Корупција у Узбекистану представља озбиљан друштвени проблем. Иако постоје закони усмерени на сузбијање корупције, њихова примена је веома слаба. Низак степен кривичног гоњења корумпираних званичника додатно доприноси широко распрострањеној корупцији. Утицај приватних лица на одлуке јавних функционера не представља кривично дело. Правосудни систем суочава се са озбиљним функционалним недостацима услед ограничених ресурса и присуства корупције.
У Узбекистану је корупција присутна на готово свим нивоима друштва, привреде и државне управе. Земља се сврстава међу најкорумпираније у свету, а међу факторима који томе доприносе наводе се њена друга по величини привреда у Централној Азији, значајне резерве природног гаса, као и географски положај између супарничких сила, Сједињене Америчке Државе и Русија, у контексту Другог хладног рата.
Према Индексу перцепције корупције за 2024. годину, који је почетком 2025. објавила Transparency International, обухваћено је 180 држава, оцењених на скали од 0 („високо корумпирано”) до 100 („веома чисто”). Узбекистан је добио оцену 32. Према том резултату, заузео је 121. место од укупно 180 земаља, при чему се држава на првом месту сматра оном са најчистијим јавним сектором. У поређењу са земљама Источне Европе и Централне Азије, највиши резултат износио је 53, просечан 35, а најнижи 17. На глобалном нивоу, највиши резултат био је 90 (1. место), просечан 43, а најнижи 8 (180. место).
Организација Transparency International је 2024. године навела да, упркос томе што ауторитарна власт у Узбекистану ограничава напредак у борби против корупције и што резултат земље остаје испод светског и регионалног просека, ипак постоји континуирано и значајно побољшање. Резултат Узбекистана на Индексу перцепције корупције растао је сваке године у периоду од 2013. до 2023, са 17 на 33, пре него што је 2024. опао за један поен. Као кључне мере истакнуте су оснивање антикорупцијске агенције, јачање законодавства и либерализација привреде. Уведене су и политике и процедуре за спровођење закона, подигнуте су кривичне пријаве против више корумпираних званичника, а у различитим министарствима и локалним управама уведени су снажнији механизми унутрашње контроле и ревизије, укључујући системе за спречавање подмићивања.
Према извештају организације Freedom House из 2015. године, „проневере и мито међу нижим и средњим нивоима службеника део су свакодневног живота и понекад су чак и транспарентни”. Иста организација такође наводи да распрострањеност корупције доприноси ограничавању једнакости могућности.
У извештају организације Amnesty International из 2015. године цитиран је привредник који је 2011. године ухапшен и мучен, а који је корупцију у Узбекистану описао као „рак који се проширио свуда”.
Корупција у власти Подмићивање, непотизам и изнуда широко су распрострањени у јавном сектору Узбекистана.
Председничка власт мини|Бивши председник Ислам Каримов. Уметник из Узбекистана Вјачеслав Охунов изјавио је 2015. године за Der Spiegel да је покојни председник Ислам Каримов био „диктатор” са мафијашким обележјима. Каримов је оптуживан да је током четврт века владао Узбекистаном „чврстом руком”, обликујући политичку културу која је, према критичарима, била ближа моделу Северне Кореје него Кине. Критичари су такође указивали да су медијски садржаји често приказивали председника у промотивним активностима, попут свечаног отварања објеката.
Према наводима The Heritage Foundation, Каримовљева апсолутна власт обухватала је и именовање судија. Freedom House извештава да је законодавна власт функционисала као „гласачка машина” која је потврђивала председникове одлуке, док му је концентрација моћи омогућавала да користи државне ресурсе ради личне економске користи.
Након његове смрти у септембру 2016. године, његов утицај остао је довољно снажан да омогући именовање дотадашњег премијера Шавкат Мирзијојев за вршиоца дужности председника, упркос уставној одредби која ту улогу додељује председнику Сената.
Афера телекомуникационе корупције Гулнаре Каримове Кћерка председника, Гулнара Каримова, довођена је у везу са корупцијом великих размера. Швајцарска кривична истрага покренута 2012. године бавила се особама повезаним са њом, од којих су неке ухапшене. Исте године, документарни програм указао је да је шведска телекомуникациона компанија TeliaSonera AB исплатила 320 милиона долара фирми Takilant, повезаној са Каримовом, у замену за дозволе и фреквенције у Узбекистану.
Током наредних година, истраге су проширене на више држава, укључујући Сједињене Америчке Државе и европске земље, а обухватиле су и компаније као што су VimpelCom Ltd. и Mobile TeleSystems. Власти су замрзле средства у вредности од више стотина милиона долара, а укупна истрага обухватала је сумње на исплату мита ради добијања пословних погодности.
Корупција на изборима Према извештајима организације Freedom House, у Узбекистану не постоје слободни избори. На председничким изборима у априлу 2015. године, Каримов је освојио 90,39% гласова и четврти мандат, иако устав ограничава број мандата на два. Посматрачи из Организација за европску безбедност и сарадњу критиковали су изборни процес, док је представник Human Rights Watch оценио изборе као „фарсу”.
Правосуђе Корупција је широко распрострањена у правосудном систему Узбекистана. Иако је формално независан, систем је подложан утицајима извршне власти, непотизму и фаворизовању. Закони се често тумаче недоследно и међусобно противречно. Судски поступци карактеришу мито и незаконите провизије у замену за повољне пресуде, а жалбени поступци описују се као непоуздани и нетранспарентни.
Судови, према извештајима, фаворизују домаће компаније у односу на стране, а поступци против високих званичника покрећу се углавном по налогу председника. Иако је правосудни систем формално дужан да штити права инвеститора и уговорне односе, у пракси се често даје предност државним или са државом повезаним субјектима.
Према наводима The Heritage Foundation, судски поступци не достижу међународне стандарде, а моћни појединци могу некажњено присвајати имовину. Приватна имовина може бити конфискована без јасног правног основа.
Кривичноправни систем Према извештајима Amnesty International, корупција је дубоко укорењена у кривичноправном систему. Тортуре, укључујући физичко насиље и сексуално злостављање, користе се ради изнуђивања признања, застрашивања и изнуђивања мита. Чланови породица осумњичених такође су изложени притисцима, а изнуђена признања доводе до дугих затворских казни након неправедних суђења.
Полиција Корупција у полицији описује се као системска. Изнуда је честа, а полиција користи лажне оптужбе како би спречила пријављивање корупције. Пораст корупције повезује се са контролом девизног тржишта од стране криминалних група.
Јавне услуге Корупција је честа у сектору јавних услуга. Ниске плате службеника подстичу примање и изнуђивање мита. Државни службеници захтевају плаћања у процесу издавања дозвола и лиценци, а произвољне инспекције и санкције користе се за вршење притиска на компаније и нарушавање тржишне конкуренције.
Управљање земљиштем Корупција у правосуђу утиче на заштиту имовинских права. Држава редовно експроприше приватну имовину, што ствара простор за злоупотребе и корупцију.
Присилни рад Према извештајима Organized Crime and Corruption Reporting Project, током жетве памука 2014. године више милиона грађана Узбекистана било је приморано на рад, укључујући студенте и запослене у јавном сектору. Истовремено, званичници су наводно присвајали значајна средства, док су радници били изложени новчаним казнама уколико не испуне прописане норме.
Пореска администрација Корупција је честа у пореском систему, услед нејасних и двосмислених закона. Ово омогућава злоупотребе у виду мита и изнуде, посебно на штету страних компанија. Предузећа укључена у судске спорове могу бити изложена заплени имовине од стране пореских органа.
Царинска администрација Царински сектор је такође погођен корупцијом. Цариници и гранична полиција примају мито од кријумчара, што доприноси расту нелегалне трговине.
Хапшења у ташкентској царини У октобру 2014. године, више високих званичника Државног царинског комитета у Ташкенту ухапшено је под оптужбама за примање мита, учешће у организованом криминалу и злоупотребу положаја. Наводи се да су захтевали новац у замену за запослење и олакшан прелаз робе преко границе, док су накнаде за царинске процедуре биле произвољне.
Јавне набавке Корупција је широко распрострањена у систему јавних набавки, који карактеришу сукоби интереса, недостатак транспарентности и изнуђивање мита у замену за доделу државних уговора. Поступци доделе уговора често се спроводе без јасних и транспарентних критеријума.
Стране инвестиције Према наводима антикорупцијских организација, већина страних компанија које добијају уносне уговоре има везе са владајућом елитом у Узбекистану. Стране фирме се, према истим изворима, редовно суочавају са експропријацијом, политички мотивисаним инспекцијама и дискриминацијом од стране власти.
Према извештајима Министарства спољних послова Сједињених Америчких Држава, стране компаније су указале на бројне процедуралне неправилности у раду економских и кривичних судова, као и на кашњења у исплатама од стране локалних партнера. У извештају Светске банке Doing Business за 2013. годину, Узбекистан је заузео 149. место од 189 земаља по лакоћи пословања.
Америчке компаније истичу да корупција представља главну препреку страним директним инвестицијама у земљи. Као кључни проблеми наводе се недостатак транспарентности у бирократским процедурама, укључујући тендере и аукције, као и ограничен приступ конверзији валуте, што подстиче коруптивне праксе и „ренташко” понашање службеника.
Према наводима Министарства спољних послова Сједињених Америчких Држава, мито је често неопходан за добијање запослења, освајање државних уговора, добијање изузећа од прописа, избегавање кривичног гоњења и приступ јавним услугама. Забележени су бројни случајеви у којима су страни инвеститори који су одбили да плате мито наишли на озбиљне потешкоће у пословању. Према наводима часописа Time, мито омогућава лако добијање јавних послова и радних места, што доводи до постављања неквалификованих лица на важне функције.
Извештаји указују да поступци јавних набавки често нису транспарентни, а да се међу понуђачима налазе компаније регистроване у иностранству, али повезане са утицајним узбекистанским породицама. Држава има овлашћење да по сопственом нахођењу укине регистрацију или лиценцу било које компаније, као и да изрекне казнене мере. Министарства одлучују о потреби за лиценцама, док економски судови могу затворити предузећа, при чему је жалбени поступак спор, непредвидив и нетранспарентан.
Профитабилније стране компаније изложеније су ризику од експропријације, иако ни мање фирме нису изузете. Такви случајеви забележени су у више сектора, укључујући прехрамбену индустрију, рударство, трговину и телекомуникације.
Почев од октобра 2011. године, власти су током 18 месеци обуставиле производњу и дистрибуцију пиваре у власништву данске компаније Carlsberg Group. Исте године покренута је ликвидација компаније Amantaytau Goldfields, заједничког предузећа са британском компанијом Oxus Gold.
У септембру 2012. године, суд у Ташкенту прогласио је компанију Uzdunrobita, у потпуном власништву руске фирме Mobile TeleSystems, кривом за финансијске прекршаје и запленио њену имовину. Иако је пресуда делимично поништена у жалбеном поступку, новчана казна од 600 милиона долара је задржана. Компанија је потом напустила тржиште, отписавши имовину у вредности од 1,1 милијарду долара, која је 2013. године пренета на државну телекомуникациону компанију.
Године 2013, власти су покренуле кривичну истрагу против компаније Muzimpex, локалног партнера The Coca-Cola Company, која је у њој имала 43% удела. У фебруару 2014. године, држава је ликвидирала компанију и преузела њену имовину.