мини|Бивше седиште Црногорске банке на Цетињу, претворено у Музеј новца Црне Горе Црногорска банка је била банка на Цетињу, главном граду Кнежевине, тада Краљевине Црне Горе. Постојала је од 1906. до 1918., замишљена је као емисиона банка, али та амбиција никада није остварена у пракси, јер је црногорска влада остала директно задужена за монетарну политику земље у настајању.
Историја Црногорска банка основана је кнежевским указом Николе Петровића-Његоша 11. априла 1906., у време када је главна валута у оптицају у Црној Гори била аустријска круна, уз допуну других европских валута. Међутим, банка није била независна централна банка са овлашћењима над монетарном политиком, а влада је задржала могућност ковања кованица, што је уговорила са аустроугарском ковницом у Бечу. 1909. новац земље је званично назван перпер. До тада, како су се односи између Црне Горе и Аустро-Угарске погоршали, ковање нових кованица је поверено Привилегованој народној банци Краљевине Србије, која је то затим уговорила са банцом у Паризу. Међутим, због лошег квалитета, црногорска влада се вратила ковању у Бечу за следеће издање 1910. Влада је такође директно издавала папирни новац током Балканских ратова и Првог светског рата, између 1912. и 1916. када је Црну Гору окупирала Аустроугарска.
1918. Народна банка Србије преузела је монетарну политику за новоосновану Југославију, која је припојила Црну Гору, и убрзо је преименована у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Црногорска банка је тада престала са радом.
Црногорска банка пословала је из куће коју је подигао архитекта Милош Лепетић крајем 19. века, у зеленом делу Цетиња. Зграда је проширена и учињена репрезентативнијом за истакнутост банке 1910., исте године када је успостављена монархија. Зграда је 2012. пренамењена у Музеј новца Централне банке Црне Горе.
Види још
Прва банка Црне Горе Банка Албаније
Референце
Категорија:Привреда Црне Горе Категорија:Историја Цетиња