Хауард Стаунтон (; 1. април 1810 — Лондон, 22. јун 1874) био је енглески шахиста, шаховски писац, уредник шаховских часописа, организатор шаховских турнира и Шекспиролог.

Биографија 1836–1842, први кораци у шаху Стаунтон је дошао у Лондон 1836. где се претплатио на часопис Игре шаха () Вилијама Гринвуда Вокера. 1838. играо је шах са капетаном Евансом, проналазачем Евансовог гамбита. Од маја до децембра 1840. Стаунтон је уређивао шаховску колумну за Њу Корт Газету (). Затим је постао шаховски уредник часописа Британска разноврсност (), да би се потом његова шаховска рубрика развила у посебан часопис Хронике играча шаха (), који је Стаунтон поседовао и уређивао до раних 1850-их. 1843, такмичарски врхунац Стаунтон је 1843. изгубио кратак меч (2½–3½) у Лондону од француског играча Сент Амана, који се тада сматрао најјачим активним играчем на свету. Стаунтон је изазвао Сент Амана на дужи меч у Паризу са улогом од 100 фунти, што је данас еквивалент око 75.000 фунти. За овај меч Стаунтон је припремио нове линије отварања, посебно оне које почињу са 1.ц4, које су од тада постале познате као Енглеско отварање (види дијаграм лево). мини|Корице Стаунтонове књиге Приручник за шахисте. Стаунтон је стекао предност од седам партија, да би на крају победио Амана резултатом 13–8 (13 победа, четири ремија и шест пораза) у децембру 1843.

1845–1848, шаховски писац и промотер Стаунтон је 1845. започео шаховску колумну за Лондонске илустроване новости (). Иако су се његови чланци углавном фокусирали на класичну игру шаха уживо, значајан број чланака се бавио дописним шахом. Пратио је са ентузијазмом напредак младих шахиста, укључујући Пола Морфија.

Стаунтон је 1847. објавио своје најпознатије дело, Приручник за шахисте (). Књига је садржавала преко 300 страница анализе отварања и скоро 100 страница анализе завршница. Стаунтонов приручник је заснован на Билгуеровом и фон дер Ласином Приручник за игру шаха (, први пут објављеном 1843), али побољшан многим варијацијама и анализама самог Стаунтона. мини|Оригиналне фигуре шаховске гарнитуре "Стаунтон" произведене од лондонске фимре Жак из Лондона.

1848-1849, дизајн данашњег изгледа шаховских гарнитура Натанијел Кук је 1848. регистровао дизајн шаховских фигура, а компанија Жак из Лондона () је добила права на производњу. Стаунтон је рекламирао нови сет у својој шаховској колумни у Лондонски илиустрованим новостима, истичући да су фигуре лако препознатљиве, веома стабилне и лепе. Дизајн је постао популаран и од тада је стандард за професионалне и аматерске шахисте. Свака кутија је била потписана од стране Стаунтона, а Стаунтон је добијао хонорар од сваке продате гарнитуре.

1851, Лондонски међународни турнир Стаунтон је предложио и затим преузео вођство у организовању првог међународног шаховског турнира у Лондону. Због Велике изложбе из 1851. организатори су добили финансијске прилоге из Европе, САД и Азије, омогућивши комитету да успостави наградни фонд од 500 фунти, што је данас еквивалент око 350.000 фунти. Пре почетка турнира се већ сматрало да победника треба сматрати "шаховским шампионом света".

Турнир је био успешан, Адолф Андерсен, је убедљиво победио на турниру; а у доигравању за треће место Стаунтон је тесно поражен од Елајџе Вилијамса. Стаунтон је 1852. објавио књигу Шаховски турнир (), која је детаљно описивала напоре потребне да се Лондонски међународни турнир одржи и представила све партије са Стаунтоновим коментарима.

1852–1860, завршне фазе играчке каријере и објављивање Шекспира Средином 1850-их Стаунтон је добио уговор са издавачком кућом Рутлиџ (), да уређује дела Шекспира. Ово издање се појављивало у деловима од 1857. до 1860. године, а Стаунтонов рад су похвалили и критичари.

Амерички шаховски првак Пол Морфи је стигао у Енглеску у јуну 1858, је одмах изазвао Стаунтона на меч. Стаунтон се припремао за овај меч на турниру у Бирмингему, који је почео 22. августа, али је то био нокаут турнир, а Стаунтон је елиминисан у другом колу од Јохана Левентала након одигране укупно четири партије. Ово је било Стаунтоново последње јавно шаховско такмичење. мини|Стаунтонов гроб на лондонском гробљу Кензал Грин.

Каснији живот Стаунтон је наставио да пише шаховску колумну у Лондонским илустрованим новостима све до своје смрти 1874. Стаунтон је 1865. објавио књигу Велике школе у Енглеској (). Већина Стаунтоновог каснијег живота била је посвећена писању о Шекспиру. Када је изненада умро од срчане болести, 22. јуна 1874, био је за својим столом пишући један од ових радова. Задњих дана живота радио је на својој последњој књизи, Шах: теорија и пракса (), која је објављена постхумно 1876. године.

Утицај на модерни шах Стаунтонове партије сматрају се класичним узорима шаховске уметности. Почевши од меча за титулу играча ере са Сент Аманом (1843), Стаунтон је деловао на позициони начин, наступајући као следбеник Филидора. Његове партије су заправо веза између Филидоровог система и учења Штајница. Његов омиљени пријем био је класична жртва квалитета, која је захтевала одличну технику реализације позиционе предности. У шаховској литератури, Стаунтонов стил је назван ортодоксним.

Стаунтонови савременици, укључујући Штајница и Морфија, сматрали су Стаунтонова писања о шаховским отварањима међу најбољима свог времена. У част Стаунтона назван је гамбит у холандској одбрани, који почиње потезима 1.d4 f5 2.e4. Његов омиљени потез 1.ц4 касније је назван Енглеско отварање. Стаунтон је увео Стаунтонов гамбит против холандске одбране (1.d4 f5 2.e4!?).

Роберт Фишер је сматрао да је Стаунтон "најдубљи аналитичар отварања свих времена. Био је више теоретичар него играч, али ипак је био најјачи играч свог дана... Поред тога, разумео је све позиционе концепте које савремени играчи држе драгим, и стога – са Штајницом – мора се сматрати првим модерним играчем." Гари Каспаров га је сматрао "до раних 1840-их... супериорнијим од свих својих ривала".

Стаунтонов меморијални турнир Између 2003. и 2009. године, меморијални турнир Хауарда Стаунтона одржаван је у Лондону, у ресторану Симпсонс на обали () који је Стаунтон редовно посећивао у 19. веку да би играо и расправљао о шаху (тада је ова била кафана позната као Диван () или Симпсонов Диван ().

Библиографија Приручник за шахисте (), Лондон (1847); Шаховски сапутник за играче (), Лондон (1849); Шаховски турнир (), Лондон (1852); Шаховска пракса (), Лондон (1860); Велике школе у Енглеској (), Лондон (1865); Шах: теорија и пракса (), Лондон (1876, постхумно).

Види још Шаховска теорија Енглеско шаховско отварање Франсоа-Андре Филидор Енглеско отварање Адолф Андерсен Пол Морфи Стаунтонов гамбит Лондонски ресторан Симпсонс на обали (:en:Simpson's-in-the-Strand)

Референце

Категорија:Рођени 1810. Категорија:Умрли 1874. Категорија:Лондонци Категорија:Британски шахисти Категорија:Шаховски теоретичари Категорија:Енглески песници Категорија:Енглески новинари Категорија:Шекспиролози