Авион Фоке Вулф A 47 или Фоке Вулф Fw 47 Höhengeier (нем. лешинар) је био немачки једномоторни, двоседи, висококрилни моноплан (парасол) мешовите конструкције намењен метеоролошким истраживањима кога је пројектовала и производила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена од 1932. годинеhttps://www.aviastar.org/air/germany/fw-47.phphttps://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/utility/focke-wulf-fw-47-utility.html. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 10 авиона Фоке Вулф Fw 47 мини|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф Fw 47 у 4 пројекције мини|300п|Авиона Фоке Вулф Fw 47 Временске прилике су веома значајан елемент људског живљена и значајно утичу на одвијање свих врста саобраћаја нарочито на ваздушни саобраћај. У периоду између два светска рата у Немачкој је развијан систем за ваздушно метеоролошко извиђање и праћење временских прилика и поред свих ограничења предвиђених Версајским уговором. Почетни кораци у стварању овог система је био што су цивилни авиони били опремљени метеоролошким уређајима који су бележили метео податке на подручју и висини лета авиона. У ову сврху обично су коришћени авиони: Јункерс F 13, Junkers W 33, Junkers W 34 и Фоке Вулф A 17. Следећи корак је био стварање метеоролошких авиона које би вршили метео извиђана независно од ваздушних линија.

На основу захтева професора К. Вегенера за специјалним авионом за метеоролошку службу, Фоке-Вулф је добио наруџбину за изградњу А 47 у септембру 1931. Прототип, D-2295, завршен је у јуну 1932. године, а пробне летове је извршио Корнелијус Едзард. Тестирање је одржано у Травеминдеу од августа до новембра 1932. године. Крајем новембра, авион је предат метеоролошкој станици у Хамбургу на оперативна испитивања и ушао је у редовну летачку службу у децембру исте годинеhttps://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/focke-wulf/fw47.htm. Технички опис Авион Фоке Вулф Fw 47 је једномоторни, двоседи, висококрилни моноплан (парасол) мешовите конструкције (челик, дрво, платно и дурал) са фиксним стајним трапомhttps://airwar.ru/enc/law1/fw47.htmlhttps://histaviation.com/fw_47.html.

Труп: се састојао од просторне решеткасте конструкције направљене од заварених челичних цеви, формиране тако да би се добио облик трупа (правоугаони попречни пресек). Поља решеткасте конструкције су укрућена дијагоналама или жичаним затезачима. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза кога су се налазиле две отворене кабине у тандем распореду једна иза друге. Остатак трупа и репна пераја су била обложена импрегнираним платном.

Погонска група: се састоји од једног обрнутог 8-мо цилинричног редног ваздушно хлађеног мотора Argus As 10 C снаге 177 -{kW}- и двокраке елисе променљивог корака од лаке легуре пречника ⌀ 2,80 m. Авион је био опремљен резервоаром за гориво капацитета 192 литара и резероаром за уље капацитета 19,5 литара. Погонске групе осталих модела су приказане у делу "Верзије".

Крило је имало облик трапезоида са исечком изнад пилотске кабине. Предња ивица крила је била управна на осу авиона. Крило је било релативно велике дебљине и великог размаха, имало је два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је делимично обложена шпером и импрегнираним платном. Крила су била опремљена крилцима исте грађе као и крило. Крило је снажним челичним носачима "W" облика са обе стране трупа везане за горњу страну трупа па још по два паралелана подупирача везани за доњу страну трупа.

Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном. Вертилани стабилизатор је жичаним затезачима, са обе стране, био везан за хоризонталне стабилизаторе који су са доње стране такође жичаним затезачима били везани за доњи део трупа на тај начин су репна пераја била додатно укрућена.

Стајни трап: се састоји од два велика независна точка са кочницама (без осовине) везаних директно за труп авиона посредством хоризонталне троугласте виљушке и вертикалног носача у коме се налази амотризер удара (направљен од гуменог ужета) а који повезује рукавац точка и крила авиона и еластичне дрљаче испод репа авиона као треће ослоне тачке авиона.Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.. Верзије A 47a - Прототип са мотором Argus As 10 снаге 162 -{kW}-. Fw 47C - Производна верзија са мотором Argus As 10C снаге 177 -{kW}-. Fw 47D - Производна верзија са мотором Argus As 10D/E снаге 177/199 -{kW}-. Fw 47E - Производна верзија са мотором Argus As 10E снаге 199 -{kW}-. Оперативно коришћење После практичне верификације авиона Фоке Вулф Fw 47 у Хамбуршкој метеоролошкој станици уследила је серија од девет авиона побољшане верзије А 47C. Изграђено је још око једанаест верзије Fw 47D (сада са новом ознаком Fw), након чега је уследила наруџбина за више од 20 авиона. Укупно је произведено 35 авиона који су испоручени метеоролошким станицама широм Рајха између 1934. и 1936. године. Са формирањем (1938.) и јачањем Wekusta (Wettererkundungsstaffel) војног система за ваздушно метеоролошко извиђање који је користио авионе као што су Дорније Do 17, Хајнкел He 111, Јункерс Ju 86 и Хајнкел He 70 "Blitz", авиони Фоке Вулф Fw 47 су изгубили на значају па су предвиђени за расход 1944. године, али су избегли ову судбину тако што су дати једриличарским клубовима као вучни авиони. Крај рата је дочекало два авиона Фоке Вулф Fw 47John A. Kington, Franz Selinger, WEKUSTA: Luftwaffe Meteorological Reconnaissance Units & Operations 1938-1945, 2007, Flight Recorder Publications, Ottringham, U.K. . Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . . John A. Kington, Franz Selinger, WEKUSTA: Luftwaffe Meteorological Reconnaissance Units & Operations 1938-1945, 2007, Flight Recorder Publications, Ottringham, U.K. . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.

Види још Фоке Вулф S 2 Фоке Вулф A 17 Фоке Вулф Fw 40 Фоке Вулф Fw 55 Фоке Вулф Fw 56 Арадо L I Арадо L II Јункерс T 26 Јункерс T 23 Јункерс F 13 Junkers W 33 Junkers W 34 Спољашње везе https://www.aviastar.org/air/germany/fw-47.php https://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/focke-wulf/fw47.htm https://airwar.ru/enc/law1/fw47.html https://histaviation.com/fw_47.html https://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/utility/focke-wulf-fw-47-utility.html https://transportsofdelight.smugmug.com/FASCISTGERMANY/THE-LUFTWAFFE/i-5tdVcvV

Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Путнички авиони