Доктрина два царства је протестантски хришћански теолошки концепт који дели владавину Бога на два домена: духовно царство, где Бог влада кроз јеванђеље и Цркву, и земаљско царство, где Бог влада кроз закон и цивилну власт. Ову доктрину заступају лутерани и представља став неких реформисаних хришћана. Жан Калвин је значајно модификовао оригиналну доктрину два царства Мартина Лутера, а одређени неокалвинисти су усвојили другачији став познат као трансформационализам.
Доктрина два царства је заступљена и код анабаптиста, који уче да на Земљи постоје два царства која не деле заједништво једно с другим. Ова доктрина наводи да, док људи царства овог света користе оружје да би се борили једни против других, они који припадају Христовом царству теже да следе Исуса.
Теологија
Лутеранство Модел De civitate Dei Августина Хипонског био је темељ за доктрину Мартина Лутера, али Лутер иде даље. Према доктрини два царства, духовном царству, сачињеном од истинских хришћана, није потребан мач. Библијски одломци који се баве правдом и одмаздом, стога, односе се само на привремено (природно) царство. Лутер такође користи ову идеју да опише однос цркве и државе. Он наводи да привремено царство нема ауторитет у питањима која се тичу духовног царства. Он указује на начин на који се римска Католичка црква уплела у световне послове, као и на мешање принчева у верска питања, посебно на забрану штампања Новог завета. (потребна претплата преко EBSCOhost-а)
Ова разлика између закона и јеванђеља иде паралелно и појачава Лутерову доктрину о томе да су хришћани истовремено и свеци и грешници, грађани оба царства. Лутер их описује као робове греха, закона и смрти док су живи и постоје у природном царству, али када умру у Христу, постају господари над грехом, законом и смрћу.Only the Decalog is Eternal, Martin Luther's Antinomian Disputations, translated by Holger Sonntag, Lutheran Press, 2008, Разлика између закона и јеванђеља може се пратити уназад до коментара на Посланицу Римљанима Филипа Меланхтона из 1521. године,Concordia 1992 и Меланхтоновог дела Loci Communes из 1521. године.Philip Melancthon, Common Places 1521, Concordia 2014, cf. p. 163 on old/new man
Реформисана теологија Жан Калвин, као и касније личности реформисане ортодоксије, јасно праве разлику између Божјег искупитељског дела спасења и земаљског дела провиђења. Шкотски теолог Ендру Мелвил посебно је познат по артикулацији ове доктрине, а шкотска Друга књига дисциплине (Second Book of Discipline) јасно је дефинисала сфере цивилних и црквених власти. Ортодоксни теолози попут Самјуела Радерфорда такође су користили реформисани концепт и терминологију два царства. Франсоа Тиретен је даље развио доктрину повезујући привремено царство са Христовим статусом вечног Бога и ствараоца света, а духовно царство са његовим статусом оваплоћеног Сина Божјег и искупитеља човечанства.
Реформисана примена доктрине разликовала се од лутеранске у питању спољашње управе цркве. Лутерани су били задовољни тиме да дозволе држави да контролише администрацију цркве, што је став који је у реформисаном свету делио Томас Ерастус. Међутим, генерално гледано, реформисти су следили Калвиново вођство инсистирајући на томе да спољна администрација цркве, укључујући право на изопштење, не буде предата држави.
Анабаптизам Анабаптизам се придржава „доктрине два царства”, која подучава следеће:
Одговор и утицај Лутерова артикулација доктрине два царства имала је мало утицаја на практичну стварност црквене управе у лутеранским територијама током реформације. Са успоном принципа cuius regio, eius religio (чија је земља, његова је и вера), цивилне власти су имале огроман утицај на облик цркве у свом домену, а Лутер је био приморан да уступи већи део моћи који је претходно био додељен црквеним званичницима почев од 1525. године. Међутим, у Женеви је Жан Калвин успео да успостави облик црквене управе са много већом моћи под Црквеним уредбама (Ecclesiastical Ordinances), али тек након значајне борбе. Што је најзначајније, Женевском конзисторијуму је дато ексклузивно овлашћење да изопштава чланове цркве.
Види још Хришћанство и политика Одвајање цркве од државе Културни мандат Закон и Јеванђеље Супротстављене перспективе Цезаропапизам Хришћански реконструктивизам Теологија доминиона Теологија царства Постмиленијализам Теономија Политички католицизам Политичка теологија „Дајте цару царево” Суверенитет сфера Симфонија (теологија)
Референце
Литература
Категорија:Лутеранска теологија Категорија:Хришћанска теологија и политика Категорија:Хришћанство и држава