због слабог институционалног система и снажног култа личности.

Породица Нехру–Ганди (Индија) Ово је можда најпознатији пример на свету. Индијским националним конгресом већ пет генерација управља иста породица: од Мотилала Нехруа, преко првог премијера Џавахарлала Нехруа, Индире Ганди, Раџива Гандија, па све до Соније Ганди и Рахула Гандија.

Породица Сукарно (Индонезија) Главну реч у снажној националној индонежанској странци ПДИ-П води Мегавати Сукарнопутри (ћерка оснивача нације и првог председника Сукарна). Она већ деценијама контролише партију и припрема своју децу за наследство.

Породица Хун (Камбоџа) Дугогодишњи ауторитарни премијер Хун Сен званично је пренео вођство Камбоџанске народне партије и премијерску позицију на свог сина Хун Манета, док остали синови и рођаци заузимају кључне војне и министарске позиције.

Породице Вазед и Зиа (Бангладеш) Две главне супротстављене странке, Авами лигу и БНП, деценијама воде породични кланови: породица шеика Муџибура Рахмана (породица Вазед) и породица Зилур Рахмана (клан Зиа).

Филипини Иако устав формално забрањује династије, странке су овде извори моћи за породице као што су Маркос (актуелни председник Бонгбонг Маркос је син бившег диктатора Фердинанда Маркоса) и Дутерте (клан бившег председника Родрига Дутертеа и његове ћерке Саре Дутерте).

Северна Америка

Породица Буш (САД) Породица Буш се сматра најзаокруженијом модерном политичком династијом у САД, са утицајем који се протезао кроз четири генерације политичара Републиканске странке:

Прескот Буш (деда): Почетак федералне политичке моћи. Био је утицајни сенатор из Конектиката (1952–1963) и поставио финансијске и политичке темеље породице. Џорџ Х. В. Буш (отац): 41. председник САД (1989–1993), потпредседник у два мандата, директор ЦИА-e и амбасадор у УН. Џорџ В. Буш (син): 43. председник САД у два мандата (2001–2009), предходно гувернер Тексаса. Своју кампању је изградио на очевој старој мрежи донатора и саветника. Џеб Буш (други син): Био је веома успешан гувернер Флориде у два мандата. Сматрао се фаворитом за председничку номинацију Републиканске странке 2016. године, али је његов покушај тада зауставио успон Доналда Трампа, што је уједно означило крај доминације ове династије у Републиканској странци. Џорџ П. Буш (унук): Син Џеба Буша, служио је као комесар за земљиште Тексаса до 2023. године, чиме је породица одржала присуство у јавном животу до најновијих година.

Породица Клинтон (САД) За разлику од Бушових, супружници Бил и Хилари Клинтон нису наследили политички капитал од предака, већ су изградили хоризонталну, партнерску династију, где су муж и жена заједно постали центар моћи Демократске странке.

Породица Трудо (Канада) Иако је Канада је дуго била сматрана имуном на федералне политичке династије, све до успона породице Трудо, чиме је успостављена прва истинска династија на највишем нивоу извршне власти у тој земљи. Ова породица је постала кључни стуб Либералне партије Канаде и у великој мери је обликовала савремени канадски идентитет.Отац Џастин Трудоа, Пјер Трудо такође је био премијер Канаде око 16 година. Његова популарност из 1960-их година изродила је термин „Трудоманија” (енгл. Trudeaumania), што је феномен масовне опчињености његовом појавом и стилом, налик на популарност коју су Кенедијеви имали у САД.

Европа

Национално окупљање / бивши Национални фронт (Француска) — Породица Ле Пен Породица Ле Пен (Француска) Национално окупљање, бивши Национални фронт, је најпознатији европски пример десничарске партије којом управља породица. Странку је основао Жан-Мари Ле Пен, а потпуну контролу над њом преузела је његова ћерка Марин Ле Пен. Иако је формално место председника странке препуштено младом Жордану Бардели, Марин Ле Пен остаје неприкосновени лидер, док је њена сестричина Марион Марешал-Ле Пен такође дуго била високопозиционирана у овој политичкој странци.

Породица Берлускони (Италија) Силвио Берлускони основао је странку Напред Италијо () 1994. године и користио је као главно средство за остваривање сопствених политичких амбиција, дошавши на место премијера Италије чак четири пута. Странка никада није имала унутарпартијску демократију у класичном смислу а Берлускони је био њен апсолутни и неприкосновени власник, а странка је у великој мери финансирана из његовог личног богатства.

Након Берлусконијеве смрти, формално вођство над партијом преузео је Антонио Тајани. Међутим, Силвиова деца – пре свих његова најстарија ћерка Марина Берлускони и син Пјер Силвио Берлускони, задржали су одлучујући утицај на деловање странке.

Белгија Према званичним студијама Универзитета у Бриселу (ULB), сваки десети посланик у белгијском парламенту је политички наследник. Странке у Белгији, нарочито либералне, често функционишу као породични бизниси.

Србија

Породица Карић Покрет снага Србије настао је 2004. године као политичка екстензија привредног конгломерата „БК група“. Његов оснивач и председник компаније Браћа Карић, Богољуб Карић овиме је ушао званично у политичку арену и кандидовао се на изборима за председника Србије. Након што је почетком 2006. морао да напустио земљу и отишао у Руску Федерацију, вођство над странком у земљи, преузео је његов брат Драгомир Карић, чиме је од самог почетка успостављен чврст породични и управљачки монопол над организацијом. Уједно током Богољубовог боравка ван земље, и онемогућености да учествује у наставку политичког живота, странка је кандидовала његову супругу Миланку Карић, за председника Србије.

Породица Кркобабић ПУПС је основан 2005. године под вођством Јована Кркобабића. Након смрти оснивача, вођство је без унутарстраначких изненађења преузео његов син Милан Кркобабић, чиме је успостављен трајни породични континуитет управљања партијом. Династички карактер организације додатно је учвршћен позиционирањем треће генерације породице, будући да је син Милана Кркобабића, Стефан Кркобабић, постао народни посланик и један од кључних функционера у врху странке, чиме су политички утицај засновани на моделу директног преноса с колена на колено.

Породица Марковић Јединствену Србију основао је Драган Марковић Палма 2004. са главним упориштем у Јагодини, повезујући локалне буџетске ресурсе, приватно предузетништво и политички утицај у јединствен систем владавине. Након смрти оснивача, челну позицију странке иако са места потпредседника преузео је његов син Далибор Марковић, чиме је извршена директна династичка транзиција власти у оквиру породичног круга.

Породица Зукорлић СПП је настала из снажног верско-политичког ауторитета муфтије Муамера Зукорлића, који је након одласка са места Муфтије санџачког изградио лични политички покрет бошњачке националне заједнице са израженим клерикалним карактером. Након његове изненадне смрти, вођство над странком је предато његовом сину Усаме Зукорлић , који се тада налазио на постдипломским студијама ван земље, а Усаме је тада проглашен в.д. председником странке, чиме је остварена наследна лидерске позиције у оквиру уже породице.

Породица Шешељ Иако је СРС увек имала јасне страначке органе, она је потпуности одувек била подређена апсолутном ауторитету Војислава Шешеља од свог оснивања. Династички карактер организације обезбеђен је кроз инсталирање сина Александара Шешеља на кључне страначке и посланичке функције. Иако је Војислава Шешељ објавио да се повлачи са места председника странке и из активне политике, он и даље обавља функцију председника, док син Александар Шешељ се налази на месту заменика председника странке.

Породица Пастор СВМ је основан 1994. да би времено постала препозната као кључна политичка партија мађарске националне заједнице у Србији, а странком је деценијама неприкосновено управљао Иштван Пастор, изградивши дисциплиновану и чврсту регионалну структуру са снажним везама са званичном Будимпештом. Након његове смрти у октобару 2023. године, на страначкој изборној скупштини изабран је његов сина Балинт Пастора, за председника странке.

Види још Облик владавине

Референце

Литература

Ђорђевић, Јован. Политички системи и странке у транзицији. Београд: Службени гласник, 2018. Стојиљковић, Зоран. Партије и избори у Србији: Пад и успон страначког плурализма. Београд: Факултет политичких наука, 2019. Антић, Милан. Kлијентелизам и корпоративне структуре у постсоцијалистичким политичким системима. Нови Сад: Футура Публикације, 2021.

Категорија:Друштвени системи Категорија:Политика