Никола, кнез Захумља (друга половина 10. века) био је кнез, односно архонт у области Захумља. Током раног средњовековног периода, Захумска кнежевина била је једна од најзначајнијих српских земаља, а простирала се између Травуније на истоку и Неретљаснке области на западу, обухватајући приморске крајеве од Дубровника до реке Неретве. Захумски кнез Никола, који је владао у другој половини 10. века, сматра се једним од наследника ранијег захумског кнеза Михаила Вишевића из првих деценија 10. века. Никола је познат само на основу печата који је пронађен приликом археолошких ископавања, а према сфрагистичким одликама датира се у последње деценије 10. века.
мини|265п|Захумље и друге српске земље у 10. веку
Поред карактеристика самог печата, на датовање Николине владавине у позније деценије 10. века додатно је утицао и изостанак помена Михаилових наследника у знаменитом историографском спису византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959), под насловом О управљању царством, где је забележено да су Захумљани били Срби, а на просторни опсег српског етничког простора у раном средњовековном периоду указују и Анали франачког краљевства у којима је под 822. годином забележено да су Срби народ који држи велики део Далмације (), што је на готово истоветан начин поновљено и у Фулданским аналима ().
Приликом аналазизе Николиног печата, француски историчар Вивјан Прижон () је у контексту историјских збивања из 10. и 11. века указао и на извесне податке из позног Летописа попа Дукљанина, а првенствено на казивања о појединим личностима које су у том наративном извору представљене као кнежеви Захумља и суседних области. Нагласивши да се многе од тих личности не помињу изван Летописа (травунско-захумски кнез Драгимир са краја 10. или почетка 11. века и други), исти научник је указао и на тадашњи обичај двоструког именовања путем употребе крштеног и народног имена, допустивши тим поводом и могућност идентифкације неког од тих кнежева са архонтом Николом, али без извођења коначних закључака о том питању.
Печат захумског кнеза Николе Печат захумског кнеза Николе пронађен је током новијих археолошких ископавања на локалитету Орикос код града Валоне у данашњој Албанији. Израђен је од олова и кружног је облика, са пречником од 22 mm. Добро је очуван и читљив. На предњој страни налази се представа светитеља са пропратним натписом, док се на другој страни налази власнички натпис са поменом захумског архонта Николе. На обе стране, натписи су исписани грчким језиком и писмом, што је било карактеристино за тадашње печате на српским и ширим јужнословенским просторима. Натписи на печату гласе: аверсна страна: + Κ(ύρι)ε βοήθ(ει) τῷ σῷ δούλ(ῳ) реверсна страна: + Νικολάο ἄρχοντ(ι) Ζαχλ(ού)μ(ων) [или: Ζαχλ(ου)μ(ίας)] Печат је први пут објављен у српској јавности од стране археолога Рашка Рамаданског и разматран је у контексту српске раносредњовековне сигилографије.
Референце
Литература
Спољашње везе Raško Ramadanski (2025): Pečat Petra, zaštitnika i arhonta Srbije
Категорија:Захумље Категорија:Српски кнезови Категорија:Владари у Европи у X веку