Манфред Хуго Кари (рођен 11. децембра 1899. у Минхену; умро 13. фебруара 1953. у Ландсбергу на Леху) био је немачко-амерички лекар, проналазач, једриличар и писац. Кари је велики део свог живота живео као амерички држављанин у Ридерауу, делу општине Дисен ам Амерзе на западној обали језера Амерзе.

Једриличар и конструктор мини|Каријева стезаљка, названа по Манфреду Карију Манфред Кари је, према сопственим наводима, учествовао на око 1.400 једриличарских регата, од којих је наводно освојио велики део.Једриличар Боби Шенк му чак приписује „око хиљаду и петсто регатних победа”:

Његови успеси могу се с једне стране приписати супериорној конструкцији његових чамаца, а са друге стране његовом изванредном таленту да рано препозна променљиве услове ветра и тактички их искористи. Кари се осим тога такмичио готово искључиво у класама чамаца у којима су грађевински прописи и регатна правила дозвољавали могућности за конструктивно обликовање (види и конструкцијска класа).

Године 1928. Кари се такмичио на једриличарским такмичењима на Олимпијским играма за САД. Заузео је 10. место у класи динги од 12 стопа и 6. место у класи од 8 метара.

Кари је спровео бројне експерименте окренуте будућности како би побољшао крој и профил једара и оптимизовао услове струјања. Између осталог, вршио је експерименте у аеротунелу произвођача авиона Јункерс (Junkers & Co.) и доказао супериорност свог „потпуно олатченог главног једра”, код којег је једро, по узору на птичја крила, профилисано помоћу летвица.

Његова књига Аеродинамика једра и уметност регатног једрења (Die Aerodynamik des Segels und die Kunst des Regatta-Segelns, 1925), коју је према сопственим речима написао у доби од осамнаест година, од 1920-их година преведена је на многе језике. У осврту на ново издање из 1949. године, Кари је са задовољством могао да констатује:

Манфред Кари је и трупове својих чамаца дизајнирао према аеродинамичким и хидродинамичким принципима. Његова тркачка јола од 20 m² Aero из 1929.Види чланак у B.Z. am Mittag од 3. новембра 1929: велики чланак о чамцу Aero са фотографијом. Пратећи чланак бави се начином конструкције и контроверзама које је чамац изазвао. Чамац је дакле већ постојао 1929. године.Манфред Кари: и даља верзија Aero II из 1936. још увек уживају легендарну репутацију због бројних иновација.Упореди

мини|„Каријева кочница” на AERO II По њему је названа Каријева стезаљка, уређај за брзо стезање и отпуштање шкота.Према његовим речима, није је он измислио; цитат: „Сјајно су се показали 'Bulldog jam cleats' откривени у Америци.”, види Још један проналазак, који међутим није заживео у регатној техници, била је Каријева кочница, конструкција на крми чамца за тактичко кочење у специфичним регатним ситуацијама.

Патенти и Каријев копнени скиф мини|Копнени скифови без оплате (1927) Заједно са својим зетом Карлом Аугустом Бембеом, супругом своје сестре Марион, Кари је изумео закривљени „главни бум за једрилице”. За ово је 1. децембра 1923. одобрен немачки патент бр. 401658.Немачки патент бр. 401658, пријављен 1. децембра 1923, објављен 9. септембра 1924, проналазачи: Манфред Кари, Карл Аугуст Бембе. Поред побољшања у једриличарском спорту, Манфреда Карија су интересовали и једриличарство у ваздуху и бицикли конструисани по аеродинамичким принципима. Наводно је 1926. године патентирао веломобил назван „Копнени скиф” (Landskiff).Швајцарски патент бр. 118589, пријављен 19. марта 1926, објављен 17. јануара 1927, проналазач: Манфред Кари. Ово возило на точковима покреће се покретима сличним веслању од стране возача који седе на покретним седиштима и држе се рукама за клизне шипке у бочним зидовима возила; клизно кретање ових вучних елемената претвара се преко механизма слободног хода и повратне опруге у ротационо кретање задње осовине. Каријев „Уређај за одређивање надолазећег времена”, који користи ефекат супстанци које „мењају боју у зависности од влажности и температуре”, патентиран је 15. октобра 1934. (Аустријски патент бр. 140831).Аустријски патент бр. 140831, пријављен 28. августа 1933, објављен 25. фебруара 1935, проналазач: Манфред Кари. Ради се о побољшању механизма за приказ са две скале које се могу ротирати једна према другој, а које би требало да дају информације о промени ваздушног притиска и правцу ветра.

Кари као лекар Око 1930. године Кари је докторирао у Минхену на тему „Миом и старосна слика”.Наслов дисертације према наводу у каталогу Немачке националне библиотеке.

Средином 1940-их у Ридерауу је основао American Bioclimatic Research Institute, који је након његове ране смрти његова удовица Мод Хестер-Кари наставила да води као Клинику „Манфред Кари”.

„Биоклиматика” Као лекар и научник, Кари се између осталог бавио радиестезијом (в. „Каријева мрежа”) и „биоклиматиком”. Типологија људи заснована на медицинским аспектима биоклиматике привлачи пажњу првенствено у алтернативној медицини. Изван првобитног биоклиматског тематског подручја, ова типологија се користи за разумевање индивидуалних здравствених толеранција и потреба; на њу се позива чак и једна агенција за посредовање у проналажењу партнера.

Каријева мрежа Рашљари и други радиестезисти називају „Каријевом мрежом” дијагоналну мрежу линија поља (или „Земљиних зрака”) која потиче од Манфреда Карија, а која би требало да се протеже у правилним размацима преко целе Земље. Са ширином мреже од око 3 m и оријентацијом у правцима СИ-ЈЗ и СЗ-ЈИ, мрежа би, у зависности од времена и временских услова, требало да буде различито поларизована. Постојање оваквих феномена зрачења било је барем снажно оспоравано и раније, а данас се углавном сматра оповргнутим.

Публикације Die Aerodynamik des Segels und die Kunst des Regatta-Segelns. Jos. C. Huber, Diessen vor München 1925. Myom und Altersbild. (Дисертација) Bayerische Druck- und Verlagsanstalt, München 1930. Wind und Wasser. F. Bruckmann, München 1930. Regatta-Taktik in Frage und Antwort. Klasing, Berlin 1932. / као репринт првог издања: Delius-Klasing, Bielefeld 2000, . Flug und Wolken. F. Bruckmann, München 1934. Schönheit des Eislaufs. Paul Franke, Berlin 1934. Bioklimatik. Die Steuerung des gesunden und kranken Organismus durch die Atmosphäre. (2 тома) Oldenbourg, München 1946. Regatta-Segeln. Die Aerodynamik der Segel. 5. издање, Schweizer Druck- und Verlagshaus, Zürich 1949. (проширено ново издање дела објављеног 1925. код Хубера Die Aerodynamik des Segels und die Kunst des Regatta-Segelns) / као репринт 6. издања из 1960: Delius-Klasing, Bielefeld 1994, . Der Schlüssel zum Leben. Das Geheimnis der Anziehungskraft zwischen zwei Menschen. Schweizer Druck- und Verlagshaus, Zürich 1949. Wolken, Wind und Wasser. Schweizer Druck- und Verlagshaus, Zürich 1951.

Признања Манфред Кари је примљен у Кућу славних (Hall of Fame) од стране међународне једриличарске федерације World Sailing.

У Ридерауу на њега подсећа назив улице Curry-Park.

Види још Једрење Рашљарство

Референце

Спољашње везе

Иновације и побољшања на мојој тркачкој јоли 'Aero' др Манфреда Карија

Категорија:Амерички проналазачи Категорија:Амерички лекари Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Немачки лекари Категорија:Немачки проналазачи