Леонид Виленович Кантер (украјински: Леонід Віленович Кантер; 27. јул 1981. Кијев – 4. јун 2018. село Обирок, Черниговска област, Украјина) био је украјински продуцент, филмски редитељ, документариста, телевизијски новинар, путник, писац и културни активиста. Био је најпознатији по својим филмовима који су хронолошки приказивали руско-украјински рат и по суоснивању умјетничког села Обирок у Черниговској области на сјеверу Украјине. Посебно се издвајају култни документарни филмови о рату у источној Украјини - «Війна за свій рахунок», «Добровольці Божої чоти» и «Міф».
Биографија Рођен у Кијеву и тамо је провео своје дјетињство. Кантер је дипломирао на Кијевском природно-математичком лицеју бр. 145 1998. године, а касније је студирао на Кијевском националном универзитету за позориште, филм и телевизију И. К. Карпенко-Кари. Већ на првој години студија радио је као новинар и водитељ у Националној телевизијској компанији Украјине.
1999. - водитељ програма „Прийдешні знаменитості“.
2002. - стекао је прво високо образовање на Националном универзитету за позориште, филм и телевизију „Иван Карпенко-Кари“ (специјалност „позоришни и филмски глумац, телевизијски водитељ“). 2005. - друго високо образовање на КНУТКіТ (специјалност „телевизијски редитељ“).
2003. — основао филмски студио „Lizard Films“, који је снимио око 50 кратких филмова, неколико играних и документарних филмова. Улоге тумаче Леонид Курављов, Лидија Федосејева-Шукшина, Володимир Жириновски, Витас, Дмитриј Дјужев, Александар Смирницки и други.
2004—2007 — предавач на КНУТКиТ-у.
2005. — у групи студената помагао у рашчишћавању планинске стазе у правцу првог украјинског туристичког склоништа „Плісце“.
2007. — настанио се на фарми Обирок у Черниговској области, гдје је створио умјетнички центар — креативно насеље, гдје је окупљао пријатеље из цијелог свијета, организовао фестивале, умјетничке догађаје, креативне школе и народне празнике. Међу најпознатијима — фестивал «ХЛІБ своїми руками», међу чијим гостима су били, посебно, филмски редитељ Михаило Иљенко, министри Игор Швајка, Володимир Омељан и први афро-етнички фестивал „Мама Африка“.
Од почетка 2010-их, промовисао је идеју о стварању резервата природе у близини села Обирки, али није завршио овај пројекат.
У марту 2014. године, самостално је извршио напад на градове Крима који су се припремали за руску окупацију. Посетио је Симферопол, Бахчисарај, Феодосију, Керч и Севастопољ. О ситуацији у овом другом је говорио уживо на Јавној телевизији 19. марта 2014. године:
Породица Био је ожењен Дијаном Карпенко, одгајао је троје дјеце: Магдалену, Патагонију и Дарјана. Од краја 2008. године живио је са породицом у умјетничком селу Обирок у Бахматском округу. Разведен је.
Мајка Леонида Кантера живи у Израелу.
Отац Леонида Кантера, Вилен Лвович Кантер, био је наставник физике у кијевској школи број 145.
Смрт Кантер је 4. јуна 2018. године пронађен мртав на фарми у Обироку од простријелне ране у глави. Мирослав Гај, Леонидов пријатељ, свједочио је да је извршио самоубиство.Мирослав Гай facebook, 6 червня 2018 17:44. Полицијска прес служба је извјестила да су поред тијела полицајци пронашли оружје и поруку, што такође указује на самоубиство. Власти су његову смрт прогласиле самоубиством, позивајући се на поруку пронађену на лицу мјеста. Иза њега су остали супруга и троје дјеце.
Каријера Године 2003. основао је независни филмски студио Lizard Films, у којем је режирао преко 50 кратких филмова и неколико дугометражних документарних филмова. Године 2007. основао је умјетничко село Обирок, простор за умјетнике и културне догађаје, у Черниговшчини.
Године 2014. био је корежисер филма „Рат о нашем трошку“, документарног филма који истиче искуства и неадекватне залихе војника Националне гарде Украјине. У вријеме снимања, Кантер је био регрутован као добровољац у 2. батаљон Националне гарде. Касније је напустио војну службу и одлучио да се фокусира на снимање документарних филмова. Након тога је услиједио филм „Украјинци“ (2015), који је приказивао добровољце који бране аеродром у Доњецку. Документарац је садржао широкоугаоне снимке битке на аеродрому, уз свједочења војника Украјинског добровољачког корпуса. Његов посљедњи филм, Мит (2018), који је режирао заједно са Иваном Јаснијем, пратио је живот Васила Слипака, украјинског оперског пјевача који је напустио каријеру у Француској да би се добровољно пријавио у украјинску војску и погинуо у рату у Донбасу.
Креативни пројекти 2003 — аутор екстремне народне забаве „STALKER“ — потраге у реалном времену. 2004 — игра „З табуретом до океану“ — понијети четири столице из кухиње на обале четири океана.Донести до океану… табурет , Галицький кореспондент, 25.06.2009 2005 — Атлантски океан. Земље: Пољска, Чешка, Њемачка, Француска. Трајање експедиције 45 дана. Споменик столици и украјинској застави постављени су у Ла Рошелу (Француска). 2006 — Индијски океан. Русија, Монголија (пустиња Гоби), Кина (Тибет), Непал, Индија, Шри Ланка. Трајање експедиције: 90 дана. Споменик столици и украјинској застави постављени су у селу Киринду, Шри Ланка. 2007 — Сјеверни ледени океан. Земље: Бјелорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Русија, Финска, Норвешка, Шпицберген. Трајање експедиције: 90 дана. Споменик столици и украјинској застави постављени су у Лонгјербјену, на Шпицбергену. 2010 — Тихи океан. Експедиција кроз Сјеверну и Јужну Америку. Поред Украјинаца, пројекту се придружују тимови из Русије, Бјелорусије и европски тим (Литванија, Француска, Финска). Трајање: 365 дана. Споменик столици и украјинска застава постављени су на Рту Хорн (Огњена Земља, Чиле). 2012 — оснивач и директор Политичког уличног позоришта у Украјини. 2014 — објављује књигу „З табуретом до океану“. Коаутор са Павлом Солодком («Фоліо»). 2014 — оснива невладину организацију «Зелене Плем'я», чија је сврха уједињење ради проучавања сопствене и свјетске културе, стварања документарних филмова и ширења идеје о развоју креативних простора у напуштеним украјинским селима. Организација наставља своје активности.
Филмографија Продуцент десетина кратких филмова, музичких спотова, друштвених и рекламних емисија.
Телевизија/кратки филмови 2001 — «Людина без капелюха», режисер 2002 — «Йолка» (у главним улогама: Леонид Курављов), редитељ 2003 — «Поняття» (у главним улогама: Владимир Жириновски), редитељ 2003 — «Гнів», редитељ 2006 — филмска трилогија «Із табуретом через Гімалаї», аутор/продуцент:
«Царственний Кінь», редитељ Сергиј Лисенко «Тибет Нелегал», редитељ Јарослав Попов «The stool», редитељ Јарослав Андрушченко
2014 — кратки документарни филм «Війна за свій рахунок», (кодиректор — Иван Јасниј).
Документарни филмови у пуној дужини 2015 — пуне дужине документарни филм «Добровольці Божої чоти» (коредитељ — Иван Јасниј).Кіно про «Кіборгів» донецького аеропорту — презентація у Києві // «5 канал», 1 лютого 2015Прем'єра місяця: фільм про захисників аеропорта // Громадське Телебачення, 2 лютого 2015«Ми продовжуємо справу УПА. І ми переможемо» — показали фільм про бійців «Правого сектору» // Gazeta.ua, 2 лютого 2015 2015 — дугометражни документарни филм «Міф» (коредитељ — Иван Јасниј). 2018 — почео је рад на дугометражном документарном авантуристичком филму Людина з Табуретом као продуцент (режија: Јарослав Попов). Филм су завршили његови пријатељи и колеге. Продуценткиња је била Катерина Мизина.
Види још Игор Кобрин Кијевски државни универзитет за позориште, филм и телевизију И. К. Карпенко-Кари
Референце
Спољашње везе Збирка интервјуа са Леонидом Кантером Леонид Кантер на Јавној телевизији Леонид Кантер на TEDx Kyiv 1+1 о умјетничком селу Обирок Радио Слобода у селу Обирок Фестивал «ХЛІБ своїми руками» Фестивал ХЛІБ-2015: интервјуи са гостима фестивала и становницима Обирка // ВИДЕО Игор Луценко // facebook, 05.VI 14:42 '' Првог децембра 2013. године, Кантер је довезао грејдер у Банкову улицу. Смрт Леонида Кантера. Ко је био он и шта је оставио за собом? / Софија Середа . 05. мај 2018, 18:17 // © Радіо Свобода, 06 Червень 2018, 00:13 Мирослав Хај // facebook, 06.VI 17:44
Категорија:Рођени 1981. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Украјински редитељи Категорија:Филмски ствараоци из Лавова Категорија:Алумни Универзитета у Лавову