Александра Константиновна Костењук (рус. Александра Константиновна Костенюк; Перм, 23. април 1984) је руски и швајцарски шаховски велемајстор, која је била светска шампионка у шаху за жене од 2008. до 2010. године, као и светска првакиња у брзом шаху 2021. године. Освојила је титулу првакиње Европе у женској конкуренцији 2004. године и двострука шампионка Русије (2005. и 2016).

Као чланица репрезентације Русије, освојила је екипне златне медаље на Шаховским олимпијадама за жене 2010, 2012. и 2014. године, на Светском екипном првенству за жене 2017. године, као и на Европским екипним првенствима за жене 2007, 2009, 2011, 2015. и 2017. године. Такође је освојила Светски куп у шаху за жене 2021. године.

Године 2022. услед санкција уведених руским шахистима након руске инвазије на Украјину, променила је националну шаховску федерацију, те од марта 2023. године наступа под заставом Швајцарске.

Шаховска каријера мини|252x252п|Костењук на 35. шаховској олимпијади, Блед 2002. Александра Константиновна Костењук са пет година научила је да игра шах, када ју је подучавао њен отац. Дипломирала је 2003. године на Руској државној академији за физичко васпитање у Москви, стекавши звање професионалног шаховског тренера. Као дете, играла је неформалне шаховске партије за новац како би финансирала учешће на турнирима.

Освојила је прво место у категорији девојчица до 10 година на Европском првенству за младе 1994. године, као и титуле у категорији до 12 година на Европском и Светском првенству за младе 1996. године. Са дванаест година постала је и првакиња Русије у брзом шаху у женској конкуренцији.

Године 2001, са 17 година, стигла је до финала Светског првенства за жене, где је поражена од Џу Чен.

Костењук је постала првакиња Европе освајањем турнира у Дрездену, у Немачкој. Пошто је том приликом остварила турнирски рејтинг учинак изнад 2600 поена, у новембру 2004. године додељена јој је титула велемајстора, чиме је постала десета жена носилац највишег звања ФИДЕ. Претходно је стекла звања женског велемајстора 1998. и интернационалног мајстора 2000. године. Године 2005. освојила је Првенство Русије за жене.

У августу 2006. постала је прва светска првакиња у шаху 960 (Chess960) у женској конкуренцији, победивши Елизабет Пец резултатом 5½–2½. Титулу је успешно одбранила 2008. године, савладавши Катерину Лагно резултатом 2½–1½. Њен највећи успех представља освајање Светског првенства за жене 2008. године, када је у финалу победила кинеску шахисткињу Хоу Јифан резултатом 2½–1½. Исте године освојила је и златну медаљу у појединачној женској блиц дисциплини на Светским играма менталних спортова у Пекингу. десно|мини|249x249п|Александра Костењук, 2007. На Светском првенству за жене 2010. године елиминисана је у трећем колу од стране финалисткиње Руан Луфеј, чиме је изгубила титулу.

Године 2013. постала је прва жена која је освојила отворену категорију Швајцарског првенства у шаху, а истовремено је освојила и титулу првакиње Швајцарске у женској конкуренцији.

Године 2014. поделила је прво место са Катерином Лагно на Светском првенству у брзом шаху за жене у Ханти-Мансијску, али је освојила сребрну медаљу због слабијег додатног критеријума.

Године 2015. освојила је Европско (ACP) првенство за жене у брзом шаху у Кутаисију. Исте године изгубила је доигравање за титулу првака Швајцарске од Вадима Милова, али је проглашена за првакињу Швајцарске у женској конкуренцији. Такође је поново освојила Првенство Русије за жене.

Године 2017. освојила је Европско (ACP) првенство за жене у блицу у Монте Карлу.

Крајем маја 2019. године играла је против Ане Затонских у четвртфиналу Првенства у брзом шаху за жене, онлајн такмичења у блицу и булету у организацији платформе Chess.com, и убедљиво победила резултатом 20–8. Крајем новембра освојила је Европско првенство за жене у брзом и блиц шаху у Монаку. У децембру је поделила прво место на другој етапи Женског ФИДЕ Гран-прија 2019–20 у Монаку, а истог месеца заузела је друго место на турниру Светски самит шахисткиња „Појас и пут”, иза Хоу Јифан.

У августу 2020. године била је чланица репрезентације Русије која је поделила златну медаљу са Индијом на Онлајн шаховској олимпијади.

Током јула и августа 2021. године учествовала је на првом Светском купу у шаху за жене, нокаут турниру са 103 учеснице одржаном у Сочију. Као 14. носилац, победила је све партије класичног темпа без тај-брејка, савладавши редом Дејси Кори, Пију Крамлинг, Марију Музичук, Валентину Гунину и Тан Џонги, да би у финалу победила првог носиоца Александре Горјачкине резултатом 1½–½. Поред новчане награде, освојила је и 43 рејтинг поена и пласман на Турнир кандидаткиња 2022.

Годину је завршила освајањем Светског првенства у брзом шаху за жене у Варшави, са непораженим резултатом од 9 поена из 11 партија. Такође је заузела друго место у блиц првенству, иза Бибисаре Асаубајеве.

Остале активности Александра Константиновна Костењук бавила се манекенством и остварила је глумачку улогу у филму Благословите жену у режији Станислава Говорухина.

Чланица је клуба Champions for Peace, који окупља 54 позната врхунска спортиста посвећена промовисању мира у свету кроз спорт, а који је основала организација Peace and Sport.

Заједно са још 43 истакнута руска шахиста, Костењук је потписала отворено писмо упућено председнику Русије Владимиру Путину, у којем се изражава протест против руске инвазије на Украјину 2022. године.

Приватни живот Александра Константиновна Костењук рођена је у Перму, а 1985. године се преселила у Москву. Има млађу сестру Оксану, која је шахисткиња са титулом женског ФИДЕ мајстора.

Костењук има двојно, швајцарско и руско држављанство. Са осамнаест година удала се за швајцарског бизнисмена Дијега Гарсеса (рођеног 1959), колумбијског порекла. Дана 22. априла 2007. године родила је ћерку Франческу Марију, која је рођена два и по месеца пре термина, али се у потпуности опоравила након осмонедељног боравка у болници.

Године 2015. Костењук се удала за руског велемајстора Павела Трегубова.

Значајне партије

„Свет против Александре Константиновне Костењук”, 2004, Сицилијанска одбрана: Најдорф варијанта, енглески напад (B90), 0–1 Александра Константиновна Костењук – Александар Онишчук, Корус, група Б 2005, Шпанска партија: класична варијанта (C65), 1–0 Ана Ушенина – Александра Константиновна Костењук, Светско првенство за жене 2008, Нимцо-индијска одбрана: класична, Ноа варијанта (E34), 0–1

Референце

Спољашње везе

Званична веб страница Шаховска краљица – блог Александре Костењук Рајтинг Александре Костењук на ФИДЕ Шаховске партије Александре Костењук на 365Chess.com Профил играчице и партије Александре Костењук на Chessgames.com Шаховски савети Александре Костењук – ChessKillerTips Интервју са велемајстором Александром Костењук на сајту LatestChess

Категорија:Швајцарски шахисти Категорија:Руски шахисти Категорија:Биографије живих особа Категорија:Рођени 1984.