thumb|right|Манастир Лесново, Македонија
Свети Гаврил Велички (Штип, 10. март 1926 — Лесново, 12. јануар 1990) је био македонски православни епископ, монах и подвижник, касније канонизован као светац.
Биографија
Рани живот Мијалче Парнаджиев је рођен 10. марта 1926. године у Штип, Македонија. Пореклом је из познате породице занатлија. Његови родитељи, Метод (који је касније постао монах под именом Кирил) и Горица Парнаджиеви, били су дубоко религиозни православни хришћани. Отац, побожан човек, често је дуго стајао у молитви сваке ноћи, учећи сина значају вере и побожности.
Мијалче је похађао основну и средњу школу у Штип, где је показао велики таленат, посебно у области уметности. Познат је био по нежности, послушности и природном таленту за скулптуру, што га је довело до дипломирања 1955. године на Универзитет у Београду на смеру скулптура. Постао је један од најбољих скулптора у земљи и касније радио као професор историје уметности и образовања у штипској гимназији.
1944. године, Мијалче се придружио Народноослободилачки покрет током Другог светског рата. Служио је као партизан и касније постао део специјалне одбрамбене јединице на границама, укључујући Делчево, Кавадарци и планину Кајмакчалан. Добитник је чина наредника и награђен Орден заслуга за народ. Упркос примерном служењу, Мијалче никада није приступио комунистичкој партији због снажне вере и религијских пракси.
Након рата, Мијалче је кратко радио у Народном одбору у Штипу и учествовао у јавним радовима, укључујући и у Нови Београд. 1955. године вратио се својој страсти према уметности и постао професор у Штип гимназији, где су га ученици описивали као посвећеног и моралног наставника. Његова посвећеност ученицима помогла је школи да постане једна од најбољих у региону.
Монашки живот на Светој Гори 1963. године, Мијалче је пострижен у монашки чин у Манастиру Светог Павла на Света Гора, добивши монашко име Гаврил, по Арханђел Гаврил. Овај догађај означио је почетак његовог монашког живота, када се у потпуности посветио Богу и аскетском путу.
Његово путовање на Света Гора одразило је његову дубоку жељу да служи Христу. Путовао је сам пешке из Солун, пролазећи кроз тешко тродневно, тронoћно путовање до Свете Горе. Ова борба показивала је његову непоколебљиву жељу да целим животом служи Христу.
По доласку на Света Гора, примио је благослов од Пресвете Богородице. Кажу да је када је стигао до обале Белог мора и кренуо да умије лице, видео жену како га нежно гледа. Након неког времена, она је нестала исто тако мистериозно као што се појавила. Отац Гаврил веровао је да је то била Пресвета Богородица, јер женама није дозвољено да буду на Света Гора. Овај сусрет је још више ојачао његову одлучност и продубио посвећеност монашком животу.
Отац Гаврил је првобитно боравио у српском Манастиру Хиландар, али његово време тамо обележили су политички изазови, јер је његово македонско порекло изазивало тешкоће са властима. Често је морао путовати у Атину ради продужетка визе. Упркос препрекама, остао је чврст у својој посвећености монашком животу.
Два пута покушавано је да буде протеран са Света Гора. Једном је паук исплетао мрежу тако велику да га прогонитељи нису могли видети, а други пут су га заштитиле змије.
Одлучан да живи монашки живот, отац Гаврил је остао у „Врту Мајке Божје“ без званичног одобрења. Потпуно је ставио своје поверење у Бога, живео у пећини и често на отвореном.
Иако никада није формално примљен у било који манастир, увек је био добродошао као почасни гост. Посетио је све манастире на Света Гора, а најдуже време провео је у руском скит „Камена“, где је живео аскетски под вођством оца Татијана Иванова, старог руског монаха.
Захтевао је грчко држављанство да би остао трајно на Света Гора, али је захтев одбијен. Као резултат, отац Гаврил се вратио у Македонију 1971. године, чиме је окончан његов боравак на Светој Гори.
28. августа 1989. године, на празник Успење Пресвете Богородице, рукоположен је за епископа са титулом Велички.
Преминуо је 12. јануара 1990. године.
Канонизација У мају 2017. године, Гаврил је званично канонизован као светац од стране Македонска православна црква – Охридска архиепископија.
Његов светитељски празник обележава се сваке године 12. јануара, а службе се одржавају у разним парохијама, а његови свети мошти, укључујући и тело, чувају се у Манастир Лесново.
Дела Збирка поезије (1975) Света Гора – Небеска земља (1978) Пре највећег јубилеја човека (1980) Правила и прописи Православне цркве о посту (1994) Отац Херувим (1997)
Референце
Категорија:Православни светитељи Категорија:Штипљани Категорија:Монаси