мини|upright=1.3|alt=Мало дете са црвеним осипом који прекрива лице, груди, рамена и руке|Осип услед малих богиња
Многа кожна стања утичу на људски покровни систем — систем органа који прекрива целокупну површину људског тела и састоји се од коже, длака, ноктију и повезаних мишића и жлезда. Главна функција овог система је да служи као баријера против спољашње средине. Кожа тежи у просеку четири килограма, покрива површину од два квадратна метра и састоји се од три различита слоја: епидермиса, дермиса и поткожног ткива. Два главна типа људске коже су: гола кожа (глаброзна кожа), кожа без длака на длановима и табанима (која се такође назива „палмоплантарним” површинама) и кожа обрасла длаком.Burns, Tony; et al. (2006) Rook's Textbook of Dermatology CD-ROM. Wiley-Blackwell. . Унутар овог другог типа, длаке се налазе у структурама које се називају пилосебацеалне јединице, од којих свака има фоликул длаке, лојну жлезду и припадајући мишић подизач длаке. Код ембриона, епидермис, длаке и жлезде формирају се од ектодерма, који је хемијски под утицајем нижег мезодерма из којег настају дермис и поткожна ткива.
Епидермис је најповршнији слој коже, плочасти епител са неколико слојева (стратума): стратум корнеум, стратум луцидум, стратум гранулозум, стратум спинозум и стратум базале. Ови слојеви се хране дифузијом из дермиса пошто епидермис нема директно снабдевање крвљу. Епидермис садржи четири типа ћелија: кератиноците, меланоците, Лангерхансове ћелије и Меркелове ћелије. Од њих, кератиноцити су главна компонента, чинећи око 95 процената епидермиса. Овај вишеслојни плочасти епител одржава се деобом ћелија унутар базалног слоја, у којем се диференцирајуће ћелије полако померају према споља кроз спинозни слој до рожнатог слоја, одакле се ћелије континуирано љуште са површине. У нормалној кожи, стопа производње једнака је стопи губитка; потребно је око две недеље да ћелија мигрира од слоја базалних ћелија до врха слоја грануларних ћелија, и додатне две недеље да пређе рожнати слој.
Дермис је слој коже између епидермиса и поткожног ткива, и састоји се од два дела: папиларног дермиса и ретикуларног дермиса. Површински папиларни дермис се прожима са горњим епидермалним гребенима, између којих та два слоја интерагују кроз зону базалне мембране. Структурне компоненте дермиса су колаген, еластична влакна и основна супстанца. Унутар ових компоненти налазе се пилосебацеалне јединице, мишићи подизачи длаке, као и екрине и апокрине жлезде. Дермис садржи две васкуларне мреже које иду паралелно са површином коже — једну површинску и једну дубоку — које су повезане вертикалним комуникационим судовима. Функција крвних судова у дермису је четворострука: да обезбеди исхрану, регулише температуру, модулира упалу и учествује у зарастању рана.
Поткожно ткиво је слој масти између дермиса и доње фасције. Ово ткиво се може даље поделити на две компоненте: стварни масни слој, или паникулус адипозус, и дубљи вестигијални слој мишића, паникулус карнозус. Главна ћелијска компонента овог ткива је адипоцит, или масна ћелија. Структура овог ткива састоји се од септалних (тј. линеарних нити) и лобуларних одељака, који се разликују по микроскопском изгледу. Функционално, поткожна маст изолује тело, апсорбује трауме и служи као резервни извор енергије.
Стања људског покровног система чине широк спектар болести, познатих и као дерматозе, као и многа непатолошка стања (као што су, у одређеним околностима, меланонихија и рекет-нокти). Иако само мали број кожних болести чини већину посета лекару, описане су хиљаде кожних стања. Класификација ових стања често представља бројне нозолошке изазове, јер основни узроци и патогенетика често нису познати. Стога, већина савремених уџбеника представља класификацију засновану на локацији (на пример, стања слузокоже), морфологији (хронична пликовна стања), етиологији (кожна стања настала услед физичких фактора) и тако даље. Клинички, дијагноза било ког одређеног кожног стања поставља се прикупљањем релевантних информација у вези са присутним кожним лезијама, укључујући локацију (као што су руке, глава, ноге), симптоме (пруритус или свраб, бол), трајање (акутно или хронично), распоред (солитарни, генерализовани, прстенасти, линеарни), морфологију (макуле, папуле, везикуле) и боју (црвена, плава, браон, црна, бела, жута). Дијагноза многих стања често захтева и биопсију коже која даје хистолошке информације које се могу повезати са клиничком сликом и лабораторијским подацима.
Акнеиформне ерупције мини|Акне вулгарис|alt=Чело одрасле особе са разбацаним црвеним бубуљицамамини|Дисекантни целулитис поглавине|alt=Упаљен, гнојни чворић са местимичним губитком косе типичним за дисекантни целулитис поглавинемини|Ринофима|alt=Одрасли мушкарац са великим, црвеним, гомољастим носемАкнеиформне ерупције су узроковане променама у пилосебацеалној јединици.
Акне естивалис (Мајорка акне)Свако кожно стање је уврштено само једном на овом списку.Заграде се користе да означе друге називе под којима је стање познато. Ако постоји више алтернативних назива за стање, они су одвојени зарезима унутар заграде.Цитати за било које име стања и/или алтернативни назив могу се наћи унутар одговарајућег чланка о том стању. Акне конглобата Козметичке акне (Acne cosmetica) Акне фулминанс (акутни фебрилни улцеративни облик акни) Келоидне акне врата (Acne keloidalis nuchae, dermatitis papillaris capillitii, folliculitis keloidalis) Механичке акне (Acne mechanica) Медикаментозне акне (Acne medicamentosa) Некротичне милијарне акне (Acne miliaris necrotica, acne varioliformis) Акне вулгарис (Acne vulgaris, acne simplex) Акне са едемом лица (солидни едем лица)Овај списак користи амерички енглески језик у изворима, али је преведен на српски језик. Блефарофима Хлоракне Еритемотелангиектатична розацеа (васкуларна розацеа) Екскориране акне (acne excoriée des jeunes filles, Picker-ове акне)Називи на другим језицима су укључени на овом списку када се ти термини могу наћи у медицинској литератури. Укључивање acne excoriée des jeunes filles (француски), Frambösie (немачки) и parangi (малајски) представља примере ове праксе. Гландуларна розацеа Гнатофима Грам-негативна розацеа Грануломатозни фацијални дерматитис Грануломатозни периорални дерматитис Халогене акне Хидраденитис супуратива (инверзне акне, pyoderma fistulans significa, Вернејова болест) Идиопатски фацијални асептични гранулом Инфантилне акне Лупоидна розацеа (грануломатозна розацеа, микропапуларни туберкулид) Lupus miliaris disseminatus faciei Метофима Неонаталне акне (acne infantum, acne neonatorum, неонатална цефалична пустулоза) Професионалне акне Уљне акне Окуларна розацеа (офталморозацеа) Отофима Периорифицијални дерматитис Перзистентни едем розацее (хронични горњи фацијални еритематозни едем, Морбиханова болест) Фиматозна розацеа Помадне акне Папулопустуларна розацеа (инфламаторна розацеа) Дисекантни целулитис поглавине (perifolliculitis capitis abscedens et suffodiens, Хофманова болест) Периорални дерматитис Периорбитални дерматитис (периокуларни дерматитис) Пиодерма фацијале (rosacea fulminans) Ринофима Розацеа (Acne rosacea) Розацеа конглобата САПХО синдром (Синовитис–акне–пустулоза–хиперостоза–остеомијелитис синдром)Скраћенице за називе стања која се често описују у медицинској литератури акронимом или иницијализмом су укључене у овај списак. Стероидна розацеа Катранске акне Тропске акне
Аутоинфламаторни синдроми
Аутоинфламаторни синдроми су група наследних поремећаја окарактерисаних нападима инфламаторних кожних лезија и периодичним грозницама.
Блауов синдром мини|Блауов синдром|alt=Мноштво црвенкасто-браон папула које се спајају преко десне руке дечака Хронични инфантилни неуролошки кутани и артикуларни синдром Породична хладна уртикарија (породични хладни аутоинфламаторни синдром) Породична медитеранска грозница Хипер-ИгД синдромНа овом списку, термин имуноглобулин је скраћен на Иг (или Ig) када се користи као префикс за специфични изотип антитела (нпр. ИгА, ИгД, ИгЕ, ИгГ и ИгМ). Маџидов синдром Макл-Велсов синдром Периодични синдром повезан са рецептором фактора туморске некрозе (ТРАПС, породична хибернијска грозница)
Хронична пликовна стања
Хронична пликовна кожна стања имају продужен ток и испољавају се везикулама и булама (пликовима).
Болест линеарног ИгА код одраслих Булозни пемфигоид Булозни еритематозни лупус Дечја болест линеарног ИгА (хронична булозна болест дечјег доба) Цикатрицијални пемфигоид (бенигни пемфигоид слузокоже, окуларни пемфигус) Дерматитис херпетиформис (Дирингова болест) Дисхидроза (рекурентни везикуларни палмоплантарни дерматитис, помфоликс) Ендемски пемфигус (endemic pemphigus foliaceus, fogo selvagem) Epidermolysis bullosa acquisita Гроверова болест (бенигна папуларна акантолитична дерматоза, транзиторна акантолитична дерматоза) мини|Гроверова болест|alt=Груди и стомак одрасле особе са много црвених кожних лезија ИгА пемфигус Интраепидермална неутрофилна ИгА дерматоза Локализовани цикатрицијални пемфигоид (Бранстинг-Перијев цикатрицијални пемфигоид) Паранеопластични пемфигус Пемфигус еритематозус (Сенер-Ашеров синдром) Пемфигус фолијацеус Херпетиформни пемфигус Нодуларни пемфигоид Пемфигус вегетанс Халопоов пемфигус вегетанс Нојманов пемфигус вегетанс Пемфигус вулгарис Везикуларни пемфигоид Вулварни дечји пемфигоид
Стања слузокоже
Стања слузокоже захватају влажне облоге очију, носа, уста, гениталија и ануса.
Акаталазија (Такахарина болест) Стечена дискератотична леукоплакија Актинични хеилитис Акутни некротизирајући улцерозни гингивитис (ровски уста, Винсентова ангина) Алергијски контактни хеилитис Angina bullosa haemorrhagica Ангуларни хеилитис (жвале, perlèche) Бехчетова болест (окуло-орално-генитални синдром) Црни длакави језик (lingua villosa nigra) мини|upright|Црни длакави језик|alt=Језик одрасле особе са изразито црним горњим делом Кавијар језик Ексфолијативни хеилитис (Cheilitis exfoliativa) Гландуларни хеилитис (Cheilitis glandularis) Грануломатозни хеилитис (Cheilitis granulomatosa, орофацијална грануломатоза) Кутани синус денталног порекла (дентални синус) Циклична неутропенија Десквамативни гингивитис Медикаментозни улкус усне Епидермизација усне Епулис Epulis fissuratum (granuloma fissuratum) Еруптивни лингвални папилитис Еритроплакија (еритроплазија) Фисурирани језик (lingua plicata, скротални језик) Географски језик (бенигни миграторни глоситис, lingua geographica) Гингивални фибром Гингивална хипертрофија Длакава леукоплакија (орална длакава леукоплакија) Интраорални дентални синус Linea alba Леукоплакија Леукоплакија са тилозом и карциномом једњака Велики афтозни улкус (periadenitis mucosa necrotica recurrens) Медијални ромбоидни глоситис (централна папиларна атрофија) Меланоцитна орална лезија Мелкерсон-Розенталов синдром Morsicatio buccarum (хронично грижење образа) Мукозни планоцелуларни карцином Мукозна циста оралне слузокоже (мукокела) Нагајамине пеге Орална Кронова болест Орална флоридна папиломатоза Орална меланоза Коштани хористом језика (Osseous choristoma of the tongue) Периферни амелобластом Плазма ћелијски хеилитис (плазма ћелијски гингивитис) Плазмоакантом Пролиферативна верикозна леукоплакија Пиогени гранулом (lobular capillary hemangioma, гранулом трудноће) мини|upright|Пиогени гранулом|alt=Солитарна папула упаљеног васкуларног гранулационог ткива на кажипрсту одрасле особе Pyostomatitis vegetans Рекурентни афтозни стоматитис (афте) Рекурентна интраорална инфекција херпес симплексом Глатки језик (атрофични глоситис) Stomatitis nicotina (никотински стоматитис) Torus palatinus Трубачка брадавица Вестибуларна папиломатоза Бели сунђерасти невус
Стања кожних аднекса
Стања кожних аднекса су она која погађају жлезде коже, длаке, нокте и мишиће подизаче длаке (arrector pili).
Некротичне акне (Acne necrotica) Стечена генерализована хипертрихоза Стечена перфорирајућа дерматоза Акрокератоза паранеопластика Базекс (Базексов синдром) Акроостеолиза Акутна паронихија Алопеција ареата (Alopecia areata) мини|Алопеција ареата|alt=Кружно голо поље величине новчића на потиљку особе