Враца су историјско и приградско падинско насеље у Сарајеву, смештено на северозападним обронцима планине Требевић. Након потписивања Дејтонског мировног споразума и повлачења међуентитетске линије разграничења, предратно насеље и истоимена месна заједница подељени су на два дела: већи, урбани део припао је општини Ново Сарајево (у Федерацији БиХ), док је мањи, периферни део интегрисан у општину Источно Ново Сарајево (у Републици Српској) и везан за МЗ Миљевићи.

Географски положај Насеље захвата око два квадратна километра падинског терена и представља својеврсну јужну капију Сарајева која повезује ниже градске зоне са падинама Требевића. Враца се на северу и западу граниче са сарајевским градским насељима Грбавица I, Грбавица II, Горњи Ковачићи и Храсно Брдо, док се на истоку и југу непосредно додирују са источносарајевским локалитетима Миљевићи и Прљево брдо.

Рељеф је изразито стрм, због чега се са Враца пружа панорамски преглед на централни део града и Сарајевско поље.

Историја Пре деветнаестог века, простор данашњег насеља Враца служио је првенствено као излетиште и место за рекреацију становника Сарајевске котлине, због густе вегетације и чистог планинског ваздуха.

Аустроугарски период Окупацијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске монархије, ова локација због свог стратешког положаја губи јавну намену и претвара се у строго брањену војну зону. Крајем 19. века, аустроугарске инжењерске јединице подижу масивну камену војну тврђаву (одбрамбени објекат типа Werk). Тврђава је изграђена као моћни камени „блокхауз” са функцијом контроле јужног улаза у град и чинила је део спољног одбрамбеног прстена сарајевских фортификационих објеката.

Други свјетски рат Током Другог свјетског рата, након окупације Краљевине Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске (НДХ), усташке власти су аустроугарску тврђаву на Врацама претвориле у сабирни логор, стратиште и главно губилиште за грађане Сарајева. На Врацама су вршена масовна погубљења антифашиста, Срба, Јевреја и Рома. Због размера злочина и великог броја жртава, Враца су остала упамћена као симбол страдања и отпора фашистичком терору у окупираном граду.

Социјалистички период У знак сећања на пале борце Народноослободилачке војске (НОВЈ) и жртве фашизма, простор око старе тврђаве је детаљно реконструисан. Дана 25. новембра 1981. године свечано је отворен Спомен-парк Враца, монументални меморијални комплекс површине око 78.000 квадратних метара. Комплекс је пројектовао пејзажни архитекта Владимир Добровић, скулптуру „Жена борац” израдио је вајар Алија Кучукалић, док је пратеће текстове припремио писац Александар Тишма. На унутрашњим зидовима тврђаве-музеја и каменим обележјима уклесана су имена 11.000 жртава рата убијених у Сарајеву и околини.

Савремени период Током Рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), Враца су због свог доминантног положаја изнад града била поприште сталних војних дејстава и тешких разарања, услед чега је читав комплекс претрпео огромна оштећења.

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине је на седници одржаној у мају 2005. године прогласила градитељску целину — Спомен-парк Враца за **национални споменик Босне и Херцеговине**. Каснијим изменама и допунама одлуке из 2020. године, прецизирано је 12 кључних елемената који чине овај заштићени споменик културе (укључујући улазни плато, стратиште, скулптуру и саму тврђаву). Данас је простор око међуентитетске линије на Врацама важан и за комуналну инфраструктуру јер се ту налазе главне пумпне станице и резервоари који регулишу водоснабдевање падинских рејона Источног Сарајева и Сарајева.

Види још Спомен-парк Враца Општина Ново Сарајево Општина Источно Ново Сарајево Миљевиći (Источно Ново Сарајево)

Референце

Категорија:Сарајевска насеља Категорија:Град Источно Сарајево Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине