Јутиранус (значи „пернати тиранин“), такође познат као jутираносаурус, јесте род диносауруса који припада породици Proceratosauridae из натпородице Tyrannosauridae. Живео је у североисточној Кини током периода ране креде. Фосили су пронађени у групи Џехол у провинцији Лиаонинг. Садржи само једну познату врсту: Yutyrannus huali („предивни пернати тираносаурус“). Пронађена су три фосила јутирануса и представљају до сада највеће очуване примерке диносауруса који имају директан доказ о постојању перја.

Откриће и именовање лево|мини| Изложени фосили Сју Синг и сарадници су 2012. године дали назив и описали јутирануса. Име рода је изведено од кинеског карактера „羽 yǔ“ (значи „перо“) и грчке речи tyrannos τύραννος („тиранин“), што указује да ова перната врста део натпородице Tyrannosauridae; име врсте је изведено од кинеске речи „华丽“ (што значи „леп, предиван“) и односи на прелепе отиске перја на фосилу.

Позната су три скоро потпуна фосилна примерка Јутирануса које је обезбедио трговац фосилима (одрасла, млађа и млада јединка). Трговац је тврдио да сва три примерка потичу из каменолома у Батујингциу, провинција Лиаонинг, Кина. Вероватно се откривени пре отприлике 125 милиона година у аптијанском периоду у формацији Јисијен. Фосили ових примерака су подељени на мање како две особе могле да их понесу. (with illustrations)

Холотип ZCDM V5000 је највећи примерак и састоји се од скоро комплетног скелета са лобањом која је спљоштена. Овај примерак представља одраслу јединку. Са друге стране, паратип примерци укључују још два примерка. Један је ZCDM V5001 и састоји се од скелета мање јединке који је делом идентичан холотипском примерку. Други паратип ELDM V1001 је млади диносаурус за кога се процењује да је 8 година млађи од холотипског. Ови фосили су део колекција у Музеју диносауруса у Џученгу и Музеју диносауруса у Ерлианхаотеу, али их је припремио Институт за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака под вођством Сју Синга. 

Опис мини|Поређење величине примерака јутирануса и људског бића Јутиранус је био велики предатор који је ходао на две ноге. Процењује се да је холотип (односно најстарији познати примерак) дугачак око 9 m и тежак око 1,4 t.  Амерички истраживач и палеонтолог Грегори Пол је 2016. године дао другачију процену. Сматрао је да је јутиранус био дугачак 7,5 m и тежак 1,1 t. Процењује се да му је лобања била дуга 90 cm, док се дужина лобања два паратипска примерка процењује на 80 cm код већег и 63 cm код мањег примерка као и њихова тежина која се процењује на 596 kg и 493 kg.

Установљене су и карактеристике које разликују овај род од његових директних сродника. На пример, њушка има висок средњи гребен и састоји се од носне кости и премаксиле које су прекривене великим ваздушним шупљинама. Посторбитална кост има мали секундарни наставак који штрчи из горњег задњег угла очне дупље, а спољашња страна главног дела посторбиталне кости је издубљена. У доњој вилици, спољашњем мандибуларном отвору, главни отвор на спољашњој страни се углавном налази у сурангуларном делу. 

Студија из 2018. године показала је да је Јутираннус имао једноставну структуру подјезичне кости и раван језик, попут језика крокодила. На основу поређења постојећих и изумрлих подјезичних костију архосауруса, утврђено је да су сви архосауруси, осим птица, птеросауруса и неких предентата, имали фиксни језик.

Перје лево|мини| Реконструкција примерка ELDM V1001 Примерци врсте јутирануса имају очуване фосилизоване отиске перја. Ово перје је веома дугачко, до 20 cm, и у форми нити. Због лоше очуваности остатака, немогуће је утврдити сложеност и ширину ових влакана. Перје је прекривало различите делове јутиранусовог тела, појављујући се близу карлице и стопала на холотипу. Примерак ZCDM V5000 такође има перје на репу, које је под углом од 30 степени и усмерено је уназад. Најмањи примерак је показао 20 cm дугих влакана на врату и 16 cm дугих пера на надлактицама.  Од открића дилонга 2004. године, њихови описи су указивали на то да су неке врсте тираносауруса „прве фазе“ поседовале перје у облику влакна. Према анализи морфологије пера Ричарда Прума, Yutyrannus huali је највећа позната врста пернатог диносауруса, 40 пута тежа од претходног рекордера, Beipiaosaurusa. мини| Фрагменти репа са траговима перја На основу распореда перја на фосилу, али узимајући у обзир и релативно хладну климу округа Јисијен, просечне годишње температуре од , покривено цело тело јутирануса је можда играло улогу и у регулацији телесне температуре. Ако су ограничени на део тела где су нађени отисци, могли су служити и као украси. Поред тога, оба одрасла примерка имају истакнуте таласасте избочине на њушци и високи централни гребен са обе стране који је такође можда служио за украс. Присуство перја на великим базалним тираносауридима сугерише да су чак и касније врсте тираносауруса, упркос својој огромној величини, могли поседовати перје, чак и у одраслом добу.  Извештаји су, међутим, показали да су на деловима тела где је јутиранус имао перје код разних тираносаурида из касне креде пронађени отисци крљушти (као на пример на Горгосаурусу, Тарбосаурусу и Тираносаурусу рексу). Пошто нема чврстих доказа да су тираносауриди имали перје, неки истраживачи верују да су се можда развили секундарно. Ако је кожа са крљуштима главна карактеристика епидермиса каснијих родова, онда се и обим и природа епидермалног покровног система могла мењати током времена како би се прилагодили величини тела, топлијој клими или другим факторима.

Таксономија До данас, све филогенетске анализе су га класификовале као припадника суперфамилије Tyrannosauridae. Прелиминарна анализа његовог филогенетског односа са другим тираносауридима открила је да је био примитивнији од еотираносауруса на еволуционом стаблу, али напреднији од других тираносаурида као што су дилонг, коритосаурус и синотираносаурус. Његове примитивне карактеристике, за разлику од напреднијег тираносауруса рекса, укључују дуже предње удове, три прста и кратке ноге које нису добре за трчање. Напредне карактеристике укључују велику и дубоку лобању, ротацију латералне премаксиле навише, велики и клинасти рог на сузној кости испред очне дупље, посторбитални наставак на задњој ивици очне дупље, краће дорзалне пршљенове.  мини| Њушка Филогенетска анализа коју су 2012. године спровели Томас Кар и Стивен Брусат поново је испитала еволутивне односе унутар породице Tyrannosauridae. Открили су да је јутиранус био примитивнији од дилонга и класификовали су га у породицу Proceratosauridae. Његов дијаграм грана је приказан испод:

Палеонтологија мини| Лобања јувенилног диносауруса, примерак ELDM V1001 Разумевање узорака различите старости омогућава палеонтолозима да утврде промене у индивидуалном развоју или процесу раста врсте. Током раста, доњи удови, стопала, илијум и предње ноге постају релативно мале. С друге стране, лобања је постала дубља и чвршћа.  

Палеоекологија мини| Група јутирануса лови донгбеисауруса Пошто су три познате јединке рода јутирануса наводно откривене заједно, неки палеонтолози (укључујући Сју Синга) су ово објаснили тиме да су јутирануси предатори који се организују у чопоре. На основу присуства фосила сауропода у каменолому где су пронађена ова три примерка, Сју Синг је даље спекулисао да је јутиранус ловио сауроподе и да су ове три познате јединке можда угинуле током лова. Поред тога, други тероподи који се хране сауроподима (као што је мапусаурус) показују групно предаторско понашање. Прави узрок њихве смрти остаје непознат. Ако је јутиранус заиста ловио сауроподе, био би само један од једина два позната сауропода у формацији Јисијан способних за овакав лов. Други је велики теропод чији су зуби заривени у ребра донгбеисауруса.

Пошто станиште врсте јутиранус није познато, не зна се са којим животињама је коегзистирао. На основу датирања фосила, јутирнус је можда живео у формацији Луђатун или формацији Ђијаншангоу, што значи да је можда коегзистирао са другим диносаурусима као што су пситакосаурус, донгбеисаурус, синосауроптерикс и каудиптерикс . Врсте риба попут ликоптера такође се често налазе у његовом станишту. У Јисијену су ерупције вулкана и шумски пожари били уобичајени, а околина била пуна воде и четинарских биљака. Ово окружење је упоредиво са модерним умереним кишним шумама Британске Колумбије и доживљава значајне сезонске температурне варијације.

Референце

Спољашње везе

Рођак тираносауруса рекса је највећа перната животиња икада. , из BBC News-а.

Категорија:Постојећа веза шаблона међујезичка веза Категорија:Articles with 'species' microformats Категорија:Диносауруси