Хронологија Краљевине Југославије је попис догађаја, првенствено војно-политичких, значајних за Краљевину Југославију у периоду 1929 — 1945.
За претходни период југословенске монархије (1918—1929) погледати Хронологија Краљевине СХС.
Лични режим 1929—1931. 1929 Октобар
3. 10. — Краљ Александар Карађорђевић, усвојио је „Закон о промени назива државе и подели на управна подручја”. Он је име „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца” преименовао у нови назив „Краљевина Југославија”, а Краљевина Југославија је истовремено уместо дотадашњих 33 области била подељена на девет бановина + Управа града Београда (Дистрикт), чије су се границе мењале до потписивања Октроисаног устава 1931. године, те бановине звале су се: Врбаска, Дринска, Зетска, Приморска, Савска, Дунавска, Моравска, Вардарска и Дравска. Главни град Београд је био издвојен као посебна област (Дистрикт). Овом поделом су биле избрисане границе свих јужнословенских земаља, а нарочито Босне и Херцеговине која је била подељена на четири бановине: Врбаска, Дринска, Приморска и Зетска бановина.
Врбаска бановина обухватала је бихаћку и бањалучку област, Зрињску гору у Хрватској, заједно са седам котара: Мркоњић Град, Јајце, Гламоч, Градачац, Грачаница, Маглај и Дервента.
Дринска бановина обухватала је Западну Србију до Колубаре, сарајевску област без Фоче, део фојничког среза, један део травничке области, Тузланску област. До потписивања Октроисаног устава 1931. године, обухватала је Срем са околицом око Вуковара.
Приморска бановина обухватала је далматинску обалу заједно са западним делом мостарске области и један део травничке области тј. котари: Бугојно, Дувно, Ливно, Мостар, Коњиц, Љубушки, Ливно и Прозор. До потписивања Октроисаног устава 1931. године, обухватала је котар Травник.
Зетска бановина обухватала је источни део мостарске области односно котари: Невесиње, Требиње, Гацко, Билећа, Љубиње и Столац (до потписивања Октроисаног устава 1931. године), Црну Гору у целости, Превлаку са Дубровником у Хрватској, Новопазарски Санџак, Метохију са Пећи и котар Фоча из сарајевске области.
У Врбаској и Дринској бановини, Срби су чинили већину, док су Хрвати у Приморској бановини чинили већину а у Зетској бановини само Срби и Црногорци.
Децембар 10. 12. — Ухапшен Јосип Предавец, потпредседник ХСС, због наводне преваре у вези стечаја Сељачке задружне банке. 17. 12. — Краљев рођендан званично прослављен у целој земљи (конфисковани извештаји о подметнутој бомби на прузи Београд—Загреб и нападу на пројугословенског свештеника Светозара РитигаYUGOSLAVIA: Zhivoi Kraji , Time, 30. 12. 1929.). 22. 12. — Ухапшен Влатко Мачек, председник ХСС, под оптужбом да је финансирао неке чланове наводне терористичке организације, која је требало да делује у време краљевог рођендана (16—17. децембар — бомба под воз којим су путовале депутације у Београд, бомба у катедрали и „могуће” у Еспланади током свечаног бала).
Током године У свим општинама, па тако и у граду Београду, изабране општинске органе смењују од стране краља постављени председници општина. Основан Државни суд за заштиту државе. На иницијативу Коминтерне, КПЈ позвала на оружани отпор диктатури, што су власти искористиле да нанесу тешке губитке партији (в. Седам секретара СКОЈ-а). До краја године ЦК КПЈ престао деловати као јединствено руководство, чланови у емиграцији.
1930 Јануар 25. 1. — Меморандум Лиги народа А. Кошутића и Ј. Крњевића, функционера ХСС у емиграцији — жале се на диктатуру и ускраћена права Хрватима. 31. 1. — Нови Закон о исламској верској заједници, којем се реис Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић противи.
Јун 14. 6. — Пресуда Државног суда за заштиту државе: 14 Хрвата осуђено на казне од 6 месеци до 15 година (позив на убиства функционера, намера дизања железничке пруге у ваздух...); ослобођена десеторица, међу којима и лидер ХСС Влатко Мачек (ухапшен прошлог децембра). Суд је нашао да није постојала терористичка организација. 27. 6. — Статут Мале Антанте (регулисан начин рада и одлучивања).
Октобар 5. 10. — У Атини је почео Први балкански конгрес који је требао да допринесе привредној сарадњи балканских народа и решавању питања мањина (учествују Бугарска, Грчка, Румунија, Турска и Југославија, зачетак Балканског пакта). 25. 10. — Венчање бугарског краља Бориса и италијанске принцезе Ђоване — приближавање Италије и Бугарске (појачање антијугословенског прстена у коме су већ Албанија и МађарскаITALY-BULGARIA: Royal Nuptials , Time магазин, 27. 10. 1930.). 31. 10. — У Београду устоличен хафиз Ибрахим еф. Маглајлић, чиме је седиште реис-ул-улеме премештено из Сарајева. т. м. — У Салцбургу се састали Влатко Мачек, Анте Павелић, Кошутић и Крњевић.
Током године Велика економска криза захватила и Југославију, прво у виду пољопривредне кризе („слом трговине житом”).
1931 Фебруар 18. 2. — Убиство Милана Шуфлаја у Загребу, које ће изазвати протест Алберта Ајнштајна и Хајнриха Мана, испред Међународне лиге за права човека.
Мај 11. 5. — Банкротирала бечка банка Creditanstalt — започиње колапс банкарства у средњој Европи (укључујући Немачку), са глобалним последицама.
Обновљен уставни режим 1931—1934. 1931 (наставак) Септембар 2. 9. — Уважене оставке министара Љотића (правда) и Сернеца (грађевине). 3. 9. — 35px Краљ Александар доноси нови, октроисани устав („Септембарски устав”) којим је у тадашњој Југославији престала шестојануарска диктатура. Уведен дводомни парламент (Народно представништво) са Сенатом и Народном скупштином. 10. 9. — Нови Закон о избору народних посланика за Народну скупштину — систем земаљске изборне листе, која мора имати кандидата у свакој изборној јединици.
Новембар 5. 11. — 7. 11. — Студенти протестују против недемократских избора (међу њима и Милован Ђилас) — цела школска 1931/32. ће бити у знаку протеста и обустава рада, прво на Београдском, па и на Загребачком и Љубљанском универзитету. 8. 11. — 20px Парламентарни избори: опозиција бојкотује па учествује само владина изборна листа (Петра Живковића) и добија свих 305 места.
Децембар 5. 12. — Краљевим указом пензионисан Антон Корошец, министар на расположењу. 7. 12. — Први састанак Народне скупштине (доњи дом Народног представништва); левичарски студенти демонстрирају.
Током године Индустријска криза у Југославији (у контексту глобалне депресије).
1932 Јануар 27. 1. — Сенат и Скупштина КЈ (отворени 18. 1.) одобрили прокламацију од 6. јануара 1929. крај јануара — Студентски протести на Техничком факултету Београдског универзитета. Такође и на Загребачком свеучилишту.
Март 6. 3. — Нови протести на Загребачком свеучилишту, истицане (забрањене) хрватске заставе.
Април 1. 4. — Нове студентске демонстрације у Београду. 4. 4. — Оставка владе генерала Петра Живковића (постављен за команданта Краљеве гарде); нову владу образује др Војислав Маринковић, бивши демократа. 19. 4. — Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима (без резултата).
Мај 1. 5. — Проглас о оснивању Југословенске радикално-сељачке демократије (режимска партија). 2. 5. — Скуп левих Земљорадника у Крагујевцу, ухапшен Драгољуб Јовановић и још 11. 12. 5. — Прослава 60. рођендана Антона Корошеца у Словенији се понегде претвара у анти-владине демонстрације. т. м. — Демонстрације против владе у Црној Гори и Босанској Крајини (јуриш на магацине с храном у Приједору).
Јун 30. 6. — Састанак проширеног актива Самосталне демократске странке у Загребу — закључено да је потребно федеративно преуређење.
Јул 2. 7. — Оставка владе Војислава Маринковића (изазвао гнев у мају, када је на конференцији у Нишу рекао да национално питање није решено), нову владу образује Милан Сршкић, тврди унитариста.
Септембар 7. 9. — Претходне ноћи напад усташа, из италијанског Задра, на жандармеријску станицу у Брушанима код Госпића — Велебитски или Лички устанак.
Новембар 7. 11. — Загребачке пунктације (Сељачко-демократска коалиција + франковац Миле Будак) — тражи се демократија и ново државно уређење. Проглашене противуставним, после њих долази низ других „пунктација” (словеначке, муслиманске, па и војвођанске). т. м. — Бенито Мусолини близу одлуке да нападне Југославију и инсталира усташе у ХрватскојСабрина Рамет, Три Југославије... .
Децембар 31. 12. — Опозициони манифест у Љубљани (Словенска декларација) — тражи се признање регионалне етничке индивидуалности и културна, финансијска и политичка аутономија.
Током године Коминтерна поставила Милана Горкића на чело Привременог руководства КПЈ (у којем су и Благоје Паровић и Владимир Чопић).
1933 Јануар 30. 1. — Адолф Хитлер постао немачким канцеларом. 31. 1. — Због Загребачких пунктација ухапшен Влатко Мачек (ХСС) (такође, у интервјуу париским новинама изјавио да би се Срби и Хрвати требали раздвојити што је више могуће).
Фебруар 16. 2. — У Женеви потписан Пакт о организацији Мале Антанте (институционализација блока).
Март 14. 3. — Др Иван Пернар осуђен на годину дана робије.
Април 29. 4. — Влатко Мачек, главни хрватски политичар, осуђен пред Судом за заштиту државе на три године затвора. Три српске партије (демократи, радикали и земљорадници) осуђују Мачеков прогон.
Мај т. м. — Суђење Земљораднику Бранку Чубриловићу у Бањој ЛуциСабрина Рамет, Три Југославије...
Јун 1. 6. — Начела Хрватског усташког покрета: свим средствима за независну Хрватску, у којој „не сме одлучивати нико ко није по коленима и по крви члан Хрватског народа”.
Јул 4. 7. — Совјетски Савез потписао „Конвенцију о дефиницији агресије” са Чехословачком, Румунијом, Турском и Краљевином Југославијом, која је требало да омогући ефикасније откривање агресорских поступака ради предузимања мера посредством Друштва народа. Био је то први дипломатски споразум између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза (СССР признат тек 1940). 14. 7. — Убијен Јосип Предавец, потпредседник Хрватске сељачке странке.
Новембар т. м. — Суђење неким демократама и земљорадницима у Србији.
Децембар 16. 12. — Краљ Александар стигао са краљицом у Загреб, на прославу свог рођендана; усташе планирале атентат, али извршилац одустао; ухапшена тројица „сумњивих лица”, при чему је погинуо један полицајац.
Током године Режимска странка Југословенска радикално-сељачка демократија променила име у Југословенска национална странка (јун или јул). Усташа — Хрватска револуционарна организација мења име у Усташа — Хрватски ослободилачки покрет.
1934 Јануар 27. 1. — Нова југословенска влада: Никола Узуновић уместо Милана Сршкића.
Фебруар 9. 2. — У Атини потписан Балкански пакт (Југославија, Румунија, Грчка и Турска), којим се гарантују границе балканских држава. Пакт је допуна Мале Антанте, слаби га неулазак Бугарске.
Јун 1. 6. — Др Алојзије Степинац одређен од Пија XI за бискупа-коађутора загребачком надбискупу Бауеру (уз пристанак краља Александра). Ступио на снагу југословенско-немачки трговински споразум, потписан 1. маја. 5. 6. — Друштво народа скида с дневног реда мађарску тужбу против Југославије у вези пограничних инцидената (15 мртвих) и 2600 мађарских двовласника који немају улаза у Југославију; наша страна одговара да су проблеми почели 1932. оснивањем терористичког логора у Јанка Пусти.
Октобар мини|Убиство краља Александра (Universal Newsreel) 9. 10. — Марсељски атентат на југословенског краља Александра — страдао он и француски министар спољних послова Луј Барту (убицу линчовала маса). Наслеђује малолетни Петар II Карађорђевић, уз намесничко веће: кнез Павле Карађорђевић (Александров брат од стрица), Раденко Станковић (сенатор и министар просвете) и Иво Перовић (бан Савске бановине). 12. 10. — Малолетни Петар II проглашен краљем Југославије.
Намесништво кнеза Павла 1934—41. 1934. (наставак) Новембар око 16. 11. — Југославија пред Друштвом народа подноси тужбу против виновника Марсељског атентата.