Флоријан Вермерш

Флоријан Вермерш (; Гент, 12. март 1999) белгијски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим УАЕ тим емирејтс ХРГ. Освојио је једном Свјетско првенство на шљунку и једном је завршио Париз—Рубе на другом мјесту.

Каријера 2019—2024.

Током јуниорске каријере такмичио се у циклокросу, освојио је једном првенство Белгије и два пута је учествовао на Свјетском првенству, али је изјавио да је током прве сезоне у категорији до 23 године схватио да не напредује у циклокросу а да је све бољи на друму и одлучио је да се потпуно посвети друмском бициклизму. Са 18 година постао је одборник странке Отворени свијет у Локристију, о чему је изјавио да је познавао градоначелника и учланио се у странку, а да га је затим он питао жели ли да се кандидује на изборима за одборнике јер је имало једно слободно мјесто у странци. Он је пристао, истакавши да није замишљао да ће бити изабран и да ће бити одборник са 18 година. Године 2019. прешао је у тим Лото—судал до 23 године, са којим је током сезоне освојио првенство Белгије за возаче до 23 године и трку Тур де Мозеле уз три етапне побједе, а упоредо са бициклизмом студирао је историју на Универзитету у Генту. Изјавио је да је највише био фокусиран на 19. и 20. вијек, на Први и Други свјетски рат и термин -{Fin de siècle}-, да је на километар од куће у којој живе његови родитељи бункер из Другог свјетског рата и да су га све те ствари привукле да студира историју. Године 2020. освојио је трку Брисел—Зеперен, гдје је био у бијегу 60 километара са још двојицом возача и побиједио их је у спринту. Дана 1. јуна 2020. промовисан је у први тим Лото—судала. Крајем августа је Брисел сајклинг класик завршио на четвртом мјесту, у спринту у којем је побиједио Тим Мерлије, а у финишу сезоне је Гент—Вевелгем завршио на 13 мјесту, скоро два минута иза Мадса Педерсена који је побиједио у спринту прве тројице возача.

Године 2021. завршио је Класик Бриж—Де Пан на 15 мјесту, у спринту у којем је побиједио Сем Бенет, а два дана касније завршио је Е3 саксо банк класик на 16 мјесту, три минута иза Каспера Асгрена. У мају је Сиркит де Валоније завршио на осмом мјесту у спринту у којем је побиједио Кристоф Лапорт. У јуну је возио Тур де Свис, гдје је хронометар на првој етапи завршио на осмом мјесту, 22 секунде иза Стефана Кинга, а три дана послије трке првенство Белгије у вожњи на хронометар завршио је на шестом мјесту, минут и осам секунди иза Ива Лампара. У јулу је возио Тур де Валоније трку, гдје је био у бијегу на неколико етапа и освојио је брдску класификацију. У августу и септембру је возио своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на неколико етапа и завршио је на 120 мјесту у генералном пласману, скоро пет сати иза Приможа Роглича. У септембру је учествовао на Свјетском првенству, гдје је освојио бронзану медаљу у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, завршивши на трећем мјесту, 11 секунди иза Јохана Прајс Пјетерсена и секунду иза Лука Плапа. Почетком октобра је возио Париз—Рубе, који је због пандемије ковида 19 био одложен, гдје је био у бијегу у групи од 30 возача, одакле се издвојио са још три возача на 144 -{km}- до циља, а на 129 -{km}- до циља је Лук Роув имао механичких проблема, а Макс Валшајд је пао и на челу су остали Вермерш и Нилс Екхоф који су имали минут предности испред прве групе пратилаца. На 83 -{km}- до циља достигла их је група у којој су били остали бјегунци, а на 63 -{km}- до циља на челу су остали Ђани Москон, Вермерш и Том ван Асбрук. Москон је напао на 53 -{km}- до циља, што нико није пратио и брзо је стекао минут предности, а на сектору 9 је група у којој је био Матје ван дер Пул достигла Вермерша и Ван Асбрука. На 26 -{km}- до циља Москон је пао на сектору 7, а на сектору 4 Карефур де л’Арбе је Ван дер Пул напао, што су пратили само Вермерш и Сони Колбрели и достигли су Москона на 16 -{km}- до циља, који је одмах отпао. Њих тројица су дошли на велодром заједно, Вермерш је напао на уласку у последњи круг, Колбрели је мало касније реаговао, али га је обишао и побиједио, док је Вермерш завршио на другом мјесту, испред Ван дер Пула. Послије трке медији су га поредили са Томом Боненом, а он је изјавио да је добио велику медијску пажњу, због чега им је рекао да ће током првог дијела седмице прихватити све захтјеве за интервјуе али да током другог дијела мора да се спрема за Париз—Тур.

Године 2022. завршио је Гент—Вевелгем на 19 мјесту, у групи која је дошла на циљ осам секунди иза прве четворице возача гдје је у спринту побиједио Бинијам Гирмај. У мају је Гран при ди Морбијан завршио на деветом мјесту, у спринту у којем је побиједио Жилијен Симон, а недељу дана касније возио је Антверпен порт епик, гдје је напао заједно са још пет возача на 30 -{km}- до циља и стекли су предност испред групе. У последњих десет километара је напао, што нико није пратио и побиједио је осам секунди испред Ђанија Вермерша, чиме је остварио прву професионалну побједу. Првенство Белгије у вожњи на хронометар завршио је на шестом мјесту, два минута иза Евенепула, након чега је у јулу возио Тур де Франс по први пут, који је завршио на 107 мјесту у генералном пласману, четири и по сата иза Јонаса Вингегора. У септембру је класик Ежен Рогеман Стекене завршио на другом мјесту у спринту, иза Џека Руткин Греја, а у октобру је трку Серинисима гравел на шљунку завршио на четвртом мјесту, у четворочланој групи која је дошла на циљ 13 секунди иза Робина Фројдовоа.

мини|лево|Вермерш на Тур де Франсу 2023.

На почетку сезоне 2023. Класика де Алмерија завршио је на 11 мјесту у спринту у којем је побиједио Матео Москети, а затим је Алберт Ахтерес профонде ван Дренте завршио на четвртом мјесту, последњем у трочланој групи која је дошла на циљ осам секунди иза Пер Странд Хагенеса. Дана 2. априла возио је Ронде ван Фландерен, гдје је заједно са још возача напао на 100 -{km}- до циља и достигли су бјегунце. Након што их је достигла група у којој су били Тадеј Погачар и Ван дер Пул, отпао је на последњем прелазу преко успона Ауде Кваремонт и завршио је на 12 мјесту, три и по минута иза Погачара. Недељу дана касније возио је Париз—Рубе, гдје је Ваут ван Арт напао на сектору 20, на 100 -{km}- до циља, што је пратило пет возача, а затим их је достигло још осам. Вермерш је радио иза заједно са Лапортом и Натаном ван Хојдонком покушавајући да достигну водеће, али су губили вријеме, достигли су неколико возача и у спринту је завршио на 12 мјесту, четири минута иза Ван дер Пула. У мају је Тро Бро Леон завршио на осмом мјесту, пет секунди иза прве групе гдје је у спринту побиједио Ђакомо Ницоло, након чега је Тур ди Финистере завршио на деветом мјесту у спринту у којем је побиједио Пол Пенет, а дан касније је Букле се л’Олне завршио на другом мјесту у спринту, иза Грега ван Авермата. Крајем маја, Антверпен порт епик завршио је на четвртом мјесту, у групи која је дошла на циљ 16 секунди иза Дриса де Бонта, након чега је Дварс дор хет Хагеланд завршио на трећем мјесту, последњем у спринту прве групе, иза Расмуса Тилера и Стана ван Трихта. У јулу је возио Тур де Франс, гдје је био у бијегу на неколико етапа и завршио је на 120 мјесту у генералном пласману, преко пет сати иза Вингегора, након чега је Денмарк рунт завршио на петом мјесту у генералном пласману, два минута иза Мадса Педерсена. Крајем августа возио је Реневи тур, гдје је хронометар на другој етапи завршио на петом мјесту, 21 секунду иза Џошуе Тарлинга. На трећој етапи је Тим Веленс напао на претпоследњем кругу и група се раздвојила, у финишу је Мик Теунисен напао и побиједио, док је Вермерш завршио на седмом мјесту, осам секунди иза и дошао је на треће мјесто у генералном пласману, 26 секунди иза Веленса и двије секунде иза Лампара. На четвртој етапи је узео три секунде бонификације а Лампар једну и дошао је на друго мјесто у генералном пласману, са истим временом као Лампар, 23 секунде иза Веленса. На последњој, петој етапи, времена за генерални пласман су се узимала на 5 -{km}- до циља након протеста возача због опасне руте, тај циљ је прешао са групом и трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 23 секунде иза Веленса. У септембру је Супер 8 класик завршио на трећем мјесту у спринту прве групе од седам возача, иза Ван дер Пула и Ентонија Тиржиса, након чега се у октобру такмичио на шљунку, гдје је Европско првенство завршио на петом мјесту, минут и 20 секунди иза Јаспера Стојвена. Недељу дана касније возио је Свјетско првенство на шљунку, гдје се одвојио заједно са још пет возача на успону Ногароло, а затим се издвојио са Мохоричем и Конором Свифтом на 96 -{km}- до циља и стекли су четири минута предности испред четворочлане групе. Свифт је отпао на успону Сан Виђилио, а затим је отпао и Вермерш на успону Ла Сере на 18,6 -{km}- до циља, али је одржавао мали заостатак до 14,5 -{km}- до циља када му је спао ланац. До краја се разлика повећавала и завршио је на другом мјесту, 43 секунде иза Мохорича. Три дана касније Ђиро дел Венето завршио је на трећем мјесту у спринту прве шесторице возача, иза Доријана Годона и Тобијаса Халанд Јоханесена након што се група раздвојила у спринту на успону. Дана 13. октобра возио је Серинисима гравел трку на шљунку, гдје се издвојио заједно са још шест возача у последњем кругу, на 37 -{km}- до циља, а затим су на успону у финишу возачи отпадали и остао је са Ђанијем Вермершом на челу. На циљ су дошли заједно, Ђани Вермерш је почео да спринта први, али га је Флоријан Вермерш обишао у последњих 20 метара и побиједио је. Два дана касније, Венето класик завршио је на седмом мјесту, 45 секунди иза Давидеа Формола.

Сезону 2024. почео је на класику Вуелта чиклиста а ла регион де Мурсија, гдје је пао на спусту на 91 -{km}- до циља приликом чега је задобио неколико прелома. Морао је да пропусти прољећне класике, а такмичењу се вратио у јуну на првенству Белгије у друмској вожњи. У финишу сезоне је возио Свјетско првенство на шљунку, гдје се одвојио у групи од седам возача, а затим је напао на 40 -{km}- до циља, што је пратио само Ван дер Пул и стекли су минут предности на 20 -{km}- до циља. Ван дер Пул је напао на 13 -{km}- до циља, што Вермерш није могао да прати и завршио је на другом мјесту, минут и три секунде иза Ван дер Пула, чиме је освојио сребрну медаљу другу годину заредом.

2025—

десно|мини|Вермерш са тимом на Лијеж—Бастоњ—Лијежу 2025.