Опсада Крупе (4-23. јуна 1565), део хрватско-турских ратова. Завршена је турском победом и освајањем града.

Позадина Смрт немачког цара и угарско-хрватског краља Фердинанда I Хабсбуршког (1527-1564) прекинула је крхко примирје које је Фердинанд склопио са Сулејманом Величанственим по цену плаћања данка. Фердинандов наследник цар Максимилијан (1564-1576) одмах по преузимању власти послао је преговараче у Цариград да предају султану данак за 2 године и продуже примирје. За то време, цареве војсковође Андрија Батор и Лазар Швенди у Угарској заузеле су у фебруару 1565. Токај и угрозиле Ердељску кнежевину која је била турски вазал. У одговор, султан је прекинуо преговоре и наредио будимском и темишварском паши да интервенишу у Ердељу, док је босански паша Мустафа Соколовић добио наредбу да нападне Хрватску.

Утврђени град Крупа на десној обали Уне (данас Босанска Крупа) у 16. веку припадао је породици Зрински, али је његова одбрана била поверена крајишком капетану Бихаћа. Врховни крајишки капетан Иван Ленковић предложио је да се Крупа развали како се у њој не би учврстили Турци, али до пролећа 1565. ништа није предузето.

Опсада Босански паша Мустафа Соколовић је 4. јуна 1565. стигао под зидине Крупе са око 4.000 бораца и опсео град. Град је бранио војвода Матија Бакић са само 28 крајишника, али је ипак одбио да се преда. Истог дана Турци су спалили мост на Уни и започели бомбардовање зидина из топова.

Пре почетка опсаде гласници из Крупе успели су да се извуку и стигну до Бихаћа, чији капетан разаслао гласнике на све стране. Вести о опсади Крупе изазвале су узбуну у Хрватској и Војној крајини. Врховни крајишки капетан Иван Ленковић наредио је заповеднику Хрватске крајине Хербарту Ауерспергу да крене у помоћ Крупи, а заповеднику Славонске крајине Виду Халеку да пошаље коњицу, док је хрватски бан Петар Ердеди позвао властелу на инсурекцију. Већ 15. јуна Ауерсперг је стигао у Пећ код Кладуше, где је било зборно место. До 17. јуна стигла је и банска чета (бан је изостао због болести), хрватски великаши Фрањо Франкопан Слуњски, Петар Фаркашић (капетан Николе Зрињског) и Вук Гици, каштелан палатина Надаждија у Стеничњаку, а управник Крањске Јобст Галенберг довео је чак 3.000 људи.

Са војском од око 7.000 бораца Ауерсперг се није усудио да одмах нападне Турке, већ је 22. јуна поставио табор на левој обали Уне, насупрот Крупе. Војске су биле тако близу да су се довикивале и препуцавале из пушака. За то време, Турци су окупили под Крупом око 20.000 људи, зидине су на више места биле проваљене топовима, а једна кула била је срушена лагумом (поткопом). Број бранилаца спао је на само 23, а 22. јуна двојица војника спуштена су конопцем из града да обавесте хришћанске заповеднике о стању у граду. Франкопан, Фаркашић и Гици (који су били најближи суседи Крупе), захтевали су да се одмах крене у помоћ, али се опрезни Ауерсперг није усудио да нападне толико јачег противника. Тројица великаша предложила су да само са својим коњаницима препливају реку низводно и нападну Турке са леђа, али им је Ауерсперг забранио да деле снаге, очекујући да ће Турци по паду Купе свом силином навалити на Бихаћ.

Тако је ујутро 23. јуна само 20 ратника стигло у Крупу да појача браниоце. Херојска одбрана трајала је од свитања до 3 часа поподне. Матија Бакић је са последњих 7 бранилаца покушао да се пробије из града: са још двојицом стигао је до Уне, али се, тешко рањен и гојазан, утопио при препливавању реке.

Референца

Литература

Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:1565.