Географија Тибета

мини|Језеро Јамдрок

Географија Тибета састоји се од високих планина, језера и река које се налазе између средње, источне и јужне Азије. Традиционално, западни (европски и амерички) извори су сматрали да се Тибет налази у средњој Азији, иако данашње мапе показују тренд да се цела модерна Кина, укључујући Тибет, сматра делом источне Азије. Тибет се често назива „кровом света”, обухватајући висоравни у просеку преко 4.950 метара изнад мора са врховима од 6.000 до 7.500 m, укључујући Монт Еверест, на граници са Непалом.

Опис Ограничен је на северу и истоку Великом кинеском низијом, а на западу и југу Индијским потконтинентом (Ладак, Спити и Сиким у Индији, као и Непал и Бутан). Већи део Тибета лежи на геолошкој структури познатој као Тибетска висораван, која укључује Хималаје и многе од највиших планинских врхова на свету.

Високи планински врхови укључују Чангце, Лоце, Макалу, Гаури Шанкар, Гурла Мандхата, Чо оју, Џомолхари, Гјачунг Канг, Гјала Пери, Кајлаш, Кавагебо, Кумбуце, Мелунгце, Њенћентангла, Намча Барва, Шишапангма и Јангра. Планински превоји укључују Черко ла и Северни превој. Мање планине укључују Гефел и Гурла Мандхата.

Региони Физички, Тибет се може поделити на два дела, „језерски регион” на западу и северозападу и „речни регион”, који се шири на три стране првог – на истоку, југу и западу. Имена региона су корисна у контрастирању њихових хидролошких структура, као и у разликовању њихових културних употреба, што је номадски начин живота у „језерском региону” и пољопривредни у „речном региону”. Упркос великој величини и планинској природи, варијације климе широм Тибетске висоравни су више константне него нагле. „Речни регион” има суптропску планинску климу са умереним летњим падавинама у просеку око 500 mm годишње, и дневним температурама од око 7 °C зими до 24 °C лети – иако су ноћи хладније за око 15 °C. Падавине се постепено смањују ка западу, достижући само 110 mm у Леху на ивици овог региона, док температуре зими постају све хладније. На југу је „речни регион” ограничен Хималајима, а на северу широким планинским системом. Систем се ни на једној тачки не сужава у један венац; генерално постоје три или четири по његовој ширини. У целини, систем чини вододелницу између река које теку у Индијски океан – Инд, Брамапутра и Салуен са својим притокама – и потока који се уливају у неисушена слана језера на северу.

„Речни регион” карактеришу плодне планинске долине и укључује реку Јарлунг Цангпо (горњи ток Брамапутре) и њену главну притоку, реку Њанг, Салуен, Јангце, Меконг и реку Хуангхе. Канјон Јарлунг Цангпо, формиран потковичастом кривином реке где протиче око планине Намча Барва, најдубљи је и вероватно најдужи канјон на свету. Међу планинама има много уских долина. Долине Ласе, Шигацеа, Гјанцеа и Брамапутре ослобођене су пермафроста, прекривене добрим земљиштем и шумарцима, добро се наводњавају и богато су култивисане.

Долина јужног Тибета формирана је од реке Јарлунг Цангпо у њеном средњем току, где тече од запада ка истоку. Долина је дуга око 1.200 километара и широка 300 километара. Спушта се са 4.500 метара надморске висине на 2.800 метара. Планине са обе стране долине су обично високе око 5.000 метара.Zheng Du, Zhang Qingsong, Wu Shaohong: (Kluwer 2000), , p. 312; Језера овде укључују Паику и Пума Јумцо.

„Језерски регион” се протеже од језера Пангонг Цо у Ладаку, језера Ракшастал, Јамдрок и Манасаровар близу извора Инда, до извора река Салуен, Меконг и Јангце. Остала језера укључују Дагзе Цо, Нам Цо и Пагсум Цо. Језерски регион је сува и ветровита пустиња. Овај регион народ Тибета назива Чанг Танг (Byang thang) или „Северна висораван”. Широк је око 1.100 km и покрива површину приближно једнаку Француској. Због изузетно високих планинских баријера, има веома суву алпску климу са годишњом количином падавина од око 100 mm и нема речних одвода. Планински венци су раштркани, заобљени, неповезани, одвојени равним долинама. Предео је прошаран великим и малим језерима, углавном сланим или алкалним, и испресецан потоцима. Због присуства дисконтинуираног пермафроста преко Чанг Танга, земљиште је мочварно и прекривено бусенима траве, чиме подсећа на сибирску тундру. Слана и слатководна језера су измешана. Језера су углавном без отока или имају само мали одлив. Наслаге се састоје од соде, поташе, боракса и обичне соли. Језерски регион је познат по великом броју термалних извора, који су широко распрострањени између Хималаја и 34° СГШ, али су најбројнији западно од језера Тенгри Нор (северозападно од Ласе). Хладноћа у овом делу Тибета је толико интензивна да су ови извори понекад представљени стубовима леда, јер се готово кључала вода смрзава у тренутку избацивања.

Клима алт=Мапа Кепен-Гајгерове класификације климе за Тибет (Кина) у резолуцији од 1 км за период 1991–2020.|мини|400x400px Клима Тибета је веома сува девет месеци у години, а просечне годишње снежне падавине износе само 46 cm, због ефекта кишне сенке. Западни превоји примају мале количине свежег снега сваке године, али остају проходни током целе године. Ниске температуре преовлађују широм ових западних региона, где суморна пустош није ублажена никаквом вегетацијом већом од ниског жбуња, и где ветар несметано брише преко непрегледних пространстава сушне равнице. Индијски монсун врши одређени утицај на источни Тибет. Северни Тибет је изложен високим температурама лети и интензивној хладноћи зими.

Климатски подаци

Последице климатских промена Тибетска висораван садржи трећу највећу количину леда на свету. Ћин Дахе, бивши шеф Кинеске метеоролошке управе, рекао је да ће недавни брзи темпо отапања и више температуре краткорочно бити добри за пољопривреду и туризам; али је издао снажно упозорење:

„Температуре расту четири пута брже него другде у Кини, а тибетски глечери се повлаче већом брзином него у било ком другом делу света.” „Краткорочно, то ће довести до ширења језера и изазвати поплаве и клизишта.” „Дугорочно, глечери су виталне жиле куцавице за азијске реке, укључујући Инд и Ганг. Када нестану, залихе воде у тим регионима биће у опасности.”

Тибет током последњег леденог доба Данас је Тибет најважнија грејна површина атмосфере. Током последњег леденог доба ледени покривач површине од око 2.400.000 km² прекривао је висораван.Matthias Kuhle (1997): New Findings concerning the Ice Age (Last Glacial Maximum) Glacier Cover of the East-Pamir, of the Nanga Parbat up to the Central Himalaya and of Tibet, as well as the Age of the Tibetan Inland Ice. GeoJournal 42 (2-3, Tibet and High Asia IV. Results of Investigations into High Mountain Geomorphology, Paleo- Glaciology and Climatology of the Pleistocene (Ice Age Research)), Ова глацијација се одиграла у складу са спуштањем снежне границе за 1.200 m. За последњи глацијални максимум то значи пад просечне годишње температуре за 7 до 8 °C уз мање падавина у поређењу са данашњим.

Због овог пада температуре, претпостављена сувља клима делимично је компензована у погледу храњења глечера мањим испаравањем и повећаном релативном влажношћу. Због свог великог проширења, ова глацијација у суптропима била је најважнији климатски страни елемент на Земљи. Са албедом од око 80–90%, ова ледена површина Тибета рефлектовала је најмање 4 пута већу енергију глобалног зрачења по површини у свемир него даљи унутрашњи лед на вишој географској ширини. У то време, најважнија грејна површина атмосфере – што је тренутно, тј. интерглацијално, Тибетска висораван – била је најважнија расхладна површина.Matthias Kuhle (2011): Ice Age Development Theory. In: Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Eds: V. P. Singh, P. Singh, U. K. Haritashya, 576-581, Springer.

Годишња област ниског притиска изазвана топлотом изнад Тибета као мотор летњег монсуна је недостајала. Глацијација је тако изазвала прекид летњег монсуна са свим глобално-климатским последицама, нпр. плувијали у Сахари, ширење пустиње Тар, већи прилив прашине у Арабијско море итд., као и померање горње границе шума наниже и свих шумских појасева од алпско-бореалних шума све до полувлажне медитеранске шуме која је заменила холоценске монсунско-тропске шуме на Индијском потконтиненту. Али и кретања животиња, укључујући рилског јелена далеко у јужну Азију, последица су ове глацијације.

Упркос снажној аблацији изазваној јаком инсолацијом, одлив глечера у унутрашњоазијске басене био је довољан за стварање језера од отопљене воде у Цајдаму, Таримској котлини и пустињи Гоби. Пад температуре (види горе) ишао је у прилог њиховом развоју. Тако је фракција глине произведена млевењем тла значајном глацијацијом била спремна за разношење ветром. Издувавање лимнита и еолски транспорт на велике удаљености били су повезани са катабатичким ветровима. Сходно томе, тибетска глацијација била је стварни узрок огромне производње леса и транспорта материјала у кинеске средње и низијске пределе који се настављају на исток.Matthias Kuhle (2001): The Tibetan Ice Sheet; its Impact on the Palaeomonsoon and Relation to the Earth's Orbital Variations. Polarforschung 71 (1/2), Током леденог доба катабатичка ваздушна струја – назив „зимски монсун” није сасвим тачан – дувала је током целе године.

Огромно издизање Тибета од око 10 mm годишње, мерено триангулацијама од 19. века и потврђено глациогеоморфолошким налазима, као и сеизмолошким истраживањима, једнако је издизању Хималаја. Међутим, ове количине издизања су превише значајне за примарно тектонско издизање висоравни које се одвија само епирогенетски. У ствари, оне се могу боље разумети суперпонираним глациоизостатичким компензационим кретањем Тибета за око 650 m.Matthias Kuhle (1995): Glacial Isostatic Uplift of Tibet as a Consequence of a Former Ice Sheet. GeoJournal 37 (4),

Алтернативно гледиште које заступају неки научнициLehmkuhl, F., Owen, L.A. (2005): Late Quaternary glaciation of Tibet and the bordering mountains: a review. је да су глечери на Тибетској висоравни остали ограничени, насупрот подацима објављеним од 1974. године у литератури на коју се позива Куле (2004),Matthias Kuhle (2004): The High Glacial (Last Ice Age and LGM) ice cover in High and Central Asia. Development in Quaternary Science 2c (Quaternary Glaciation – Extent and Chronology, Part III: South America, Asia, Africa, Australia, Antarctica, Eds: Ehlers, J.; Gibbard, P.L.), који су релевантни за максимални обим леда.

Види још Формација Абонгшан Глечер Ронгбук Јунанско-гвејџоуска висораван

Референце

Литература

Спољашње везе Онлајн колекција мапа Тибета коју одржава Аустралијски национални универзитет Географија Тибета Потпуна мапа Тибета из 1904.

Категорија:Географија Централне Азије