Арсеније Карађорђевић (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Биографија мини|лево|200п|Породична слика на Цетињу око 1890. године. Арсен стоји десно. мини|лево|Слика у војној униформи 1912. године. Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.

Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четири наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.

Отац му је преминуо 1885. Из неког разлога кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.

Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Петрограду, и са њом имао сина Павла. Сматрало се да се Арсен њоме оженио у Кијеву, али је његов син Павле током преписке са Костом Ст. Павловићем рекао да је то грешка, и да су се заправо венчали у Петрограду. 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.

Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.

У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.

У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".

У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.

Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.

Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.

Након Арсенове смрти у Паризу, његов син Павле Карађорђевић, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу. Ђорђе Генчић је преминуо истог дана кад и Арсен.

Титуле и признања 16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић 15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије 1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Југославије Одликовања Домаћа одликовања 50п Орден Двоглавог Белог орла петог степена - Доделио његов брат Петар I Карађорђевић 6. августа (24. јула) 1903. 50px Орден Карађорђеве звезде, Краљевина Србија 50px Орден Карађорђеве звезде са мачевима, Краљевина Србија 50px Орден Белог орла, Краљевина Србија 50px Орден Југословенске круне, Краљевина Југославија Медаље и споменице 50px Медаља за храброст (1912), (Краљевина Србија) 50px Медаља за храброст (1913),(Краљевина Србија) 50px Споменица на рат 1913. године, (Краљевина Србија)

Страна одликовања 50px Орден светог Владимира, Руска Империја 50px Орден светог Станислава, Руска Империја 50px Орден светог Ђорђа, Руска Империја 50px Златно оружје за заслуге, Руска Империја 50px Орден Карола I, Краљевина Румунија 50px Орден Светог Петра Цетињског, Краљевина Црна Гора 50px Споменица руско-јапанског рата, Руска Империја 50px Споменица другог француско-вијетнамског рата, Трећа Француска Република

Породично стабло

Занимљивости Из неког разлога његов отац кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом. Био је висок око 1,74m.На овој разгледници су Арсен, Павле и краљ Александар исте висине, а Павле и Александар су били око 1,74 m Он и Ђорђе Генчић су преминули истог дана, а обојица су у једном тренутку живота били ожењени Гитом Генчић.

Референце

Литература

27. март

Спољашње везе „Двобој у Манџурији: САМУРАЈУ НА ЦРТУ “, Политикин Забавник Говор кнеза Арсена Кнез Арсен Карађорђевић (1859‐1938) ‐ Принц ратова и двобоја Филм о Арсену Карађорђевићу, неустрашивом борцу, дипломати... („Блиц“, 1. фебруар 2015) Трибина „Кнез Арсен Карађорђевић“

Категорија:Рођени 1859. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Темишварци Арсен Категорија:Црна рука Категорија:Руски генерали Категорија:Генерали Војске Краљевине Србије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности Руско-јапанског рата Категорија:Носиоци Ордена Светог Станислава Категорија:Сахрањени у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу