мини|Мушка и женска шопска народна ношња у Србији мини|Традиционална шопска ношња у Бугарској половином 20. века Шопска народна ношња карактеристична је за Шопе, етнос који вековима живи у историјско-географској области Шоплук у централном делу Балканског полуострва, на тромеђи западне Бугарске, источне Србије и североисточне Македоније. Одликује се једноставношћу, без много украса и доминацијом црвене и црне боје. Најчешће се израђивала у домаћинствима, од природних материјала – вуне и конопљаног платна. Карактеристични детаљи разликују се од области до области.
Регион
Шопи су етнос који вековима живи на тромеђи западне Бугарске, источне Србије и североисточне Македоније.Та регија се у прошлости звала Шоплук, а пре доласка Османлија на те просторе носила је називе Старо Браничево и Сердика. Шоплук је област у срцу Балкана, која је све до 1879. године била географска, етничка и језичка целина. Након Берлинског конгреса и успостављања границе између Србије и Бугарске, та целина је раздовојена, а највећи део Шоплука припао је Бугарској и протезао се све од Видина до Софије.
Шопи су до данас сачували свој говор, своје обичаје, славе, песме и игре и своја јела, од којих је најпознатије шопска салата. Шопски говор је жив и данас. У Бугарској га називају западни бугарски говор, док га у Србији сматрају делом призренско-тимочког дијалекта. У Србији се данас мали број људи изјашњава као Шоп јер је то дуго било непожељно, док их у Бугарској има највише у граду Елину Пелину у софијској области.
Карактеристике шопске народне ношње Народна ношња изражава идентитет кроз костим, који се обично може повезати са географским подручјем или временским периодом. Помоћу ношње може да се одреди етничка припадност, верски, социјални или брачни статус. Народна ношња представља богатство културне баштине и идентитета једног народа, а Ако се користи за представљање културе или идентитета одређене етничке групе, обично је познат као етнички костим. Често представља симбол националног поноса и идентитета. Она такође одражава и географске, климатске, социјалне и верске карактеристике датог подручја, али утицај других култура и цивилизација такође има значајан допринос у њеном обликовању. Сваки елемент ношње има своје специфичности које су често повезане са традицијом, занатством и локалним симболима. Зато народна ношња остаје важан део културне баштине, који се негује и чува.
Народна ношња за фолклор представља изузетно важан елемент српске културне баштине. Користи се у извођењу традиционалних плесова, песама и обичаја различитих региона и етничких група. Модели се израђују у складу са изворним изгледом, али прилагођен потребама фолклорних ансамбала и сценским наступима.
Шопска народна ношња носи препознатљив идентитет народне културе шопског подручја, познатог по снажном карактеру, јединственом духу и богатој фолклорној традицији. Кроз генерације, овај стил ношње пратио је обичаје, песме и игре Шопа, чувајући њихову посебност и изразиту фолклорну естетику. Карактеришу је употреба јарке боје, а посебно су препознатљиви црвени и црни детаљи. Шопи целокупно своје одело називају „дреје“, што је општи назив за мушку и женску ношњу. Осим тога мушко одело је, због белине сукна од којег је израђивано, називано и „белетина“.
Ношња, односно одећа је била производ домаће радиности, а главне сировине за израду текстилних производа биле су вуна и конопља, као и кожа за израду делова одеће и обуће. Употреба вуне произилази из сточарског начина привређивања, које има веома дугу традицију на овим просторима. Рад око припремања вуне и конопље као и само ткање било је искључиво женски посао. Све до Првог светског рата производња платна од конопље је задовољавала све потребе једног домаћинства, а чисто памучно или свилено платно се куповало веома ретко. Сукнарство као посебна грана има примат у кућној ткачкој радиности. Ткано је од домаће рунске вуне и служило је за израду мушке и женске горње одеће. Због оштре планинске климе и сточарског начина привређивања вунене тканине су биле веома заступљене, што је било одлика одевања становништва планинских области. Одећа се чувала у дрвеним сандуцима, а ретки су били људи који су имали по два или више одела. Посебно се спремало и чувало одело за укоп. Оригинална женска ношња очувала се знатно дуже од мушке. мини|Млади бугарски Шоп у традиционалној ношњи у првој половини 20. века
Мушка шопска ношња Делови мушке народне ношње Шопа у Србији:
црвене македонске чарапе, црние шопске панталоне, широки црвени појас бела кошуља преко које се не носи никакав јелек (за фолклорни костим се данас користи свила, а традиционално се израђивала од конопље) црна висока шубара.
Женска шопска ношња мини|Женска шопска ношња у Бугарској почетком 20. века лево|мини|180x180п|Марама – обавезан детаљ женске ношње Шопска женска ношња је посебна ношња у Србији, која је дуго времена задржала старе архаичне одевне елементе. Једноставна је, са мало веза и украса.
Девојке су до 80-их година 19. века косу чешљале на увојке. Коса се делила на раздељак који је ишао по средини главе, од увета до увета. Предњи део косе делио се на увојке и спајао са задњим делом у плетеницу – „прцаг“, која је ношена низ леђа. Почетком 20. века уместо увојака плету се ситне плетенице – „леске“, које се спајају са задњим делом косе у једну плетеницу ношену низ леђа. Овакав начин чешљања запазио задржао се до Првог светског рата. У плетеницу се уплитао „кацак“, перчин од козје длаке. Плетенице и кацак су се китили уплитањем ситних металних новчића и металних трака. Са њима се коса подебљавала и истовремено украшавала. Овакво уплитање металног новца и трака у косу, осим улоге украса, вероватно је имало за сврху и истицање имовног стања власнице која их је носила.
Делови женске народне ношње Шопа:
бела хаљина црна вунена кецеља која се везује преко хаљине црни јелек – „саџи”, црне везене чарапе у комбинацији са македонским опанцима, марама светле боје (бела, жута...), без цвета на глави.
Етнолошка проучавања Народња ношња у селима у околини Пирота, па самим тим и Шоплука била је предмет проучавања многих истраживача, који су оставили значајне податке о начину одевања становништва овог подручја. Истраживањима Јерине Шобић обухваћено је цело шопско подручје у југоисточној Србији, што је случај и са студијом о ношњи шопског становништва у делу Милке Јовановић „Народна ношња у Србији у 19. веку“
Види још
Шопске народне игре Босилеградско крајиште пева и игра
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Шопи Категорија:Култура Шопа