Приколић () митско је биће из румунске народне традиције, које се у фолклору описује као врста вампира са израженим особинама вукодлака. У појединим веровањима, приколић настаје од детета које је наставило да буде дојено након што је мајка већ прекинула дојење, што се у традиционалном схватању сматрало неприродним и опасним.
Опис У румунском фолклору приколић се доводи у везу са бићима као што су врколак и стригој. За разлику од врколака (вукодлак), који у појединим предањима може имати и демонска или фантастична обележја, приколић се доследно описује као биће са вучјим карактеристикама. У односу на стригоја, који задржава људолики изглед након смрти, приколић се најчешће јавља у облику вука или пса, иако му се понекад приписује способност преображаја у човека или друге животиње.
Према народном веровању, особе које су за живота биле зле или насилне могу након смрти постати приколићи и наставити да наносе зло живима. У неким предањима приколић се описује као вукодлак за живота, који се после смрти враћа као вампир. Ово тумачење повезује се са ширим веровањем у бића која могу мењати облик и попримати обличја ноћних животиња, као што су вукови, пси, сове или слепи мишеви.
У новијим записима из руралних области Румуније помињу се сведочанства о нападима необично крупних и агресивних вукова, који делују тихо, изненадно и најчешће нападају усамљене људе. У народном тумачењу, такви напади се понекад приписују приколићима, а не обичним животињама.
У појединим описима приколић се приказује као двооблично биће које може да се креће и усправно на две ноге, за разлику од уобичајене представе вукодлака као животиње која се креће на четири ноге.
Етимологија назива није поуздано утврђена, али се често доводи у везу са латинском речи lupus у значењу вук, што указује на могуће старо порекло овог појма у оквиру романског језичког наслеђа.
Референце
Категорија:Вампири Категорија:Вукодлаци Категорија:Румунска митолошка бића