Авион Јункерс EF 130 је био пројекат брзог бомбардера дугог домета "летеће крило" компаније -{Junkers Flugzeug- und Motorenwerke AG}- започет 1943. године. мини|лево|150px|Проф. Хуго Јункерс, конструктор авиона Пројектовање и развој мини|десно|300п|Млазни мотор BMW 003 планиран за авион Јункерс EF 130 Развојно одељење фабрике Јункерс је паралелно са развојем авиона ловца Јункерс EF 128 1944.-45. године, радило и на плановима четворомоторног млазног бомбардера започетог још 1943. године означен као EF 130. Суочени са захтевима: што већа брзина (1.000 km), максимална носивост (4.000 kg), што већи долет (8.000 km) и већи плафон лета уз додатна ограничења услед недостатка материјала и свих осталих чинилаца неопходних за производњу, инжењери Јункерса су се при концепцијском решавању определили за "летеће крило" као средству за максималну аеродинамичку оптимизацију летелице и млазни погон. Проф. Х. Јункерс је још 1910. године поставио теоретске поставке "летећег крила" а практична реализација је остварена 1927. године са авионом Јункерс G 38. Десет година после одстрањивања проф. Јункерса из управе фабрике, његови сарадници су покушали да то примене на стратешком бомбардеру на млазни погонhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ef130.html. Технички опис Авион EF 130 је четворомоторни авион на млазни погон, типа "летеће крило" мешовите конструкције са увлачећим стајним трапом и кабином за посаду под притискомHeinz J. Nowarra: Die deutsche Luftrüstung 1933–1945. Flugzeugtypen Henschel – Messerschmitt. Bd. 3, Bernard & Graefe, Bonn 1993, .

Труп авиона EF 130 је била само стаклена кабина под притиском. Све остало је било крило.

Погонска група овог авиона су била 4 турбомалзна мотора БМВ-а 003 А-1 потиска 7,84 -{kN}- сваки. Мотори су били лоцирани изнад крила на самом крају.

Крило је било стреластог облика дебелог профила и у њему су се налазили резервоари за гориво, бомболук простор за смештај бомби, сви потребни уређаји за функционисање авиона као и оружје за самоодбрану авиона. Крило је било мешовите конструкције, средишни део крила је био металне конструкције а крајеви крила су била дрвене констриукције обложени шпером. Крило је било опремљено крилцима (елеронима) и закрилцима. Закрилци су имали двоструку улогу служили су као кормила висине а при слетању авиона као аеродинамичке кочнице.

Репне површине: Од репних површина овај авион је имао два вертикална стабилизатора са кормилима правца која су се налазили на половини крила и раздвајала су крилца од закрилаца.

Стајни трап је био увлачив класићног троцокл типа. Све три ноге стајног трапа са точковима су се увлачиле у крило авиона. Оперативно коришћење Рат је завршен када је авион Јункерс EF 130 био у пројектној фази и то је утицало да се радови на овом футуристичком пројекту обуставе. Данас су авиони типа "летеће крило" најмодернији авиони. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Heinz J. Nowarra: Die deutsche Luftrüstung 1933–1945. Flugzeugtypen Henschel – Messerschmitt. Bd. 3, Bernard & Graefe, Bonn 1993, . Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва, Машинострение, 2002. . Sharp, Dan. (2020) Secret Projects of the Luftwaffe - Vol 2 - Bombers 1939 - 1945, Mortons, ISBN: 9781911658092. Manfred Griehl: Jet Planes of the Third Reich, Secret Projects: Volume 2. Sturbridge, Massachusetts 2004: Monogram Aviation Publications.

Види још Јункерс G 38 Јункерс EF 128 Јункерс EF 132 Јункерс EF 140 Јункерс EF 150 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/ww2-german-bomber-aircraft.php#google_vignette http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ef130.html https://www.secretprojects.co.uk/threads/junkers-ef-130-speculative-drawings.34453/ https://live.warthunder.com/post/249799/en/ https://war-book.ru/junkers-ju-ef-130-bomardirovschik/

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Експериментални авиони Категорија:Млазни авиони