Врсте знања
Према облику А приори и а постериори знање — ови термини се користе у вези са расуђивањем (епистемологија) како би се разликовали нужни закључци од првих премиса. А приори знање или оправдање — знање које је независно од искуства, као код математике, таутологија („Све нежење су неожењени мушкарци”) и дедукције из чистог ума (нпр. онтолошки докази). А постериори знање или оправдање — знање које зависи од искуства или емпиријских доказа, као код већине аспеката науке и личног знања. Дескриптивно знање — такође се назива декларативно знање или пропозиционално знање, то је врста знања која се, по својој природи, изражава у декларативним реченицама или индикативним пропозицијама (нпр. „Капибаре су глодари” или „Пада киша”). Ово се разликује од онога што је опште познато као „знање како” или процедурално знање (знање како, и посебно како најбоље, обавити неки задатак), и „знање о”, или знање кроз познанство (знање о постојању нечега). Искуство — знање или овладавање догађајем или темом стечено кроз учешће у њему или изложеност њему.Упоредите различите савремене дефиниције дате у Оксфордском речнику енглеског језика (OED, 2. издање, 1989): „[...] 3. Стварно посматрање чињеница или догађаја, које се сматра извором знања.[...] 4. a. Чињеница да је неко свесно субјект стања или услова, или да је свесно погођен догађајем. [...] b. У религиозној употреби: Стање ума или осећања које чини део унутрашњег религиозног живота; ментална историја (особе) у вези са религиозном емоцијом. [...] 6. Оно што је доживљено; догађаји који су се одиграли у оквиру знања појединца, заједнице, човечанства у целини, било током одређеног периода или уопштено. [...] 7. a. Знање које произилази из стварног посматрања или из онога што је неко претрпео. [...] 8. Стање бављења било којим одељењем проучавања или праксе, пословима уопште, или у односима у животу; мера до које, или дужина времена током којег је неко био тако заузет; склоности, вештина, расуђивање итд. који су тиме стечени.” Емпиријски доказ — такође се назива емпиријским подацима, емпиријским знањем и чулним искуством, то је збирни термин за знање или извор знања стеченог путем чула, посебно посматрањем и експериментисањем. Након Имануела Канта, у филозофији је уобичајено да се знање стечено на овај начин назива а постериори знањем. Ово се супротставља а приори знању, знању доступном само из чистог ума. Искуствено знање — знање стечено кроз искуство. Експлицитно знање — знање које се може лако артикулисати, кодификовати, приступити му и вербализовати га. Може се лако пренети другима. Већина облика експлицитног знања може се чувати у одређеним медијима. Информације садржане у енциклопедијама и уџбеницима су добри примери експлицитног знања. Екстелигенција — термин који су сковали Ијан Стјуарт и Џек Коен у својој књизи Figments of Reality из 1997. године. Они га дефинишу као културни капитал који нам је доступан у облику екстерних медија (нпр. племенске легенде, фолклор, дечје песмице, књиге, видео касете, ЦД-РОМ-ови итд.). Знање кроз познанство — према Бертранду Раселу, знање кроз познанство се добија директном узрочном (на искуству заснованом) интеракцијом између особе и објекта који та особа перципира. Чулни подаци из тог објекта су једине ствари са којима људи икада могу постати упознати; они никада не могу истински ЗНАТИ сам физички објекат. Разлику између „знања кроз познанство” и „знања кроз опис” промовисао је Расел (посебно у свом раду On Denoting из 1905. године). Расел је био изузетно критичан према еквивокалној природи речи „знати”, и веровао је да је еквивокација произашла из неуспеха да се направи разлика између две фундаментално различите врсте знања. Слободно знање — знање објављено на такав начин да корисници имају слободу да га читају, слушају, гледају или на други начин искусе; да уче из њега или са њим; да копирају, прилагођавају и користе га у било коју сврху; и да деле дело (непромењено или измењено). Иако се дељено прећутно знање сматра имплицитно слободним, (експлицитно) слободно знање се дефинише као генерализација дефиниције слободног софтвера. Процедурално знање — такође познато као императивно знање, то је знање које се користи у извршавању неког задатка. Често се назива „знањем како” и супротставља се „знању да” (дескриптивно знање). Прећутно знање — врста знања коју је тешко пренети другој особи путем записивања или вербализације. На пример, да је Лондон у Уједињеном Краљевству је део експлицитног знања које се може записати, пренети и које прималац може разумети. Међутим, способност говора језика, мешења теста, свирања музичког инструмента или дизајнирања и коришћења сложене опреме захтева све врсте знања која нису увек експлицитно позната, чак ни стручним практичарима, и која је тешко или немогуће експлицитно пренети другим корисницима. Знање прага
Према обиму
Општепознато знање — знање које је познато свима или скоро свима, обично у односу на заједницу у којој се термин користи. Знање купаца — знање за, о, или од купаца. Доменско знање — валидно знање које се користи за означавање области људског деловања, аутономне рачунарске активности или друге специјализоване дисциплине. Темељно знање — знање неопходно за разумевање или корисно примењивање даљег знања у некој области. Опште знање — информације које су се временом акумулирале кроз различите медије. Ова дефиниција искључује високо специјализовано учење које се може добити само екстензивном обуком и информације ограничене на један медиј. Опште знање је важна компонента кристализоване интелигенције и снажно је повезано са општом интелигенцијом и са отвореношћу ка искуству. Метазнање — знање о знању. Библиографије су облик метазнања. Обрасци унутар научне литературе су други.
Самоспознаја — информације на које се појединац ослања када тражи одговор на питање „Какав сам ја?”. Традиционално знање — системи знања уграђени у културне традиције регионалних, аутохтоних или локалних заједница. Традиционално знање укључује врсте знања о традиционалним технологијама егзистенције (нпр. алатима и техникама за лов или пољопривреду), бабиштву, етноботаници и еколошком знању, традиционалној медицини, небеској навигацији, етноастрономији, клими и другом. Ове врсте знања, кључне за опстанак и преживљавање, углавном се заснивају на акумулацији емпиријског посматрања и интеракцији са окружењем. Традиционално еколошко знање
Квалитети знања
Време полураспада знања
Структура знања
Таксономије Врсте предметних таксономија Класификација докумената Библиотечка класификација Таксономија за претраживаче Специфичне таксономије знања Фигуративни систем људског знања Propædia — први од три дела 15. издања Енциклопедије Британике, који представља њен Преглед знања. Систем дрвета знања
Врсте корпуса забележеног знања
Академске дисциплине — грана знања која се предаје и истражује као део високог образовања. Дисциплину научника обично дефинишу и признају универзитетски факултети и учена друштва којима припада, као и академски часописи у којима објављује истраживања. Међутим, не постоје формални критеријуми за дефинисање академске дисциплине. Корпус знања (BOK) — специјализован термин у репрезентацији знања који означава скуп концепата, термина и активности који чине професионални домен, како га дефинише релевантно учено друштво или професионално удружење. Курикулуми — множина од курикулум, што значи укупност студентских експеримената који се дешавају у образовном процесу. Термин се често односи специфично на планирани редослед инструкција, или на поглед на планирана искуства ученика у смислу наставних циљева едукатора или школе. Многе земље имају националне курикулуме у основном и средњем образовању, као што је Национални курикулум Уједињеног Краљевства. Енциклопедије — врста референтног дела или компендијума који садржи свеобухватан сажетак информација из свих грана знања или одређене гране знања. Glossary of Library Terms. Riverside City College, Digital Library/Learning Resource Center. Retrieved on: November 17, 2007. Енциклопедије су подељене на чланке или уносе, којима се обично приступа абецедно по називу чланка. Енциклопедијски уноси су дужи и детаљнији од оних у већини речника. Уопштено говорећи, за разлику од речничких уноса, који се фокусирају на лингвистичке информације о речима, енциклопедијски чланци се фокусирају на чињеничне информације које се тичу предмета по којем је чланак назван. База знања Лична база знања Библиотеке — библиотека је збирка извора информација и сличних ресурса, доступна дефинисаној заједници за референцу или позајмљивање. Она пружа физички или дигитални приступ материјалу и може бити физичка зграда или просторија, виртуелни простор, или обоје."Library ... collection of books, public or private; room or building where these are kept; similar collection of films, records, computer routines, etc. or place where they are kept; series of books issued in similar bindings as set."--Allen, R. E., ed. (1984) . pp. 421 Збирка библиотеке може укључивати књиге, периодику, новине, рукописе, филмове, мапе, графике, документе, микроформе, ЦД-ове, касете, видео касете, ДВД-ове, Blu-ray дискове, е-књиге, аудиокњиге, базе података и друге формате. Библиотеке варирају у величини од неколико полица књига до неколико милиона ставки.
Специфични корпуси забележеног знања, према врсти
Специфични корпуси знања (корпуси знања, у контексту поља репрезентације знања) :en:Canadian IT Body of Knowledge :en:Civil Engineering Body of Knowledge :en:Common Body of Knowledge :en:Enterprise Architecture Body of Knowledge :en:Geographic Information Science and Technology Body of Knowledge :en:Project Management Body of Knowledge :en:Software Engineering Body of Knowledge :en:Data Management Body of Knowledge Специфичне енциклопедије Библиографија енциклопедија Списак енциклопедија према грани знања Списак енциклопедија према језику Списак историјских енциклопедија Списак онлајн енциклопедија Википедија — највећа енциклопедија на свету. То је бесплатан, вишејезични, колаборативни пројекат енциклопедије заснован на вебу који подржава непрофитна Задужбина Викимедија. Њених више од 20 милиона чланака (преко 6,89 милиона на енглеском) написали су заједнички волонтери широм света. Скоро све њене чланке може уређивати свако ко има приступ сајту, и има око 100.000 редовно активних сарадника. Специфичне базе знања Knowledge Vault — база знања коју је креирао Google. Од 2014. године садржала је 1,6 милијарди чињеница које су аутоматски прикупљене са интернета.
Епистемологија (филозофија знања)
Епистемологија — филозофија знања. То је проучавање знања и оправданог веровања. Она преиспитује шта је знање и како се оно може стећи, као и обим до којег се знање релевантно за било који дати предмет или ентитет може стећи. Већи део дебате у овој области фокусирао се на филозофску анализу природе знања и како се оно односи на повезане појмове као што су истина, веровање и оправдање. DIKW пирамида — теоријски модел односа између података, информација, знања и мудрости Занемаривање знања — неуспех у примени знања Теорија знања (IB курс) — курс повезан са епистемологијом
Управљање знањем
Управљање знањем (списак)
Директор за знање Биланс стања знања Екосистем знања Мобилизација знања Организација знања (напор) Систем организације знања Организација знања (компанија или агенција) Пренос знања Радник знања
Стицање знања
Методе стицања знања Истраживање (експлорација) Истраживање свемира Откровење Истраживање Научни метод Експериментисање Учење Аутодидактизам — самообразовање; чин самоусмереног учења о предмету или предметима о којима особа има мало или нимало формалног образовања. Читање Студирање Изградња знања Заједнице за изградњу знања
Складиштење знања Знање се може складиштити у:
Књиге Базе знања Онтологија — формално именовање и дефинисање типова, својстава и међусобних односа ентитета који стварно или фундаментално постоје за одређени домен дискурса.