Масакри у Сарајеву јесу назив за више појединачних масовних страдања цивила током опсаде Сарајева у рату у Босни и Херцеговини који је трајао од 1992. до 1995 године. У историографији и стручној литератури ти напади се обично посматрају у оквиру шире кампање артиљеријског и снајперског дејства против градског подручја, у којој су посебно погођени густо насељени и прометни делови града.

Међу најпознатијим нападима били су масакр у улици Васе Мискина, масакри на Маркалама, као и више напада на редове за воду и хлеб, дечја игралишта, улице, трамвајске станице и друга места свакодневног окупљања цивила. У пресудама Хашког трибунала утврђено је да је Сарајевско-романијски корпус спроводио продужену кампању снајперског и артиљеријског дејства против цивилног становништва Сарајева.

Позадина Опсада Сарајева трајала је од 5. априла 1992. до 29. фебруара 1996. и у литератури се наводи као најдужа опсада једног главног града у савременој историји ратовања. Положаји Војске Републике Српске били су на брдима изнад града и у појединим приградским зонама, одакле је град држан под дуготрајном ватром и блокадом. На Сарајево је у просеку падало више од 300 граната дневно, а поштеђени нису били ни стамбени објекти, школе ни болнице.

У таквим условима појединачни напади са великим бројем жртава нису представљали изоловане инциденте, већ највидљивије епизоде ширег обрасца насиља над цивилима.

Најпознатији напади Међу раним нападима који су стекли широку међународну пажњу био је масакр у улици Васе Мискина 27. маја 1992, када је граната погодила цивиле окупљене у реду за хлеб. У академској литератури тај напад се редовно наводи као један од догађаја који су рано обликовали међународну представу о опсади Сарајева.

Најпознатији појединачни напади током опсаде били су масакри на Маркалама. У првом нападу, 5. фебруара 1994, погинуло је 68 људи, а 142 је рањено; у другом, 28. августа 1995, погинуле су 43 особе, а 84 су рањене. Ти догађаји заузимају посебно место и у историографији и у јавном памћењу опсаде, јер су постали симбол страдања цивила у центру града.

Поред тих напада, током опсаде забележена су и бројна друга масовна страдања у сарајевским насељима, на гробљима, игралиштима, трамвајским стајалиштима и у редовима за воду. Историографија их најчешће не издваја само по броју жртава, него и по томе што показују да су места свакодневног цивилног кретања била стално изложена ватри.

Судска утврђења и одјек У предметима против Станислава Галића и Драгомира Милошевића Хашки трибунал је утврдио постојање кампање снајперског и артиљеријског дејства усмерене против цивилног становништва Сарајева. Те пресуде постале су важно полазиште и за каснију секундарну литературу, која појединачне масакре тумачи у оквиру ширег система терорисања цивила током опсаде, а не као засебне, неповезане догађаје.

Рusek и Ingrao указују да су управо најтежи артиљеријски напади на цивиле у Сарајеву имали несразмерно велики утицај на светско јавно мњење и на одлуке западних политичких актера. Због тога се масакри у Сарајеву у литератури не посматрају само као ратни злочини великог обима, већ и као догађаји који су утицали на међународно разумевање рата у Босни и Херцеговини и на ток дипломатске и војне реакције спољних чинилаца.

Табеларни преглед

У следећој табели наведени су неки од најпознатијих масакра над цивилима током опсаде Сарајева. Списак није потпун.

Р. бр. Назив Датум Број страдалих Напомена 1. Масакр у улици Васе Мискина 27. мај 1992. 26 погинулих108 рањених Напад на ред за хлеб у тадашњој улици Васе Мискина, данашњој Ферхадији.2.Масакр у Горњим Велешићима8. јул 1992.6 убијених1 рањенМасакр српске породице у Горњим Велешићима 3. Први масакр на Алипашином Пољу 30. август 1992. 11 погинулих Један од тежих раних масакра у стамбеном насељу. 4. Масакр у Бољаковом Потоку 28. септембар 1992. 9 погинулих20 рањених Напад током џеназе у Бољаковом Потоку. 5. Масакр у Ишевића сокаку 15. јануар 1993. 8 погинулих19 рањених Напад на цивиле који су чекали у реду за воду. 6. Први масакр на Добрињи 1. јун 1993. 13 погинулих133 рањена Напад на фудбалски терен током турнира у насељу Добриња. 7. Масакр у Будаковићима 12. јун 1993. 10 погинулих3 рањена Напад на цивиле на мезарју током џеназе. 8. Масакр деце у Бакаревој 26. јун 1993. 7 погинулих Гранатирање деце на Бистрику. 9. Други масакр на Добрињи 12. јул 1993. 14 погинулих16 рањених Један од више тешких напада на цивиле у Добрињи. 10. Масакр на Тргу ЗАВНОБиХ-а 9. новембар 1993. 4 погинула23 рањена Убијени су учитељица Фатима Гунић и троје ученика у импровизованој учионици. 11. Масакр у улици Жртава фашизма 10. новембар 1993. 9 погинулих38 рањених Напад на цивиле у центру града. 12. Масакр на Дрвенији 28. новембар 1993. 7 погинулих4 рањена Напад у близини моста Дрвенија. 13. Трећи масакр на Алипашином Пољу 22. јануар 1994. 6 погинулих6 рањених Један од више напада на цивиле у насељу Алипашино Поље. 14. Масакр у улици Ослободилаца Сарајева 4. фебруар 1994. 9 погинулих16 рањених Напад дан уочи првог масакра на Маркалама. 15. Први масакр на Маркалама 5. фебруар 1994. 68 погинулих144 рањена Најпознатији појединачни масакр током опсаде. 16. Трећи масакр на Добрињи 18. јун 1995. 7 погинулих12 рањених Напад у завршној фази опсаде. 17. Други масакр на Маркалама 28. август 1995. 43 погинула84 рањена Један од непосредних повода за операцију Намерна сила.

Литература

Референце

Категорија:Масакри у Сарајеву Категорија:Опсада Сарајева Категорија:Историја Сарајева Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини