Паро Таксанг (, познат и као манастир Таксанг Палфуг и Тигрово гнездо) је свето место ваџрајанског хималајског будизма које се налази на литици горње долине Паро у Бутану. То је једна од тринаест пећина „Тигровог гнезда” на историјском Тибету у којој је Падмасамбава практиковао и подучавао ваџрајану.
Каснији манастирски комплекс изградио је 1692. године четврти Друк Деси, Ђалсе Тензин Рабгје, око пећине Таксанг Сенге Самдуп, где је Гуру Падмасамбава медитирао и практиковао са ученицима, укључујући Јеше Цогјал, пре него што је напустио краљевство Тибета почетком 9. века. Падмасамбави се приписује увођење ваџрајана будизма у Бутан, који је тада био део Тибета, и он је божанство заштитник ове земље. Данас је Паро Таксанг најпознатија од тринаест пећина таксанг или „тигрова јазбина” у којима су он и његови ученици медитирали.
Светилиште посвећено Падмасамбави, такође познато као Гу-ру мЦан-брђад Лаканг или „Светилиште Гуруа са осам имена”, односи се на Падмасамбавиних осам манифестација и представља елегантну структуру коју је око пећине 1692. године изградио Ђалсе Тензин Рабгје. Оно је постало културна икона Бутана. Популарни фестивал познат као Чечу, који се одржава у част Падмасамбаве, слави се у долини Паро током марта или априла.
Историја
Позадина и легенде
Према Намтару Лаканга, верује се да је Падмасамбава (Гуру Ринпоче) долетео на ову локацију из Сингје Џонга на леђима тигрице. Гуру Ринпоче се прерушио у гневног Дорђе Дрола, медитирао у пећини на литици, а затим покорио зле духове. мини|Гуру Падмасамбава, оснивач пећине за медитацију. Зидна слика на мосту Паро.
Алтернативна легенда каже да је бивша царева жена својевољно постала ученица Гуруа Ринпочеа на Тибету. Она се претворила у тигрицу и пренела Гуруа на својим леђима са Тибета до садашње локације Таксанга у Бутану. У једној од овдашњих пећина, Гуру је затим изводио медитацију и појавио се у осам инкарнираних облика (манифестација), те је место постало свето. Касније је то место постало познато као „Тигрово гнездо”. мини|лево|Шири поглед на литицу. Популарна легенда о манастиру Таксанг додатно је улепшана причом о Тензину Рабгјеу, који је овде изградио храм 1692. године. Аутори су спомињали да се гуру Падмасамбава из 8. века поново реинкарнирао у облику Тензина Рабгјеа. Поткрепљујући докази о томе су: да су Тензина Рабгјеа његови пријатељи истовремено видели унутар и изван пећине; да је чак и мала количина хране била довољна да се нахране сви посетиоци; да нико није повређен током богослужења (упркос томе што је прилазни пут манастиру опасан и клизав); и да су људи у долини Паро видели на небу различите животињске облике и верске симболе, укључујући пљусак цвећа који се појављивао и нестајао у ваздуху, не додирујући земљу.
Оснивање као места за медитацију
Као што је раније напоменуто, манастир је изграђен око пећине Таксанг Сенге Самдуп (stag tshang seng ge bsam grub), где предање каже да је индијски Гуру Падмасамбава медитирао у 8. веку. Долетео је на ово место са Тибета на леђима Јеше Цогјал, коју је у ту сврху претворио у летећу тигрицу, и слетео на литицу коју је „помазао” као место за изградњу манастира. Он је успоставио будизам и Нингмапа школу махајана будизма у Бутану и сматра се „свецем заштитником Бутана”. Касније је Падмасамбава посетио округ Бумтанг како би покорио моћно божанство које је увредио локални краљ. Наводи се да је отисак тела Падмасамбаве утиснут на зиду пећине у близини храма Курје Лаканг. Године 853, Лангчен Пелки Сингје је дошао у пећину да медитира и дао јој своје име — Пелфуг, односно „Пелкијева пећина”. Након што је касније умро у Непалу, речено је да је његово тело чудом враћено у манастир милошћу божанства Дамчен Дорђе Легпа; за њега се сада каже да је запечаћен у чортену у соби лево, на врху улазног степеништа. Чортен је рестауриран 1982—1983, а затим поново 2004. године. мини|лево|Миларепа (1040—1123), који је медитирао у пећини у Таксангу. Од 11. века, многи тибетански свеци и угледне личности долазили су у Таксанг да медитирају, укључујући Миларепу (1040—1123), Фа Дампа Сангјеа (умро 1117), тибетанску јогину Мачиг Лабдрон (1055—1145) и Тангтонг Гјелпоа (1385—1464). У другој половини 12. века у Пароу је основана Школа Лапа. Између 12. и 17. века, многе ламе које су дошле са Тибета основале су своје манастире у Бутану. У 13. веку ту је медитирао Фађо Другом Жигпо. Док је био у медитацији, Гуру Ринпоче му је у визији поверио своје четири тврђаве, четири литице и четири пећине. Због тога је Паро Таксанг Сингје Самдруп Џонг једно од дванаест места за медитацију Гуруа Ринпочеа која су поверена Фађу. Прво светилиште које је изграђено на овом подручју датира из 14. века, када је Сонам Гјелцен, лама нингмапа гране Катогпа, дошао са Тибета. Слике које је донео и даље се могу благо разазнати на стени изнад главне зграде, иако нема ни трага од оригинала. Комплекс Таксанг Угјен Цемо, који је обновљен након пожара 1958. године, наводно потиче из 1408. године. Таксанг је вековима, све до средине 17. века, остао под управом катогпа лама.
Од 17. века до данас: Модерни манастир десно|мини|Чечу — плес монаха са црним шеширима који је покренуо Пема Лингпа из Бумтанга. У 17. веку, познати Тертон Пема Лингпа из Бумтанга, који је основао многе манастире у различитим деловима Бутана, такође је био заслужан за стварање верских и световних плесних форми инспирисаних његовом концепцијом „Зангдок Пелри” (Бакарна планина), која је била пребивалиште Гуруа Падмасамбаве (идентификовано као Паро Таксанг или Тигрово гнездо). Овај плес се изводи у Пароу током фестивала Чечу. Међутим, тек је у време Нгаванга Намгјала из подсекте Друкпа, који је побегао са Тибета како би избегао прогон од стране супарничке секте реда Гелугпа (која је доминирала Тибетом под Далај Ламама), у Бутану успостављен административни механизам.
Временом се етаблирао у Бутану као „модел владара” и био је познат као „Жабдрунг” са пуним ауторитетом. Желео је да подигне здање на месту Таксанг Пел Фук. Током тибетанске инвазије на Бутан 1644—1646, Жабдрунг и његов тибетански учитељ нингмапе gTer-ston Rig-’dzin sNying-po призвали су Падмасамбаву и заштитничка божанства у Таксангу да им подаре успех над освајачима. Извео је ритуале bka’ brgyad dgongs ’dus повезане са прославама Чечуа. Бутан је добио рат против Тибета. Ипак, Жабдрунг није био у могућности да изгради храм у Таксангу како би прославио тај догађај, иако је то веома желео.
Жабдрунгова жеља да овде изгради храм ипак је испуњена за време 4. Друк Десија, Тензина Рабгјеа (1638—1696), првог и јединог наследника Жабдрунга Нгаванга Намгјела (Zhabs-drung Ngag-dbang rNam-rgyal), „даљег рођака из побочне линије који потиче од ’лудог свеца’ из 15. века, Друкпе Кунлеа”. Током његове посете светој пећини Таксанг Пел Фук у сезони Чечуа 1692. године, поставио је темеље за изградњу храма посвећеног Гуруу Ринпочеу, који је назван „Храм Гуруа са осам имена” (’gu ru mtshan brgyad lha-khang). То је била одлука коју је Тензин Рабгје донео стојећи пред пећином са погледом на долину Паро. У то време је предводио фестивал религиозних плесова Чечу. Тада су једини храмови за које се знало да постоје на већим висинама били Зангдо Пелри (Zongs mdog dPalri) и Угјен Цемо (Urgyan rTse-mo).
Уништење у пожару мини|Манастир у црно-белом високом контрасту. Дана 19. априла 1998. године, избио је пожар у главној згради манастирског комплекса, у којој су се налазиле вредне слике, артефакти и статуе. Верује се да је пожар изазван кратким спојем на електричним инсталацијама или треперењем лампи на бутер које су запалиле висеће таписерије. У пожару је погинуо и један монах. Радови на обнови предузети су уз процењени трошак од 135 милиона нгултрума. Влада Бутана и тадашњи Краљ Бутана, Џигме Синге Вангчук, надгледали су обнову оштећеног манастира и његовог садржаја 2005. године.
Географија мини|десно|Облаци око манастира. Манастир се налази 10 km северно од Пароа и виси на стрмој литици на 3.120 m надморске висине, око 900 m изнад долине Паро, на десној страни реке Паро Чу („чу” на бутанском језику значи „река или вода”). Стенске падине су готово вертикалне, а манастирске зграде су уграђене у стену. Иако изгледа несавладиво, манастирском комплексу се може приступити из неколико праваца: северозападном стазом кроз шуму, са југа стазом коју користе ходочасници, као и са севера (приступ преко стеновитог платоа, који се назива „Сто хиљада вила”, познат као Бумда (hBum-brag)). Стаза за мазге која води до њега пролази кроз борову шуму која је живописно окићена маховином и молитвеним заставицама. Многим данима облаци обавијају манастир и дају му сабластан осећај удаљености. мини|лево|Борова шума у околини. У близини почетка стазе налази се молитвени точак који покреће вода, а покреће га текући поток. Вода коју точак додирне сматра се благословеном и преноси своју прочишћавајућу моћ на све облике живота у океанима и језерима у које се улива. На прилазној стази манастиру налази се Лаканг (манастир сеоског нивоа) и храм Урђан Цемо („U-rgyan rTse-mo”) који се, као и главни манастир, налази на стеновитом платоу са стрмоглавом пројекцијом од неколико стотина стопа изнад долине. Са ове локације, манастирске зграде налазе се на супротној јарузи, која је позната под именом „Рај бакарне планине Падмасамбаве”. Ово је видиковац за посетиоце на којем се налази кафетерија која нуди освежење. Пешачење иза ове тачке је веома сликовито, уз звук водопада који прекида тишину. Дуж руте могу се видети плави борови, молитвене заставице и киосци који продају реквизите за обожавање (као што су молитвени точкови, храмовна звона и лобање). Рута је прошарана бројним храмовима. На овој стази се преко великог водопада, који пада 60 m у свети базен, прелази мостом. Стаза се завршава код главног манастира у ком су изложене живописне слике. Такође се може видети пећина Гуруа Ринпочеа у којој је медитирао. Ова пећина је отворена за јавност само једном годишње.
Структура
Екстеријер десно|мини|Храмови Тигровог гнезда. Манастирске зграде састоје се од четири главна храма и стамбених склоништа идеално дизајнираних тако да се прилагођавају стеновитим (гранитним) избочинама, пећинама и стеновитом терену. Од осам пећина, четири су релативно лако доступне. Пећина у коју је Падмасамбава први пут ушао, јашући тигра, позната је као „Толу Фук”, а оригинална пећина у којој је боравио и медитирао позната је као „Пел Фук”. Он је упутио духовно просветљене монахе да овде изграде манастир. Манастир је толико несигурно смештен да се каже: „пријања уз обронке планине као гекон”. У главну пећину се улази кроз уски пролаз. У мрачној пећини налази се десетак слика бодисатва, а испред ових идола трепере лампе на бутер. Овде је обоготворена и елегантна слика Ченрезига (Авалокитешваре). У суседној малој ћелији смештен је свети спис; значај овог списа лежи у томе што је исписан златном прашином и смрвљеним коштаним прахом једног божанског Ламе. Такође се наводи да монаси који практикују ваџрајана будизам (званичну државну религију Бутана) у овом пећинском манастиру живе овде три године и ретко силазе у долину Паро.
Све зграде су међусобно повезане степеницама и степеништима уклесаним у стенама. Постоји и неколико климавих дрвених мостова дуж стаза и степеништа за прелазак. У храму на највишем нивоу налази се фриз Буде. Свака зграда има балкон, са ког се пружа поглед на долину Паро у подножју. Манастири имају древну историју у којој су их монаси користили као испоснице.
Остале структуре унутар комплекса мини|лево|Молитвени точак. Таксанг Зангдо Пари је место где се налазила Падмасамбавина супруга, позната као „Вила мудрости”, Јеше Цогјал (Ye-shes mtsho-rgyal), оснивачица Мон-а, женског манастира који носи исто име као и Таксанг, као и још два женска манастира. Каже се да је садашњи чувар овог места старија монахиња којој помаже млада приправница.