мини|Вишејезична страница османског календара из 1911. године:

Руми календар (, , букв. „римски календар”), специфичан календар заснован на јулијанском календару, званично је коришћен у Османском царству након Танзимата (1839) и од стране његовог наследника, Републике Турске, све до 1926. године. Уведен је за грађанске послове и представља соларни календар, који одређује датум за сваки сунчев дан.

Историја У исламској држави Османског царства био је у употреби верски исламски календар (лунарни календар). У том календару месеци се поклапају са месечевим менама. Пошто је „лунарна година” (укупно трајање дванаест месечевих мена) краћа од сунчеве године, годишња доба се циклично смењују кроз лунарне месеце током протока сунчевих година. Како наводи Астрономски алманах: „Као резултат тога, циклус од дванаест лунарних месеци се помера уназад кроз годишња доба у периоду од око 33 [соларне] године”.

1677. увођење фискалног календара Године 1677, главни благајник (, ) Хасан-паша, за време султана Мехмеда IV, предложио је исправку финансијских евиденција избацивањем једне године (изостављене године) сваке 33 године, што је последица разлике између лунарног исламског и соларног јулијанског календара.

Године 1740. (1152. хиџретске године), за време владавине султана Махмуда I, на предлог благајника Атиф-ефендије, март је усвојен као први месец фискалне године за плаћање пореза и пословање са државним службеницима (уместо мухарема).

На предлог благајника Морали Осман-ефендије, за време владавине султана Абдула Хамида I, примена фискалног календара проширена је 1794. године и на државне расходе и исплате како би се спречио вишак трошкова насталих услед разлике у дужини године између исламског и јулијанског календара.

1840. усвајање јулијанског календара Јулијански календар, који се од 1677. н.е. користио само за фискална питања, усвојен је 13. марта 1840. н.е. (1. марта 1256. х.г.), у оквиру Танзиматских реформи, убрзо након доласка на престо султана Абдулмеџида I, као званични календар за све грађанске послове и назван „Руми календар” (буквално римски календар). Бројање година почињало је годином 622. н.е., када су Мухамед и његови следбеници прешли из Меке у Медину, што је исти догађај којим почиње и исламски календар. Коришћени су месеци и дани јулијанског календара, а година је почињала у марту. Међутим, 1256. х.г. разлика између хиџретског и грегоријанског календара износила је 584 године. Преласком са лунарног на соларни календар, разлика између руми календара и јулијанског или грегоријанског календара остала је константних 584 године.

1917. прихватање грегоријанског календара Пошто је прелазак са јулијанског на грегоријански календар коначно био усвајан у суседним земљама, руми календар је усклађен са грегоријанским календаром у фебруару 1917. године, задржавајући притом непромењену разлику од 584 године. Тако је после 15. фебруара 1332. х.г. (28. фебруара 1917. н.е.), следећи дан, уместо да буде 16. фебруар, изненада постао 1. март 1333. х.г. (1. март 1917. н.е.).Revue du monde musulman 43 (1921) . Година 1333. х.г. (1917. н.е.) претворена је у годину са само десет месеци, која траје од 1. марта до 31. децембра. 1. јануар 1918. н.е. тако је постао 1. јануар 1334. х.г.A. Birken, Handbook of Turkish Philately Part I – Ottoman Empire: The Calendar (Nicosia, 1995) 11. Руми календар је остао у употреби након распада Османског царства и током првих година новоосноване Републике Турске.

1925. напуштање руми календара мини|Надгробни споменици на Ферикејском гробљу у Истанбулу са годинама рођења по Хиџри и датумима смрти по грегоријанском календару. У првом плану, Бедрије Еренклер је рођена 1293. х.г. (1876/77. н.е.), а преминула 19. децембра 1966. н.е. Употреба хиџретске ере је напуштена у оквиру Ататуркових реформи актом од 26. децембра 1341. х.г. (1925. н.е.) и замењена грегоријанском годином почев од 1926. године. Прелазак је видљив у материјалној култури: надгробни споменици из ране републиканске ере често приказују године рођења према хиџретском календару, поред датума смрти према грегоријанском календару, што одражава прелазак са једног система на други.

Календарски месеци Називи четири месеца која се јављају у пару у семитском/арапском систему именовања (, и , ) промењени су 10. јануара 1945. у турске називе: , , и , ради једноставности. Од 1918. фискална година почиње 1. јануара. Називи осталих месеци потичу из сиријског језика, изузев марта, маја и августа, који су изведени из латинског.

+ Месеци руми календара Месец Фискална година Турски Османски Дана Напомене 1 11. месец 31 (други Канун) 2 12. месец 28 или 29   3 1. месец 31   4 2. месец 30   5 3. месец 31   6 4. месец 30   7 5. месец 31   8 6. месец 31   9 7. месец 30   10 8. месец 31 (први Тешрин) 11 9. месец 30 (други Тешрин) 12 10. месец 31 (први Канун)

Таблица конверзије за 1917. годину Године 1917. (1332–1333. х.г.) велика календарска реформа ускладила је руми календар са грегоријанским. Ова таблица, преузета и прилагођена из рада Ричарда Б. Роуза, приказује одговарајуће датуме за ту годину.

Османски фискални календар Грегоријански календар Јулијански календар Хиџретски календар Тешрин-и-сани 1–30, 1332. 14. нов. – 13. дец. 1916. 1–30. нов. 1916. 18. мухарем – 17. сафер 1335. Канун-и-еввел 1–31. 14. дец. 1916 – 13. јан. 1917. 1–31. дец. 1916. 18. сафер – 19. реби-ул-еввел Канун-и-сани 1–31. 14. јан. – 13. феб. 1917. 1–30. јан. 1917. 20. реби-ул-еввел – 19. реби-ул-ахир Шубат 1–13. 14–26. феб. 1–13. феб. 20. реби-ул-ахир – 3. џумаде-л-ула Шубат 14. 27. феб. 14. феб. 4. џумаде-л-ула Шубат 15. 28. феб. 15. феб. 5. џумаде-л-ула Март 1, 1333. 1. март 16. феб. 6. џумаде-л-ула Март 2. 2. март 17. феб. 7. џумаде-л-ула Март 3. 3. март 18. феб. 8. џумаде-л-ула Март 4–13. 4–13. март 19–28. феб. 9–18. џумаде-л-ула Март 14–31. 14–31. март 1–18. март 19. џумаде-л-ула – 6. џумаде-л-ахире Нисан 1–30. 1–30. април 19. март – 17. апр. 7. џумаде-л-ахире – 7. раџаб Мајис 1–31. 1–31. мај 18. апр. – 18. мај 8. раџаб – 8. шабан Хазиран 1–30. 1–30. јун 19. мај – 17. јун 9. шабан – 9. рамазан Теммуз 1–31. 1–31. јул 18. јун – 18. јул 10. рамазан – 10. шевал Агустос 1–31. 1–31. авг. 19. јул – 18. авг. 11. шевал – 12. зул-каде Ејлул 1–30. 1–30. сеп. 19. авг. – 17. сеп. 13. зул-каде – 12. зул-хиџе Тешрин-и-еввел 1–31. 1–31. окт. 18. сеп. – 18. окт. 13. зул-хиџе – 14. мухарем 1336. Тешрин-и-сани 1–30. 1–30. нов. 19. окт. – 17. нов. 15. мухарем – 14. сафер Канун-и-еввел 1–31. 1–31. дец. 18. нов. – 18. дец. 15. сафер – 16. реби-ул-еввел Канун-и-сани 1–31, 1334. 1–31. јан. 1918. 19. дец. 1917 – 18. јан. 1918. 17. реби-ул-еввел – 17. реби-ул-ахир Шубат 1–28. 1–28. феб. 19. јан. – 16. феб. 18. реби-ул-ахир – 16. џумаде-л-ула

Види још Списак календара Исламски календар Соларни хиџретски календар Табаристански календар Асирски календар Хебрејски календар Персијски календар Вавилонски календар Преисламски арапски календар Арапски називи грегоријанских месеци

Напомене

Референце

Спољашње везе Међусобно претварање грегоријанских и руми датума

Категорија:Календари засновани на хиџри Категорија:Култура Османског царства