мини|Улица Краља Петра I Карађоршевића - Царски друм

Царски друм је главна градска улица у Бањој Луци. Данас позната и као улице Краља Петра I Карађорђевића и Младена Стојановића. Печат овој улици даје дрворед чија је садња била започета још 1882. године, дуж ове улице налазе се и аутентични стамбени објекти из периода Аустроугарске окупације као и мала железничка станица позната под називом ”Станица Краљев друм”.

Данас се на месту станице налази Музеј, са старим дрворедима, културно-историјским споменицима, вилама и другим грађевинама, прдстављају оличење града.

Царски друм у Бањој Луци Бања Лука је град у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у овом гарду су се преплитале културе, обичаји и утицаји. Све то је оставило велики утицај на архитектуру појединих делова града, као и на великом броју културно-историјских споменика као подсетних различитих епоха. Град је познат по Царском друму, главној улици града, која својим старим дрворедима липе и кестена, са великим бројем вила изграђене у Аустроугарском периоду, дају посебан печат граду. Амбијенталне целине Царског друма чине улице Краља Петра I Карађорђевића и Младена Стојановића. Царски друм је 2022. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.

Ова целина обухвата и десет вила са дрвоиштем у улици Петра Кочића, са иточне стране је реконструисан објекад некадашње евангелистичке цркве и зграда станице ”Каљев друм”. Северни део Царског друма представљао је репрезентативни улаз у град, док већ крајем 19. века тај део се претвара у стамбену целину сачињеу од луксузних вила у стилу необарока, неоромантизма, са раскошном пластиком на фасади. мини|Реконструисана стара железничка станица Царев друм

Станица Краљев друм За време Отоманског царства, тадашњи султан Абдул Азиз је шездесетих година 19. века донео одлуку да се гради тзв. Цариградска магистрала, тј. железничка станица која би повезивала Цариград са Бечом. Године 1869. потписан је уговор о радњи пруге.

Историја До данашњег изгледа Бање Луке и Царског друма дошло је дугим путем кроз историју смењивањем различитих епоха, а започиње најпре Римском епохом где је на месту садашње Бање Луке пролазио пут који је повезивао Сербиниум (данашња Градишка) и Салон ( у близини данашњег Сплита) , који су били стациониеани у Панонији и Далмацији, тадашњи пут соли, који је ишао уз реку Врбас. Затим за време Отоманског царства Бања Лука је започела да поприма садашњи изглед, повезали су се Горњи и Доњи Шехер. При крају Отоманског царства је овај пут добио име Царски друм.Потом је дошао период Аустроугара, где долази до даље урбанизације и почиње са попримањем изгледа европских градова. Након Првог Светског рата била је преименована у улицу Краља Александра, затим након Другог Светског рата поново је преименована у Титов друм, и након 1995. је преименована у Краљ Петар I Карађорђевић које име носи и данас.

Бања Лука је одувек била позната по зеленилу и своим дрворедима, још од шездесетих година 17. века путописац Евлија Челебија описује како свака богатија кућа има свој воћњак и башту.

мини|лево|усправно|Али-Риза паша

О садњи бањалучких дрводеда су писали др Ђорђе Микић, др Зоран Пејашиновић и многи други, према њиховом писању, за настанак дрвореда заслужан је аустроугарски дивизијски генерал Алфред фон Јелсон, командант 13, дивизије у Бањој Луци. Дрвореди су требали да замене стабла воћа, попут шљива, трешње и ораха, које су претходно биле засађене за време управе Али-Риза паше, а које је народ уништио берући плодове. Војска је у фебруару 1880. године по наређењу поменутог генерала донели су саднице бора, липе, кестена и оморике са Козаре и засадила са обестране, од Дивзијске команде до касарне Врбас (Алеја Св. Саве) и уз Царски друм (Краља Петра I Карађорђевића) у дужини од 1200 корака.

Касније 1885, године засађено је још 17км дрвореда, са више од 4700 стабала уз Царски друм од Предграђа до Горњег шехера, као и уз паралелне и укрштајуће улица обе стране Врбаса. Једна од тих алеја је и Алеја уздисаја, данашња Јована Дучића.

Прве виле дуж Царског друма су почеле да се граде у хрићанском делу града последње деценије 19. века, углавном су биле намењене за индустријске и високопозиициониране чиновнике аустроугарске власти у Бањој Луци. Вила Иде Михаиновић уписана је у земљишне књиге најраније, 1893. године, објекат Фридриха Клумера (Friedrich Klummer) изграђена је 1896. године, док нешто касније 1989. године изграђене су неколико нових репрезентативних објеката у овом насељу: виле Јохана Дробила, Занфе Милић, Ксенофона Цита (Zitt, срушена) и генерала Вилхема Штокмана (Wilhelm Stockmann), док вила свештеника Антона Ћурчића евидентирана је у земљишним књигама 1899. године. Изградњом вила и садњом дрвореда, Царски друм је наликовао на друге европске градове, што је чинило да овај предео постане чест мотив тадашњих фотографија и разгледница.

Велики доприност у фотографисању Бање Луке је имао Јохан Патзелт, који је осамдесетих година 19. века, дошао из Карловца у Бањој Луци и отворио свој фото-атеље у граду. Осим портрета, снимао је и екстеријер.

Први објекти јавног карактера из периода аустроугарске управе који су наговестили даљи развој града је Царска кућа изграђена 1878. године, односно Војна команда, годину дана касније изграђена је православна црква, док је Српска школа изграђена 1907. године.

Аустроугарски утицај По одласку Отоманског царства, долази Аустроугарски окупатори 1878. која означава нови правац развоја подручија данашње Бање Луке. За разлику од осталих градова Босне и Херцеговине након што су Аустроугари окупирали градове тада под влашћу Отоманског царства, овај град није био разорен па су већина већ постојећих грађевина остала нетакнута. Ова промена је довела до настанка два дела града Европска варош и Отоманска чаршија и Латинска варош. Постојала је приметна разлика између старог дела града (Отоманске махале) и новог дела града. Стари део града је чувао историјску заоставштину претходне владавине, док нови део је започео са урбанизацијом и градњом по узору на Европске градове.

Бања Лука је Аустроугаре дочекала као заостало насеђе док је за време време њихове владавине узнапредовала. Дошло је до настанка нових саобраћајница, водовода, канализације, елекручне расвете, такође је дошло до развоја трговине и привреде. Жележничким путем се даље пласирало дрвно богатсво које се ширило у Двојну монархију.

Изградња великог број јавних установа је започета 1879., попут нових организација као што су банке, железничке станице, болнице, суд, школе, индустријске грађевине и војне установе. У овом периоду се ова улица називала Крајзерстрасе (Kaiserstrasse).

У овом периоду настале су следеће установе гимназија ”Велика реалка” (1895.), фабрика дувана (1888.), железничка станица (1891.) и Дрвопрепађивачко предузеће ”Босна холц”.

Царски друм данас Уз Царски друм засађени дрвореди су данас неизоставни део урбаног идентитета града.

Први објекти јавног карактера из периода аустроугарске управе који су наговестили даљи развој града је Царска кућа, односно Војна команда, у којој је данас смештен архив Републике Српске. Данас се је вила свештеника Антона Ћурчића додељена на коришћење након Другог светског рата, у објекту се данас налази заоставштина академика Владе Милошевића.

Референце

Литература

Категорија:Улице Бање Луке