мини|upright=1.75|Утицај теорије релативности и квантне механике на класичну механику
Класична физика се састоји од научних теорија у области физике које су неквантне или и неквантне и нерелативистичке, у зависности од контекста. У историјским расправама, класична физика се односи на физику пре 1900. године, док се модерна физика односи на физику после 1900. године, која укључује елементе квантне механике и теорије релативности. Међутим, релативност је заснована на класичној теорији поља, а не на квантној теорији поља, и често се категоризује као део „класичне физике”.
Преглед
Класична теорија има најмање два различита значења у физици. Може да обухвати све оне области физике које не користе квантну механику, што укључује класичну механику (користећи било коју од Њутнових, Лагранжових или Хамилтонових формулација), као и класичну електродинамику и релативност. Алтернативно, термин се може односити на теорије које нису ни квантне ни релативистичке.
У зависности од тачке гледишта, међу гране теорије које се понекад укључују у класичну физику су: Класична механика Њутнови закони кретања Класичне Лагранжове и Хамилтонове формулације Класична електродинамика (Максвелове једначине) Класична термодинамика
Поређење са модерном физиком Насупрот класичној физици, „модерна физика” се обично користи да се фокусира на оне револуционарне промене које су створиле квантна физика и теорија релативности.
Физички систем може бити описан класичном физиком када задовољава услове такве да су закони класичне физике приближно валидни.
У пракси, физички објекти у распону од оних већих од атома и молекула, па све до макроскопских и астрономских објеката, могу се добро описати (разумети) класичном механиком. Почевши од атомског нивоа и ниже, закони класичне физике се ломе и генерално не дају исправан опис природе. Електромагнетна поља и силе могу бити добро описане класичном електродинамиком на скалама дужина и довољно великим јачинама поља где су квантномеханички ефекти занемарљиви. За разлику од квантне физике, класичну физику генерално карактерише принцип потпуног детерминизма, иако постоје детерминистичке интерпретације квантне механике.
Са становишта класичне физике као нерелативистичке физике, предвиђања опште и специјалне релативности се значајно разликују од оних класичних теорија, посебно у погледу протока времена, геометрије простора, кретања тела у слободном паду и простирања светлости. Историјски гледано, светлост је помирена са класичном механиком претпоставком о постојању стационарног медијума кроз који се светлост простире, луминоферног етра, за који се касније показало да не постоји.
Поређење са квантном физиком Декоренција описује како закони квантне физике доводе до класичне физике кроз губитак интерференције.
Види још Речник класичне физике Семикласична физика
Референцe
Категорија:Историја физике Категорија:Филозофија физике