Офанзива у Црној Гори 1942. била је италијанска противпобуњеничка операција у Другом светском рату, усмерена против партизана у Италијанском гувернаторату за Црну Гору, Санџаку и источном делу Херцеговине (делу НДХ). Спроведена је од средине маја до јуна 1942. године, уз учешће четничких снага на италијанској страни.
Офанзива је уследила након завршетка заједничке немачко-италијанске Операције Трио у источној Босни. Заједно, ове две операције чине оно што је у југословенској историографији познато као Трећа непријатељска офанзива. Офанзива је резултирала италијанско-четничком победом и протеривањем готово свих партизана из Црне Горе и источне Херцеговине. Италијанске окупационе снаге стрељале су већину заробљених партизана.
Позадина
Дотадашња „партизанска Црна Гора” нашла се суочена са јаким снагама четника у зиму 1941—1942. године, који су се уз помоћ Италијана борили против партизана. Четничка побуна или „издаја” у Црној Гори припремала се као део акције започете гушењем устанка у Србији и као део завереничког савеза Драже Михаиловића и васојевићких официра да се партизани онемогуће, ликвидирају или подреде четничком руководству. Ову четничку акцију су поспешиле учестале партизанске егзекуције, познате као „лева скретања”, дајући срамотни жиг партизанима, што се огледало и у осипању јединица и четничким пучевима у четама и одредима.
Дража Михаиловић у мају 1942. године прелази из Србије у Црну Гору како би непосредно руководио операцијама. Михаиловићев штаб је наредних годину дана смештен у Липову крај Колашина, одакле руководи четничким акцијама против партизана. Британски официр за везу Бил Хадсон, који је боравио код њега у штабу, већ почетком маја 1942. отворено говори да четници сарађују са окупаторима:
Ток офанзиве мини|десно|Долазак бораца 2. пролетерске бригаде у Црну Гору у току Треће непријатељске офанзиве, Горанско, 5. јуна 1942.
Фронт црногорских одреда протезао се од Грахова, преко Никшићке Жупе и Сињајевине до Колашина, настављао се одатле фронтом санџачких партизанских јединица преко Шаховића до испред Пријепоља и више од месец и по дана одолевао притиску надмоћних окупаторско-квислиншких снага. Против Ловћенског, Никшићког, Зетског, Дурмиторског, Комског, Пљеваљског и Бјелопољског партизанског одреда и неколико самосталних санџачких батаљона, Италијани су ангажовали делове дивизија „Таро”, „Ферара”, „Венеција” и „Пустерија”, те све црногорске и санџачке четничке снаге.
Пред појачаним притиском непријатељевих снага и због опасности да јединице италијанског Шестог корпуса из Херцеговине ударом у бок пресеку одступницу на север, црногорски партизански одреди су се, пружајући снажан узастопни отпор, постепено повлачили општим правцем на северозапад, ка области Пиве. Врховни штаб је одлучио да од тих снага формира бригаде, које ће моћи да у погодном моменту, заједно са Првом и Другом пролетерском бригадом, употреби за маневар и удар у најцелисходнијем правцу. Од санџачких партизанских јединица формирана је 5. јуна у Шћепан Пољу Трећа пролетерска санџачка ударна бригада, која је одмах пребачена у рејон југозападно од Фоче, ради затварања праваца надирања непријатеља од Фоче и Калиновика.
Настављајући да воде оштре борбе на Голији, дуж реке Комарнице, на Дурмитору и Пивским планинама, црногорски партизански одреди и делови Прве и Друге пролетерске бригаде постепено су се повлачили преко реке Пиве ка планинама Маглићу, Волујаку и Вучеву. Остале снаге Прве и Друге пролетерске бригаде, делови Ловћенског и Севернохерцеговачког одреда, који се нису распали, водили су за то време огорчене борбе против италијанских и четничких снага на правцу према Автовцу и Гацку и онемогућили њихове покушаје да продру у долину Сутјеске.
Учешће четника мини|десно|Британски официр Бил Хадсон (лево) и четнички вођа Дража Михаиловић (десно) у Црној Гори.
Четничким операцијама у Трећој офанзиви руководио је Захарије Остојић, начелник Михаиловићевог оперативног одељења. Након доласка у Црну Гору, 1. јуна 1942. године, Драгољуб Михаиловић лично преузима руковођење операцијама.
У оквиру италијанске антипартизанске офанзиве учествовале су четничке јединице Радета Корде, Петра Баћовића, Павла Ђуришића и других. Четничке јединице под командом Михаиловића примале су од Италијана оружје, муницију, одећу и храну, а јединице Блажа Ђукановића и плату. Током борби, Италијани су превозили четничке јединице својим превозним средствима са сектора на сектор, а четнички команданти возили су се аутомобилима кроз италијанске гарнизоне.
Последице Након тешких и упорних борби са Италијанима и четницима, партизанске снаге су биле принуђене да се повуку са слободне територије Црне Горе, Санџака, источне Босне и Херцеговине у западну и централну Босну.
Савезничка признања
мини|десно|Колаборација у Црној Гори представљена као „Михаиловићево острво слободе” у магазину Тајм 25. маја 1942.
У исто време, Михаиловић је добијао значајну новчану и пропагандну помоћ од Велике Британије и југословенске емигрантске владе, а колаборација у Црној Гори представљена је као „Михаиловићево острво слободе” у америчком магазину Тајм.
Краљ Петар II је указом од 10. јуна 1942. године прогласио Михаиловићев штаб за Врховну команду Југословенске војске, а њега именовао за начелника штаба. Иако је Британцима ситуација на терену била добро позната, њихова политика је била да подржавају Михаиловића. У јулу 1942. године, лорд Гленконер је писао Јужном одељењу Форин офиса:
Четнички терор
Након пораза партизана, четници су заједно са италијанским окупатором завели систем страховладе у Црној Гори. У свом извештају, Мило Ракочевић обавештава генерала Михаиловића о убиствима антифашиста уз помоћ Италијана:
Јуна 1942. године, четнички одред под командом Владимира Ђукића извео је из затвора у Никшићу 25 присталица народноослободилачког покрета и заједно са Италијанима их стрељао. У Колашину, у близини четничког штаба, образован је суд четника који је судио комунистима. У 1942. години, четнички судови у Колашину и другим градовима су судили ухваћеним партизанима по драстичном Закону о заштити државе. Од јуна 1942. до марта 1943. године, Михаиловићеви четници под командом Павла Ђуришића осудили су на смрт и стрељали око 1.000 црногорских партизана и сељака због тога што су учествовали у партизанском устанку у Црној Гори.
Види још Антипартизанске операције у Другом светском рату Покрети отпора у Другом светском рату Антипартизанска офанзива у Србији марта 1942.
Референце
Литература
Категорија:Црна Гора у Народноослободилачкој борби Категорија:Херцеговина у Народноослободилачкој борби Категорија:Источна Херцеговина Категорија:Борбе између НОВЈ и Италијана Категорија:Борбе између НОВЈ и ЈВуО Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Италијана Категорија:Осовинске операције у Југославији Категорија:НОБ у 1942. Категорија:Босна и Херцеговина у 1942. Категорија:Црна Гора у 1942.