Чинџуфу Шогун (), јапанска војничка титула слична звању генерала, коришћена од 8. до 14. века. Историја Чинџуфу Шогун, дословно Генерал централне мировне команде био је заповедник царских трупа на северној граници према Емишима, у провинцији Муцу. Титула је уведена крајем 8. века, а први носилац био је Саканонуе но Тамурамаро. Цар Канму је 794. организовао велики поход против северних варвара (Емиши, преци народа Аину), поставивши за заповедника Отомо Отамаро-а као првог Сеи-и-Таи-Шогуна, а Тамурамаро је био његов заменик. У почетку је ово звање, као и звање шогуна, било привремено, за један војни поход, и његови носиоци су враћали симболе своје власти цару на повратку у престоницу. Са распадањем централне власти и јачањем феудализма, и ову титулу приграбиле су локалне властелинске породице, као Таира у 10. веку и Фуђивара у 12. веку. Титулу је последњи пут доделио цар Го-Даиго каснијем шогуну Ашикага Такауџију 1335. године.
Референце
Литература
Категорија:Јапанске титуле