Лешинари Старог света су лешинари који се налазе у Старом свету, тј. на континентима Европи, Азији и Африци, и који припадају породици јастребова (Accipitridae), која такође укључује орлове, мишаре, луње и јастребове.

Таксономија Лешинари Старог света нису блиско сродни са површно сличним лешинарима Новог света и кондорима, и не деле добро чуло мириса те групе. Сличности између ове две групе лешинара настале су услед конвергентне еволуције, а не блиског сродства. Били су широко распрострањени и у Старом свету и у Северној Америци током неогена.

Лешинари Старог света су вероватно полифилетска група унутар породице јастребова (Accipitridae), која припада двема одвојеним, не блиско сродним групама унутар породице. Већина стручњака наводи две главне кладусе: Gypaetinae (Gypaetus, Gypohierax и Neophron) и Aegypiinae (Aegypius, Gyps, Sarcogyps, Torgos, Trigonoceps и могуће Necrosyrtes). Први се чине да су угнежђени са јастребовима из потпородице Perninae, док су други блиско сродни и могуће чак синонимни са потпородицом Aquilinae.Griffiths et al. 2007, Lerner and Mindell 2005 Унутар Aegypiinae, Torgos, Aegypius, Sarcogyps и Trigonoceps су посебно блиско сродни и могуће унутар истог рода.Mundy, P. et al. 1992. The Vultures of Africa, Academic Press.Wilber, S. & Jackson, J. 1983. Vulture Biology and Management, University of California 

Упркос имену групе, лешинари „Старог света” били су широко распрострањени у Северној Америци до релативно недавно, до краја епохе касног плеистоцена пре око 11.000 година.

Биологија И лешинари Старог и лешинари Новог света су лешинари, хранећи се углавном лешевима мртвих животиња. Лешинари Старог света проналазе лешеве искључиво помоћу вида. Посебна карактеристика многих лешинара је полућелава глава, понекад без перја или са само једноставним паперјем. Историјски се сматрало да је то због навика у исхрани, јер би се перје слепило са трулим месом и крвљу. Међутим, новије студије су показале да је то заправо терморегулаторна адаптација како би се избегло прегревање лица; присуство или одсуство сложеног перја изгледа да је мало важно за навике у исхрани, јер су неки лешинари прилично грабљиви.Ward et al. 2008

Врсте Потпородица Род Уобичајени и биномни називи Слика Распрострањеност Gypaetinae Gypaetus БраданGypaetus barbatus 120px Високе планине у јужној Европи, на Кавказу, у Африци, на Индијском потконтиненту и Тибету Gypohierax  Палмин лешинарGypohierax angolensis 120px Шуме и саване широм субсахарске Африке Neophron Бела кањаNeophron percnopterus 120px Југозападна Европа и северна Африка до Индије†Neophrontops центар|без оквира|114x114pxДомороци у Северној Америци током касног плеистоцена†Neogypsцентар|без оквира|147x147pxДомороци у Северној Америци током касног плеистоцена Aegypiinae Aegypius Црни лешинарAegypius monachus 120px Југозападна и средња Европа, Турска, централни део Блиског истока, северна Индија и средња и источна Азија †Aegypius jinniushanensis  Некадашња Кина †Aegypius prepyrenaicus Некадашња Шпанија Gyps Белоглави супGyps fulvus 120px Планине у јужној Европи, северној Африци и Азији Бенгалски лешинарGyps bengalensis 120px Северна и средња Индија, Пакистан, Непал, Бангладеш и Југоисточна Азија Пегави лешинарGyps rueppelli 120px Регија Сахел у средњој Африци Индијски лешинарGyps indicus 120px Средња и полуострвска Индија Танкокљуни лешинарGyps tenuirostris 120px Потхималајске регије Индије и ка југоисточној Азији Хималајски супGyps himalayensis 120px Хималаји и Тибетанска висораван Белолеђи лешинарGyps africanus 120px Саване западне и источне Африке Кејпски лешинарGyps coprotheres 120px Јужна Африка Necrosyrtes Ћубасти лешинарNecrosyrtes monachus 120px Субсахарска Африка Sarcogyps Азијски краљевски лешинарSarcogyps calvus 120x120px Индијски потконтинент, са малим изолованим популацијама у југоисточној Азији Torgos Смеђи лешинарTorgos tracheliotos 120px Субсахарска Африка, пустиње Синај и Негев, и северозападна Саудијска Арабија Trigonoceps Белоглави лешинарTrigonoceps occipitalis 120px Субсахарска Африка, некада аутохтона у Индонезији током касног плеистоцена†CryptogypsДомородац у Аустралији током чибанија (средњи плеистоцен) или касног плеистоцена † = изумрло

Пад популације, претње и последице

Пад популације Више од половине врста лешинара Старог света налази се на Црвеној листи ИУЦН-а као рањиве, угрожене или критично угрожене. Пад популације узрокован је разним претњама које варирају у зависности од врсте и региона, са најистакнутијим падом у Азији због употребе диклофенака. У Африци, комбинација тровања и трговине лешинарима (укључујући употребу као месо дивљих животиња и у традиционалној медицини) чини око 90% пада популације. И зато што су лешинари лешинари, њихов пад популације може имати културне, јавноздравствене и економске последице за заједнице и бити чак проблематичнији од пада других угрожених врста. Популације лешинара су посебно рањиве јер се обично хране у великим групама и лако постају жртве масовних догађаја тровања.

Претње Диклофенак Тровање диклофенаком проузроковало је да популација лешинара у Индији и Пакистану опадне за чак 99%, а две или три врсте лешинара у Јужној Азији близу су изумирања. Ово је узроковано праксом лечења радних фармских животиња диклофенаком, који је нестероидни антиинфламаторни лек (НСАИЛ) са антиинфламаторним и аналгетским деловањем. Примена диклофенака одржава животиње које су болесне или у боловима дуже у раду на земљишту, али, ако болесне животиње умру, њихови лешеви садрже диклофенак. Пољопривредници остављају мртве животиње на отвореном, ослањајући се на лешинаре да их очисте. Диклофенак присутан у месу лешева једу лешинари, који су осетљиви на диклофенак, и они пате од бубрежне инсуфицијенције, висцералног гихта и смрти као резултат тровања отровом диклофенака. Лек је довољно отрован да је потребна само мала количина животињских лешева да га садрже како би имао штетне ефекте на популације лешинара.

Мелоксикам (још један НСАИЛ) показао се безопасним за лешинаре и требало би да представља прихватљиву алтернативу диклофенаку. Забране диклофенака у ветеринарској пракси спроведене су у Пакистану и Непалу, а продаја или употреба лека у Индији може резултирати затворском казном. Али иако је Влада Индије забранила диклофенак, више од годину дана касније, 2007. године, он је наставио да се продаје и остаје проблем у другим деловима света.

Тровања лешевима од ловокрадица Тровање чини већину смртних случајева лешинара у Африци. Ловокрадице на слоновачу трују лешеве са намером да убију лешинаре, јер лешинари који круже изнад леша упозоравају власти на улов. Повећање потражње за слоновачом повећало је и стопу ловокрађе слонова као и стопу по којој лешинари бивају убијени конзумирањем отрованих остатака слонова. У Националном парку Кругер, белолеђи лешинари ће бити истребљени у наредних 60 година ако се отровани лешеви не открију и неутралишу. Елиминисање тровања лешева је изазовно јер га је далеко лакше извршити него регулисати. Службеницима паркова често недостаје обука да идентификују токсичне хемикалије пре него што буде прекасно, а позивање просечних чланова заједнице да пријаве починиоце је тешко ако су финансијски подстицаји за то недовољни.

Пољопривредна тровања Лешинари се такође ненамерно трују када конзумирају лешеве предатора које су отровали фармери стоке. За оне који се ослањају на стоку како би зарађивали за живот, илегални пестициди се често користе на воћу, месу или чак у води на појилу како би се елиминисали велики предатори који угрожавају њихову стоку. Пољопривредно тровање је релативно лако јер не захтева специфичне вештине, а отров је јефтин са дугим роком трајања.

Традиционална медицина, веровања и употреба Лешинари у Африци се убијају за употребу у традиционалној медицини као део трговине лешинарима. Лешинари могу бити мета индустрије директно или сакупљани са других догађаја тровања, али близу 30% смртних случајева лешинара забележених у Африци може се повезати са употребом заснованом на веровањима. У Јужној Африци, процењује се да се догађаји конзумирања лешинара дешавају 59.000 пута годишње. За главе лешинара се верује да пружају видовитост или срећу, попут добитка на лутрији. Временски период у ком лешинара могу користити исцелитељи (алтернативна медицина) зависи од величине и врсте. Неки исцелитељи су забележени како користе кејпске лешинаре шест година јер се каже да трају дуже од других врста. Други користе 1—2 јединке годишње, али ова стопа је неодржива с обзиром на процењени број исцелитеља.

Мути У јужној Африци, традиционална медицина се назива мути. Неки исцелитељи верују да лечи болести, док други верују да лечи клетве. Мути од лешинара укључује одвојене делове тела који се суше, спаљују или мељу. Резултати се могу конзумирати мешањем са храном, пијењем, ушмркавањем или наношењем на посекотине. Неки исцелитељи траже знакове тровања приликом куповине лешинара, али други нису свесни како то да ураде и у ризику су да отрују своје клијенте.

Потрошња меса дивљих животиња Још један део трговине афричким лешинарима је употреба за конзумацију меса дивљих животиња.

Електрична инфраструктура Судари са електричном инфраструктуром чине отприлике 9% смртних случајева лешинара у Африци. Неке организације у Јужној Африци раде са енергетским компанијама на ублажавању ове претње.

Последице Пошто лешинари играју важну улогу у екосистемима, њихов пад популације може имати културне, јавноздравствене и економске последице за заједнице.

Пад броја лешинара довео је до хигијенских проблема у Индији, јер лешеви мртвих животиња сада имају тенденцију да труле, или их једу пацови или дивљи пси, уместо да их конзумирају лешинари. Беснило међу овим другим мршинарима је велика претња по здравље. Индија има једну од највиших инциденци беснила у свету.

За заједнице као што су Парси, који практикују небеске сахране у којима се људски лешеви стављају на врх Куле тишине, пад популације лешинара може имати озбиљне културне последице.

Напори за очување Напори за очување били би најефикаснији у великим, заштићеним подручјима јер су лешинари најбројнији у њима. Мали, али чести догађаји тровања имају штетнији ефекат на популације лешинара него већи, ређи догађаји јер је опоравак популације успешнији када постоји дуже време између тровања. Да би се повећале популације, лешинари се могу поново увести у заштићена подручја без отрова у близини других група лешинара како би се популације одржале на високом нивоу. Ово ће олакшати лешинарима да задрже неке јединке након догађаја тровања. Пројекат под називом „Ресторан за лешинаре” је у току у Непалу у настојању да се очува све мањи број лешинара. „Ресторан” је отворено травнато подручје где се природно умируће, болесне и старе краве хране лешинарима.

Организације широм Африке раде на смањењу претњи врстама лешинара кроз напоре да промене и креирају политике за заштиту врста како на националном тако и на међународном нивоу. Предложене стратегије за смањење догађаја тровања укључују бројеве мобилних телефона за пријаву прекршилаца, кампање за едукацију о ризицима тровања за људе и побољшање брзине реаговања на догађаје тровања. Обука за реаговање на тровање била би важна имплементација у напорима за очување јер је то једна од најчешћих претњи популацијама лешинара.

Референце

Литература

Спољашње везе Internet Bird Collection.com: Видео-снимци лешинара  

Publico.pt: Гнездо белоглавог супа

Категорија:Лешинари Категорија:Птице грабљивице Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе