Авион Фоке Вулф Fw 58 био је двомоторни вишенаменски авион који је производила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- са седиштем у Бремену од 1935. године. Користио се за обуку пилота вишемоторних авиона, навигатора и бомбераhttps://aviastar.org/air/germany/fw-58.phphttps://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 10 авиона Фоке Вулф Fw 58 мини|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф Fw 58 у 3 пројекције мини|300п|Авиони Фоке Вулф Fw 58 у лету мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 58 у Финској мини|300п|Авион Фоке Вулф Fw 58 Луфтханза Министарство ваздухопловства Рајха (RLM) издало је захтев за лаки вишенаменски двомоторни авион који би служио за обуку пилота на вишемоторним авионима, као и за обуку радио-оператера, навигатора и за вежбе бомбардовања. На овај захтев Арадо је одговорио пројектом Арадо Ar 77, а Фоке Вулф са авионом Фоке Вулф Fw 58. Ова два авиона су била веома слична и по изгледу димензијама и карактеристикама, при избору одлучиле су нијансе. Министарство се одлучило за Фоке Вулфов Fw 58. Вођа пројекта овог авиона је био дипл. инж. Курт Танк и био је први Фоке-Вулфов авион са увлачивим стајним трапом. Авон је наишао на леп пријем стручне јавности а поруџбине за авион су пристизале од Луфтвафеа, Луфтханзе и неколико страних земаља. За компанију Фоке Вулф управо авион Fw 58 одиграо је значајну улогу, јер је његовом производњом ова компанија коначно решила своје финансијске проблемеhttps://1000aircraftphotos.com/Contributions/Shumaker/8640.htm.
Технички опис Труп: Носеча конструкција трупа је једна просторна четвороугаона решеткаста конструкција направљена од заварених хром-молидбен легираних челичних цеви на коју су причвршћени дрвени обликујући елементи. Облога трупа је делимично од шперплоче и импрегнираног платна. Нос трупа је у односу на намену авиона био направљен од провидног плексигласа или обложена лаком металном љуском. Кабина је била предвиђена за трочлану посаду са излазом на делној бочној страни.
Погонска група: Авион је био опремљен осмоцилиндричним линијским V-обликованим инвертованим Argus-10-C моторима са ваздушним хлађењем. Снага полетања сваког од њих је 177 -{kW}- (при 2000 обртаја у минути), номинална - 137 -{kW}- (при 1880 обртаја у минути). Мотори се покрећу ручно или компримованим ваздухом. Двокрaка дрвена елиса, фиксног корака. Била је могућа уградња Hirth НМ 508D мотора снаге 177 -{kW}-. Два резервоара за гориво од 170 литара у централном делу.
Крило је било троделно потпуно металне конструкције, предња ивица крила је обложена глатким лимом направљеног од легуре лаких метала остали део крила је обложен импрегнираним платном. Централни део крила је правоугаоног облика и саставни је део трупа авиона (центроплан). На овом делу крила се налазе гондоле мотора и простор за смештај стајног трапа. У циљу бољег укрућења овог дела крила оно је са горње стране металним подупирачем везан за носећу конструкцију трупа авиона. На овај део крила се монтирају бочни панели крила трапезоидног облика са диедром од 7,5 о. Предња ивица крила је стреластог облика према оси авиона док је задња ивица управна на осу трупа авиона. На овим деловима крила се налазе елерони и закрилци. У унутрашњим шупљинама централног дела крила смештени су резервоари за гориво.
Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је хоризонтални стабилизатор био постављен изнад трупа а испред вертикалног стабилизатора. Хоризонтални стабилизатори су били доњим подупирачима били ослоњени на труп авиона. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.
Стајни трап се увлачио у гондоле мотора помоћу хидрауличног погона и затварала поклопцима. Стајни трап се спуштао под сопственом тежином. Пригушивање је било уљно-пнеуматско, са дугим ходом. Точкови са балон гумама димензија 690 x 200 опремљени су хидрауличним кочницама. Репни точак димензија 260 x 85 је самоуправљив. Точкови су били опремљени штитницима који штите механизам за подизање од прљавштине током таксирања, полетања и слетањаhttps://airwar.ru/enc/other2/fw58.htmlhttps://histaviation.com/fw_58_weihe.htmlhttps://airpages.ru/eng/lw/fw58.shtml. Верзије Fw.58A-0 Путнички авион. Fw.58A-1 Летелица намењена за обуку слепо летења и радио-навигације. Fw 58B-1 Серијски авиони за обуку и комуникацију, као и за евакуацију рањеника. Fw 58B-2 Верзија са застакљеним носом и митраљезом МГ 15 калибра 7,92 мм за обуку стрелаца. Fw 58C Главна производна верзија, представљена 1938. године и покретана мотором Argus As 10C или Hirth HM508D. FW-58D-1 Путнички авион FW-58E-1 Извиђач времена. FW-58E-2 Авион за извиђање временских услова са скијама уместо точкова. FW-58E-3 Вишенаменски авион. FW-58F Путнички авион FW-58G Авион хитне помоћи-санитет FW-58H J Експериментални авион. Fw 58K Извозна верзија. Fw 58W Варијанта хидроавиона на два пловка. Оперативно коришћење Серијска производња Fw 58 почела је у септембру 1936. и завршена је у августу 1942. У том периоду произведено је укупно 1668 авиона овог типа.
Fw 58 је био значајно коришћен у Луфтвафеу. Авион је служио у неколико школа за обуку пилота FFS A/B (Flugzeugführerschulen A/B) и коришчен је за штабне летове многих оперативних гешвадера. Fw 58 је такође коришћен за евакуацију рањеника, а тај тип је постао познат као Леукопластбомбер међу немачким трупама. Леукопласт (хансапласт) је био назив за врсту самолепљивог завоја који се широко користио у Немачкој.
Поред тога што се масовно користио у Немачкој, Fw 58 је испоручен и у Аргентину, Аустрију, Бугарску, Кину, Холандију, Мађарску, Румунију, Финску, Пољску, СССР, Чехословачку, Турску и Шведску. Двадесет пет Fw 58 B-2 је направљено по лиценци у компанији Fabrica do Galleao из Бразила. Луфтаханса је користила 9 ових авиона, Словачка авио компаније је користила 2 а један авион, OY-DYS, кратко је користила данска авио-компанија DDL на својој линији Копенхаген-Рене.
Један Fw 58 C је експериментално опремљен фиксним стајним трапом са носним точком за пробе допуњавања горивом у лету у вези са танкером Јункерс Ju 90https://airpages.ru/eng/lw/fw58.shtmlhttps://histaviation.com/fw_58_weihe.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Сачувани примерци Једини сачувани Фоке-Вулф Fw 58 је бразилски Fw 58 B-2, који се налази у Музеју ваздухопловства (Museu Aeroespacial) у Рио де Жанеируhttps://web.archive.org/web/20190627003309/http://www2.fab.mil.br/musal/index.php/anvs/312-weihe. Референце
Литература
. Smith, John Richard; Kay, Anthony L.; Creek, Eddie J. (1972). German Aircraft of the Second World War. London, UK: Putnam and Company Ltd.
Види још Арадо Ar 77 Avro Anson Ерспид AS 10 Оксфорд Siebel Si 204 Beechcraft AT-10 Wichita Икарус 214 Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/fw-58.php https://airwar.ru/enc/other2/fw58.html https://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml https://ibccdigitalarchive.lincoln.ac.uk/collections/document/23186 https://histaviation.com/fw_58_weihe.html https://www.briefhistory.co.uk/1940/focke-wulf-fw-58 https://airpages.ru/eng/lw/fw58.shtml https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Shumaker/8640.htm https://web.archive.org/web/20190627003309/http://www2.fab.mil.br/musal/index.php/anvs/312-weihe
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Вишенаменски авиони