Милутин Крунић () био је српски патриотски официр, поручник, предавач и књижевник, чије су приповетке објављене током Првог светског рата у Сједињеним Америчким Државама одиграле кључну улогу у ширењу србофилског расположења у америчкој јавности и међу тамошњом интелектуалном елитом, непосредно пре и у време уласка Сједињених Америчких Држава у рат. Крунић је својим књижевним радом, прожетом снажним веродостојним сведочанствима и лирском ожалошћеношћу, успео да западној читалачкој публици приближи душевну снагу, моралну чврстину и трагичну судбину српског војника и цивила током ратне катастрофе из 1915. године.

Биографија

Младост и ратне године у Србији Милутин Крунић је рођен и одрастао у Краљевини Србији, где је по завршетку војног образовања ступио у активну војну службу. Као млади официр и поручник Српске војске, прошао је кроз тешка ратна искушења током Балканских ратова (1912—1913), а затим и кроз Први светски рат. Током аустроугарске, немачке и бугарске офанзиве на Србију у јесен 1915. године, Крунић је учествовао у одбрамбеним борбама на источним границама земље, а потом је са својом јединицом преживео изузетно тешку Албанску голготу — повлачење преко завејаних албанских планина до јадранске обале током зиме 1915. на 1916. године.

Као ратни инвалид који је претрпео озбиљне здравствене последице услед тешких ратних услова, Крунић је упућен у дипломатско-пропагандну мисију Српске војске у Сједињене Америчке Државе. Његов главни задатак био је прикупљање добровољаца међу тамошњим исељеништвом и упознавање америчке јавности са надљудском борбом и страдањем српског народа.

Књижевни рад и живот у Америци Након доласка у Сједињене Америчке Државе, Крунић се настанио у калифорнијском универзитетском граду Берклију. Тамо је упознао америчку књижевницу и филантропкињу Лију Мари Брус (). Препознавши изузетан значај и емотивну снагу његових ратних сећања, Лија Мари Брус му је понудила помоћ у превођењу и стилском обликовању прича на енглеском језику, пазећи да се сачува оригинални лирски тон и аутентичност српског војничког израза.

Њихово заједничко дело, књига под насловом Распета Србија: Почетак (), објављено је у Бостону у марту 1918. године код једног од највећих америчких издавача, куће Houghton Mifflin Company. Књига је постигла огроман успех, а амерички медији су позитивно оценили његову књижевну вредност. Између осталог, критичари у часописима The Survey и Book Review Digest истицали су да књига представља сјајан спој ратног документаризма и искреног књижевног хуманизма. Лија Мари Брус је додатно помагала ширењу овог дела у медијима кроз отворена писма уредницима водећих америчких новина, позивајући читаоце на саосећање и материјалну помоћ измученом српском народу.

Након успеха прве књиге, Крунић је наставио академску и списатељску каријеру у Сједињеним Америчким Државама. Био је ангажован као предавач славистике и српске усмене књижевности на Универзитету у Калифорнији, где је генерацијама америчких студената преносио знања о историји, језику и народном стваралаштву Јужних Словена. Написао је још неколико вредних кратких прича које су објављене у водећим америчким књижевним ревијама. Његово дело „Ми, пећински људи” () из 1925. године проглашено је за једну од најбољих америчких приповетки за ту годину, а касније га је чувени амерички писац Џон Апдајк, заједно са Катрином Кенисон, уврстио у престижну антологију Најбоље америчке кратке приче века (), објављену 2000. године.

Књига „Распета Србија: Почетак” Ово дело се састоји од четири прозне целине (новеле) које су дубоко повезане јединственом тематиком — трагичном и херојском јесени 1915. године. Кроз ову књигу, Крунић не приказује рат кроз суве војничке извештаје, већ као дубоку људску трагедију испричану кроз лична искуства учесника.

Детаљна анализа поглавља

1. Пад Ниша (The Fall of Nish) Ово је најобимније поглавље у књизи, које се бави периодом непосредно пред пад тадашње ратне престонице Србије — града Ниша. Описује се путовање српских војника возом ка Пироту и грчевита одбрана положаја на планини Цер-Цер и висовима Добре Главе. Аутор уводи ликове двојице младих српских уметника интегралних у војне редове: песника Бату и сликара Спалета. Они представљају нову генерацију српских интелектуалаца који уметничку инспирацију замењују војничком дужношћу. Насупрот њима стоји лик капетана Мила, измученог туберкулозом, који представља сурову реалност ратне исцрпљености.

Посебно је упечатљива ратна епизода у којој војници током тихе ноћи на Доброј Глави са бугарских положаја чују усамљени глас. Бугарски војник, некадашњи студент у Паризу, потресно пева арију кавалира Каварадосија из Пучинијеве опере Тоска. Српски војници тиме спознају трагедију сукоба између сродних народа којима манипулишу немачки интереси. Ово поглавље се завршава суморно у нишкој болници поред споменика Ћеле-кула, где Спале умире од последица повреде кичме, преносећи свом пријатељу визију о будућем свету у коме ће бити срушене све „ограде” међу људима.

2. Гробље крај Мораве (The Graveyard by the Morava) Ова приповетка, која је пре објављивања саме књиге изазвала велику пажњу читалаца у престижном часопису The Atlantic Monthly, доноси апокалиптичну слику повлачења војске и народа дуж реке Мораве. Река Морава, у српској народној поезији вечити симбол живота и плодности, сада је приказана као огромна војничка гробница која са собом носи лешеве људи и животиња. Писац кроз потресну судбину Поморавља симболизује трагичну судбину читаве отаџбине, која у Јесени 1915. године цела постаје непрегледно гробље под отвореним небом.

3. Ћеле кула (The Place of the Skull) Приповетка представља снажну историјску и филозофску рефлексију. На брду изнад Ниша, војници су принуђени да у великој журби копају одбрамбене ровове рушећи и скрнавећи делове локалног гробља, како би спречили непријатељски продор. Овај чин изазива унутрашњи бунт и ужас код војника. Аутор суочава војнике са лобањама њихових предака, што доводи до кључне метафоре — борба за отаџбину захтева да и мртви устану и својим костима уђу у строј заједно са живима како би одбранили право будућих генерација на слободан живот.

4. Наше дете (Our Child) Најпотресније поглавље прати вероватно најлепшу епизоду ове књиге — судбину осмогодишњег дечака Радивоја (Раде) из села Богосавац код Шапца. Након што су му аустроугарски војници током казнене експедиције у Мачви побили деду, бабу, браћу и сестру, а мајку одвели у ропство, дечак остаје потпуно сам. Проналази га Чедина чета, а војници га одмах усвајају као заједничко чедо. Сваки војник одваја од свог оброка за Раду, кроје му малу војничку униформу од поцепаних шињела, а пуковски коњић Биџа носи га на својим леђима током покрета.

Ипак, током страховитог и дуготрајног марша у повлачењу преко Косова и Метохије, мали Рада оболева од дифтерије. У недостатку лекова и услова за лечење, војници су немоћни. Рада умире у леденој косовској ноћи на рукама својих војничких поочима и бива сахрањен у кутији за пуковску архиву. Његова смрт симболички означава трагедију српске младости и умируће будућности која се полаже на жртвеник слободе.

Карактеристични цитати

Књига обилује дубоким уметничким и филозофским размишљањима о животу, смрти и слободи:

„Наша чудесна песма! Српски народ зна њену моћ. У својој једноставности они кажу: ’Песма нас је одржала; њој наша захвалност.’ Да, песме су нас снажиле кроз векове турског ропства; песме су нам дале слободу; песме су отвориле широке капије срећне будућности. Када наш цео пук буде уништен, његова песма ће лебдети над његовим рушевинама и својом задивљујућом снагом створити нови живот.”

Сликар Спале на самрти износи филозофски поглед на „Ограду” (слику која представља вечиту препреку између богатих и сиромашних):

„Овај рат је борба народа за демократију. Ово је једини пут будућности, једина стаза ка коначној срећи човечанства. Дух овог века сада се бори са читавом историјом од њеног стварања. Ограде морају бити порушене...”

Порука пуковника у тренуцима када се наређује копање ровова преко гробља како би се одбранила одступница избеглом народу:

„Не браним мртве, већ живе. Не браним гробља, већ отаџбину!”

Библиографија The graveyard by the Morava (1917) Serbia Crucified: The Beginning (1918) We, the Cavemen (1925) Then Christs Fought Hard (1925)

Види још Споменик на Чегру Ћеле-кула Албанска голгота Односи Србије и Сједињених Америчких Држава

Референце

Литература

Спољашње везе Распета Србија: у целости на Интернет архиву (дигитализован примерак Универзитета у Калифорнији)

Категорија:Српски књижевници Категорија:Амерички писци српског порекла Категорија:Српски ратници у Првом светском рату Категорија:Књиге 1918.