Бејат на Акаби () јесте догађај из историје ислама, у којем је група Ансарија дала заклетву верности Посланику Мухамеду, обавезавши се да ће га штитити. Догађај је добио име по месту Акаба у долини Мина, а ова заклетва била је увод у хиџру Посланика и муслимана у Јасриб, који је касније назван Медина.

Када је прогон Курејшија према муслиманима постајао све жешћи, Посланик је Ислам понудио неким хаџијама у Мини. Шесторица људи из Јасриба су примила ислам. Следеће године, ти исти људи дошли су на хаџ са својим народом, њих дванаесторо из племена Евс и Хазреџ, примили су ислам и дали Посланику заклетву на верност. То је био Први бејат на Акаби. Посланик је са њима послао Мусаба ибн Умаира да их подучава Курану и исламу. У месецу Зу-л-хиџе, три месеца пре хиџре у Медину, што одговара јуну 622. године, изашла су седамдесет и три мушкарца и две жене из Ансарија у време хаџа, и дали су Посланику заклетву да ће га штитити у рату против свих људи, да ће слушати и бити послушни и у оскудици и у изобиљу, и у допадљивом и у неприлици, и када им се даје предност, да се неће спорити око власти са онима који су је достојни, да ће говорити истину где год били, и да се неће бојати прекора никог због Алаха.

Увод Одлазак у Таиф мини|275п|лево|Планине око града Таифа. Након што је прогон Курејшија према Посланику Мухамеду и његовим друговима постао жешћи после смрти Ебу Талиба, Посланик је одлучио да оде у Таиф где је живело племе Сакиф тражећи од њих заштиту и подршку против свог народа, надајући се да ће примити ислам. Отишао је пешице, са Зејдом ибн Харисом, три ноћи пре краја Шевала десете године посланства (3. г. пре Х.), што одговара крају маја или почетку јуна 619. године. У Таифу је остао десет дана, обилазећи њихове прваке, али му се нико није одазвао, већ су га грубо одбили, и нахушкали су своје безумнике на њега, који су га гађали камењем, тако да су му ноге прокрвариле, а Зејд ибн Хариса га је штитио својим телом док није и сам рањен у главу. Посланик се вратио у Меку.

Посланик нуди себе арапским племенима Посланик је почео да обилази хаџије у Мини, распитујући се о племенима једно по једно, питајући где им су боравишта и долазећи им на сајмове у време ходочашћа: Указ, Маџана и Зу-л-Маџаз. Нико му се није одазвао. Од Џабира ибн Абдулаха се преноси: Ел-Вакиди спомиње да је дошао племенима Бену Абс, Бену Сулејм, Гасани, Бену Мухариб, Бену Надр, Мура, Узра и Хадарими, а они су му најгоре одговарали, говорећи:

Први бејат на Акаби мини|275п|лево|Долина Мина, у којој се Посланик састао са шесторицом из Хазреџа, што је био почетак низа сусрета који су завршили хиџром у Медину. Док је Посланик нудио себе племенима код „Акабе“ у Мини, срео је шест особа из Хазреџа из Јасриба, а то су били: Есад ибн Зурара, Авф ибн Харис, Рафи ибн Малик, Кутба ибн Амир ибн Хадида, Укба ибн Амир ибн Наби и Џабир ибн Абдулах ибн Риаб. Посланик их упита: „Ко сте ви?“, а они одговорише: „Ми смо људи из Хазреџа.“ Упита: „Да ли сте савезници Јевреја?“ Одговорише: „Да!“ Рече: „Хоћете ли сести да поразговарамо?“ Рекоше: „Хоћемо.“ Сели су с њим, а он их је позивао Алаху и исламу, и учио им Куран. Тада једни другима рекоше Јевреји су, наиме, претили Хазреџима да ће их побити уз помоћ последњег Посланика. Ових шест људи је тада примило ислам, а потом су се вратили у свој град. Када су стигли у Медину, пренели су своме народу вест о Посланику Мухамеду и позивали га у ислам, све док се вест о њему није проширила свим домовима Ансарија.

Следеће године, на ходочашће је дошло дванаест људи из Ансарија, који су се састали са Послаником код Акабе у Мини и дали му заклетву. Било их је десет из Хазреџа: Есад ибн Зурара, Авф ибн Харис, Муаз ибн Харис, Закван ибн Абд Кајс, Убада ибн Самит, Кутба ибн Амир ибн Хадида, Укба ибн Амир ес-Сулами, Абас ибн Убада, Језид ибн Салаба, Рафи ибн Малик; и двојица из Евса: Увајм ибн Саида и Малик ибн ат-Тијехан. Текст заклетве, како га преноси Убада ибн Самит, гласио је: Ова заклетва била је у складу са заклетвом жена која је објављена касније приликом освајања Меке.

Прелазак Ансарија на ислам мини|275п|лево|Стари панорамски поглед на Медину. Посланик је са онима који су му дали заклетву у Медину послао Мусаба ибн Умаира, да их подучава Курану и исламу. Он је одсео у кући Есада ибн Зураре позивајући људе у Ислам и обављајући са њима молитву. Преко њега је ислам примио Сад ибн Убада, а Сад ибн Муаз је послао Усејда ибн Худајра (њих двојица су тада били поглавари племена Бену Абд ал-Ашхал) да отера Мусаба. Усејд је дошао и рекао њему и Есаду: „Шта вас је довело да заводите наше слабиће? Оставите нас ако вам је стало до живота.“ Мусаб му рече: „Хоћеш ли да седнеш и саслушаш, па ако ти се допадне, прихвати, а ако ти се не допадне, оканићемо се онога што ти смета?“ „Правично си рекао“, одговори он, па седе. Мусаб му је говорио о исламу и учио му Куран, а он упита: „Како се поступа када желите да уђете у ову веру?“ Рекоше му: „Окупаш се, очистиш и очистиш своју одећу, затим изговориш шехадет и обавиш молитву.“ Он прими ислам и рече им: „Иза мене је човек; ако вас буде следио, нико из његовог народа неће изостати. Послаћу вам га одмах – Сада ибн Муаза.“ Затим је дошао Сад ибн Муаз и такође примио ислам.

Са њиховим преласком на ислам, цео њихов народ је примио ислам. Када је Сад примио ислам, обратио се своме народу: Тако се ислам проширио Јасрибом, тако да није остала ниједна кућа Ансарија а да у њој није било муслимана и муслиманки, осим домова Бену Умаја ибн Зејд, Хатма, Ваил и Вакиф.

Преноси се да су Курешије чуле гласника на планини Ебу Кубејс како говори:

Ебу Суфјан упита: „Ко су та два Сада? Сад Бекр, Сад Тамим?“ Ноћу су чули гласника како говори:

Ебу Суфјан тада рече: „Тако ми Алаха, то су Сад ибн Муаз и Сад ибн Убада.“

Други бејат на Акаби

Мусаб ибн Умаир се вратио у Меку, а седамдесет и три мушкарца и две жене из Ансарија кренули су на хаџ. Када су стигли, уговорили су састанак са Послаником код Акабе, средином дана тешрика, након завршетка хаџа. Када је пала ноћ, искрали су се из својих логора кришом, а са њима је био и Абдулах ибн Амр ибн Харам – који је био многобожац – а они су то крили од њега. Те ноћи му рекоше: „О Ебу Џабире, ти си један од наших првака, а ми не желимо да сутра будеш гориво за ватру.“ Упита: „Шта је то?“ Испричаше му вест, и он прими ислам.

Када су се састали са Послаником, Абас погледа у њихова лица и рече: Затим рече:

Они рекоше: Он им рече: Ова заклетва је названа Заклетва рата, јер је садржала обавезу борбе, што није био услов у првој заклетви. Од Убаде ибн Самита се преноси: Заклетву су му давали човек по човек, почевши од Есада ибн Зураре, који је био најмлађи међу њима. Мушкарци су пружали руке Посланику потврђујући заклетву, а двема женама које су дошле са мужевима, Посланик је рекао: То је било у месецу Зу-л-хиџе, три месеца пре хиџре у Медину, што одговара јуну 622. године. Данас се на овом месту налази Месџид ал-беј'а.

Затим им рече: Изабрали су дванаест старешина: девет из Хазреџа: Есад ибн Зурара, Сад ибн ар-Раби, Абдулах ибн Раваха, Рафи ибн Малик, Ел-Бара ибн Ма'рур, Абдулах ибн Амр ибн Харам, Убада ибн Самит, Сад ибн Убада, Ел-Мунзир ибн Амр; и тројицу из Евса: Усејд ибн Худајр, Сад ибн Хајтама, Рифа'а ибн Абд ел-Мунзир. Старешинама је рекао:

Њихова имена Ибн Касир наводи да је Другом бејату на Акаби присуствовало једанаест људи из Евса: Усејд ибн Худајр Ебу ал-Хајсам ибн ат-Тијехан Салама ибн Салама ибн Вакш Захир ибн Рафи Ебу Бурда ибн Нијар Нухајр ибн ал-Хајсам Сад ибн Хајтама Рифа'а ибн Абд ел-Мунзир Абдулах ибн Џубајр Ма'н ибн Ади Увајм ибн Саида

и шездесет и два мушкарца и две жене из Хазреџа: Ебу Ејуб ел-Ансари Муаз ибн Харис Авф ибн Харис Муаввиз ибн Харис Умара ибн Хазм Есад ибн Зурара Сахл ибн Атик Евс ибн Сабит Зејд ибн Сахл (Ебу Талха) Кајс ибн Ебу Са'са'а Амр ибн Газија Сад ибн ар-Раби Хариџа ибн Зејд Абдулах ибн Раваха Башир ибн Сад Абдулах ибн Зејд ибн Салаба Халлад ибн Сувејд Укба ибн Амр ел-Бадри Зијад ибн Лабид Фарва ибн Амр ибн Вадифа Халид ибн Кајс ибн Малик Рафи ибн Малик Закван ибн Абд Кајс Абад ибн Кајс ибн Амир Харис ибн Кајс ибн Амир Ел-Бара ибн Ма'рур Бишр ибн ел-Бара ибн Ма'рур Синан ибн Сајфи ибн Сахр Туфејл ибн Ну'ман ибн Ханса Ма'кил ибн Мунзир ибн Сарх Језид ибн Мунзир ибн Сарх Мас'уд ибн Зејд ибн Субеј Ед-Дахак ибн Хариса ибн Зејд Језид ибн Хидам ибн Субеј Џаббар ибн Сахр ибн Умаја Туфејл ибн Малик ибн Ханса Ка'б ибн Малик Сулејм ибн Амир ибн Хадида Кутба ибн Амир ибн Хадида Језид ибн Амир ибн Хадида Ебу ел-Јуср Ка'б ибн Амр Сајфи ибн Савад ибн Абад Салаба ибн Ганма ибн Ади ибн Наби Амр ибн Ганма ибн Ади ибн Наби Абс ибн Амир ибн Ади Халид ибн Амр ибн Ади ибн Наби Абдулах ибн Унајс Абдулах ибн Амр ибн Харам Џабир ибн Абдулах ибн Амр ибн Харам Муаз ибн Амр ибн Џамух Сабит ибн Џад' Умајр ибн Харис ибн Салаба Хадиџ ибн Салама Муаз ибн Џебел Убада ибн Самит Абас ибн Убада ибн Надла Језид ибн Салаба ибн Хазама Амр ибн Харис ибн Кинда Рифа'а ибн Амр ибн Зејд Укба ибн Вахб ибн Калда Сад ибн Убада Мунзир ибн Амр Ум Умара Нусејба бинт Ка'б Ум Мани' Асма бинт Амр ибн Ади

Реакција Курејшија на заклетву Када су Курејшије сазнале за заклетву, њихове вође су отишле у Јасриб да се жале, али многобошци из Хазреџа нису ништа знали о овој заклетви, па су је порекли. Када су се вође Меке вратиле и увериле се у истинитост вести, кренуле су у потеру за муслиманима који су дали заклетву. Стигли су Сада ибн Убаду и Мунзира ибн Амра. Мунзир је успео да побегне, али су Сада ухватили, везали му руке о врат, и одвукли га у Меку тукући га. Тада су дошли Џубејр ибн Мут'им и Харис ибн Харб ибн Умаја и ослободили га из њихових руку, јер су имали трговачке односе и савез са Садом. Ансарије су се договориле да крену за њим када су га изгубили из вида, али он им се убрзо придружио, те су сви стигли у Медину.

Види још Хиџра Бејат Месџид ал-беј'а Бејат ар-Ридван Сира Мухамед у Меки

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Први бејат на Акаби, чланци Ислам веба Поуке из Другог бејата на Акаби, чланци Ислам веба Први бејат на Акаби, предавања Мухамеда Ратиба ан-Набулсија Шта значи Први бејат на Акаби, сајт Мавду

Категорија:Мухамед Категорија:Сира Категорија:Мухамедови споразуми