Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Абхазије и Јужне Осетије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. и 8. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. Као одговор на ово уследио је руски напад на Грузију који је Москва оправдала одговором на напад на руске мировне снаге у Јужној Осетији и заштитом својих држављана у Грузији. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су се од раније налазиле на делу њене територије након завршетка претходног рата 1993.

По извештају Уједињених нација, број избеглица из Јужне Осетије који је побегао у Русију је око 30.000 од укупно 70.000 становника који су живели ту пре рата, док је 68.000 Грузина морало да напусти своје домове.-{U.N.: 115,000 displaced by Georgia conflict}- , -CNN}-, 15. август 2008.

Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје 15. августа 2008. у ком су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Грузија је често исказивала незадовољство темпом руског повлачења и присуством руске војске у црноморској луци Поти.

Руска дума је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије 26. августа, што је Грузија окарактерисала као чин анексије. Једнострано руско признање је изазвало осуду неких земаља попут САД и неких чланица Европске уније због кршења територијалне целовитости Грузије, док је Русија претходни случај признања Косова и Метохије наводила као преседан који је омогућио сепаратистичким областима да добију независност.

Позадина сукоба

лево|мини|Положај Јужне Осетије и Абхазије Осети су ирански народ чија је постојбина била дуж реке Дон. На Кавказ су дошли у 13. веку након што су их из њихове домовине протерали Монголи. Неки кланови су се населили на територији данашње Северне Осетије-Аланије (део Русије) и Јужне Осетије.

Јужна Осетија, у којој Грузини чине око једне петине становништва (14 000) од укупно 70 000 становника, фактички се одвојила од Грузије у Јужноосетијском рату 1991—1992. Руске, грузијске и јужноосетијске мировне снаге су од тада размештене у овој области под мандатом Заједничке контролне комисије. Примирје из 1992. године је такође дефинисало и зону сукоба око јужноосетијске престонице Цхинвалија и безбедносни коридор дуж граница Јужне Осетије.

На референдуму о независности Јужне Осетије из 2006. који је организовала јужноосетијска влада, за потпуну независност се изјаснило 99% гласача. Грузија је тада оптужила Русију за анексију њене међународно признате територије и постављање марионетске владе на челу са Едуардом Кокојтијем и неколико званичника који су служили у Руској армији и Федералној служби безбедности. «Осетины не имеют никакого желания защищать режим Кокойты», Svoboda News, 2008-08-08 Войсками Южной Осетии командует бывший пермский военком генерал-майор , UralWeb.ru, 11 August 2008 Миндзаев, Михаил: Министр внутренних дел непризнанной республики Южная Осетия, Lenta.Ru, 17. 08. 2008Georgia blames Russia of a territorial annexation, Utro, January 18, 2005 Повратак Јужне Осетије и Абхазије под територијални интегритет Грузије био је циљ грузијског председника Михаила Сакашвилија још од његовог доласка на власт у ружичастој револуцији из 2003.

Са друге стране, велика већина Јужноосетијаца поседује руски пасош и тиме се квалификује за заштиту по члану 80 Устава Руске Федерације.

Грузија је од Бугарске, Украјине и Србије купила знатан ратни арсеналСтраны и организации, помогавшие Грузии в подготовке военной агрессии против Абхазии и Южной Осетии, Сегодня, (само од Израела за 500.000.000 долараГрузинская тень над Израилем, Время новостей) а један део њене војске обучавали су маринци из САД и израелски генерали (нпр. Гал Хирш).

Хронологија 1. август — 7. август: Почетак сукоба Сукоби између грузијске војске и паравојних снага Јужне Осетије су избили у касним сатима 1. августа 2008. године. У овим сукобима је погинуло шесторо људи, а повређен је још 21 човек. Обе стране су се међусобно оптуживале за почетак сукобаSix -{Die in S.Ossetia Shootout}-, -{Civil Georgia}-, 2. август 2008. (Гугл кеш). Јужноосетијске власти су изјавиле да је шесторо људи погинуло, а још 15 рањено када су грузијске снаге отвориле ватру, и након тога бомбардовале главни град Јужне Осетије Цхинвали, а командант руских мировних снага је изјавио да је један јужноосетијски војник убијен из снајпера, са полицијске станице под контролом Грузије. Он је такође изјавио да је у Цхинвалију из снајпера убијено најмање троје људи. Јужноосетијска страна тврди да је пуцњава и бомбардовање настављено и преко ноћи 2. августа. Грузијски министар одбране Мамука Курашвили је изјавио да је Грузија отворила ватру као одговор на гранатирање грузијских села. Грузијски министар унутрашњих послова је изјавио да је током гранатирања повређено 6 цивила и 1 грузијски полицајац. Курашвили је такође изјавио да сматра да су руске мировне снаге учествовале у гранатирању села. Грузијска страна је такође изјавила да је 5 полицајаца повређено, када је њихово возило погођено са две експлозивне направе.

Руска влада је 3. августа дозволила грађанима Јужне Осетије да се евакуишу у Русију, тако да је првог дана 20 аутобуса са избеглицама напустило Јужну Осетију-{Вывезли из-под огня. В Россию прибывают беженцы из Южной Осетии}- . канал 1, 3. август 2008.

7. август — 8. август: Грузијски напад 200п|десно|мини|Грузијци протестују у Тбилисију испред руске амбасаде Снајперски напади су учестали 7. августа, а током дана отпочело је и дејствовање грузијске артиљерије. Гранате су погађале пограничне пределе Јужне Осетије, укључујући убрзо и саму престоницу Цхинвали, која се налази у пограничном подручју. Након тога, Грузија је једногласно прогласила примирје, али су напади обновљени око поноћи по локалном времену. Нови напад је био најжешћи: укључена су сва артиљеријска средства (међу њима вишецевни ракетни бацачи, самохотке)Јужна Осетија оптужује Грузију за агресију, Политика, 8. август 2008. али и ратно ваздухопловство. Наредног јутра, грузијска војска потпомогнута артиљеријом опкољава Цхинвали и креће у офанзиву. Званичници Јужне Осетије јављају да више од хиљаду војника креће ка граду. Руски званичници јављају о бар десет мртвих и око 30 рањених руских миротвораца. Грузијске власти у преподневним сатима објављују да су ушли у Цхинвали. Када је изгледало да је све готово, грузијска страна око поднева проглашава трочасовно примирје, у намери да цивили напусте градn:Gruzija najavila prekid vatre radi evakuacije civila. Број избеглица је процењен на око 30.000, док је број страдалих порастао на око 1400. Званичници Јужне Осетије говоре о „потпуно разореном граду“ и о „етничком чишћењу“ града и околних села. У месецима након рата, оптужбе су ишле дотле, да су поједини јужноосетијски и руски извори оптуживали Грузију да је 7. августа починила геноцид.

У међувремену, Грузија је оптужила Русију за агресију, тврдећи да су најпре њени бомбардери дејствовали у спорном подручју. Русија је одговорила покретањем контраофанзиве.

8. август: Руско ангажовање Руски тенкови и оклопна возила су у раним поподневним часовима отпочели контраофанзиву, крећући од своје јужне границе у „мисију појачања нападнутим мировњацима“. У поподневним часовима стигли су до готово потпуно разрушеног Цхинвалија, приморавши грузијске снаге на повлачење. Део снага који је остао у граду, био је нападнут и до наредног јутра је уништен, или се повукао. Сазнавши за ово, Сакашвили је оптужио Русију за отпочињање рата, најавивши да ће у току ноћи завести ратно стање. Увече, грузијске власти су саопштиле да је бомбардована њихова лука Поти на Црном мору.

9. август: Ратно стање у Грузији и Абхазији Уништени грузијски тенк у Цхинвалију|мини У преподневним часовима, Сакашвили потписује одлуку о ратном стању, коју потврђује парламент. Истовремено, у другој спорној области, Абхазији врши се делимична мобилизација и евакуација дела становништва на граници са Грузијом. У току дана, у 5 области Абхазије такође се проглашава ратно стање. Абхазијски званичници најављују да ће учинити све што је потребно да се помогне народу Јужне Осетије. У поподневним часовима отпочињу борбе у Кодорском кланцу- једином делу Абхазије који су контролисале грузијске снаге. Истовремено, руско министарство одбране потврђује да је разрушени Цхинвали сада под њиховом контролом, али да је грузијска војска још увек у Јужној Осетији. Увече, медији преносе како је руско ратно ваздухопловство бомбардовало Гори- град на северу централне Грузије, као и поново луку Поти.

10. август: Ангажовање руске Црноморске флоте У току дана, руска врховна команда потврђује да је Црноморској флоти наложено да се покрене из луке у Севастопољу (Украјина) према абхазијској обали, како би блокирала наводно грузијско снабдевање оружјем из Украјине. Украјина је са своје стране најавила да ће отказати гостопримство руској флоти, како „не би била увучена у конфликт“. Русија је навела да ће вратити бродове у Севастопољ, јер јој је тадашњи уговор са Украјином о гостопримству истицао тек 2017. године. Владимир Путин је након посете избеглицама у Северној Осетији-Аланији изјавио да је тешко поверовати да ће Грузија после свега контролисати своје спорне територије. Током дана су биле обновљене спорадичне борбе у Јужној Осетији, али су се грузијске трупе углавном повукле. У вечерњим часовима, Руска морнарица је код Абхазије потопила један мањи грузијски брод, наоружан ракетама. Према западним изворима, бомбардовани су Гори, лука Поти и војни аеродром и радарско постројење код самог Тбилисија. У међувремену, број избеглих из Јужне Осетије досегао је преко 30.000- око пола становништва Цхинвалија. Медведев је изјавио да се то не може другачије окарактерисати него као геноцид и позвао на формирање ад хок трибунала за ратне злочине.

11. август: Борбе изван спорних територија мини|Рушевине у Горију У току ноћи, Русија је Грузији дала ултиматум да до 8 часова пре подне 11. августа разоружа све трупе у Абхазији. Ултиматум је одбачен и обновљене су борбе у Кодорском кланцу. У току дана руско РВ је бомбардовало више циљева у Грузији и угрожавало сам Тбилиси. У поподневним часовима, према западним изворима, руска војска је отпочела напад, отварајући два фронта изван спорних територија: из Јужне Осетије према Горију и изван Абхазије према Потију. Увече, Грузија је чак тврдила да су они пали, а Сакашвили говори у две изјаве да је више од пола Грузије под руском контролом и да је Грузија преполовљена. Русија је то демантовала. Ипак, у изјави за британску мрежу "Скај", неки грузијски војници су рекли како су у потпуном повлачењу према Тбилисију.

11—13. август: Примирје Француски министар спољних послова Бернар Кушнер и фински дипломата Александар Стуб су отпутовали у Тбилиси, како би пружили подршку целовитости Грузије. Том приликом, Сакашвили је потписао француски предлог о примирју, којим се све стране повлаче са ратишта. Увече, заједно са француским председником, Николом Саркозијем, отпутовали су у Москву, како би убедили Дмитрија Медведева да учини исто. Иако се током дана чинило да он то неће учинити, нарочито након што је на петој узастопној седници СБ УН предлог одбачен, наредног јутра, Медведев је наредио обуставу ватре. Током дана, Сакашвили је тврдио да је бомбардовање Грузије настављено. Борбе у Абхазији су настављене потискивањем грузијских трупа. 13. августа, руске трупе су напустиле Гори и на тренутак се упутиле према југу, многе натеравши да посумњају како се крећу према Тбилисију. Ипак, пар сати касније, испоставило се да су они то учинили да би разоружали и уништили грузијску базу око 16 километара јужно од Горија. Након тога, објављено је повлачење са грузијске територије.

Дани након објављивања примирја